Intervju sa Duškom Savanovićem

Nekadašnji reprezentativac Srbije je pričao o fajnal-foru u Beogradu, ABA ligi, EuroBasketu, o našima u NBA ligi…

Foto: EuroLeague

Na poluvremenu utakmice između Igokee i MZTa, razgovarali smo sa Duškom Savanovićem, nekadašnjim reprezentativcem Srbije i osvajačem ABA lige sa FMPom 2006. godine.

Prvo pitanje je, naravno bilo, povod dolaska na utakmicu?

Pa, nisam nov u košarci, tako da povoda ima više. Kao prvo, uvek je lepo biti u Laktašima, tu sam igrao sa reprezentacijom. Zatim, veliki prijatelj Vuk Radivojević igra ovde i kapiten je. Moja familija je odavde, pa je i to bila prilika da dođemo i pogledamo susret.

Ove godine ste zaštitno lice fajnal-fora Evrolige u Beogradu, vaša očekivanja i 4 favorita za plasman na završni turnir?

Rano je za to. Žao mi je što je samo Zvezda jedini predstavnik. Trebala bi cela Jugoslavija i Balkan da ima više predstavnika, mislim da kvaliteta imamo, ali neke druge stvari nedostaju, organizacija i finansijska podrška. Ako pogledamo kroz košarku, ništa nama Španija i Rusija ne beže, tako da se nadam da će se to promeniti u budućnosti. Što se tiče fajnal-for timova, rano je reći i mesec dana pre takmičenja, a ne sada. Zato je košarka interesantna. Mnogo klubova je promenilo timove, ne igraju svi kako se očekuje, ali tek je oktobar i to je normalno.

Kako vam se čini ABA liga, dugo nije bila ovako ujednačenija na startu?

Tu frazu objašnjenja svake lige sam čuo 200 puta u životu. To je jedan dobar alibi. Svi treneri i igrači kad se skupe imaju mali fond reči i svi govore kako je liga izjednačena. Treba nastupiti i reći da liga nije izjednačena. Zvezda hara kvalitetom i tako će biti. Ja sam igrao ABA ligu od njenog početka, dok je još dok je bila “Gudjer liga”, menjala se, format i ime, to prati sport i košarku. Sve se to radi u interesu publike. Ako je izjednačeno to je dobro, zbog publike, kada svako može svakoga da dobije. Ne znam da li je izjednačena, možda taj drugi deo tabele, ali taj prvi deo tabele je uvek isti.

Kroz naše medije je išla priča da vam je Sasari ponudio da budete tim-menadžer nakon završetka karijere, da li je istina?

Nisu meni ponudili da budem tim-menadžer nego da budem potpredsednik kluba. Predsednik je hteo da se povuče, tako da sam ja trebao biti veza između njega i generalnog menadžera. Preveliko je za mene to bilo, u smislu to je 20 sati rada, neviđanje sa porodicom… Prelepa je stvar kad ti neko ponudi tako nešto, za mene je to bila velika čast, ali ne bih imao vremena za porodicu. Ja sam karijeru prekinuo da bih bio sa porodicom i decom jer njima sada trebam dok odrastaju. To je jedini razlog. To je bila moja najveća želja. Pitali su me posle da budem skaut, da radim na distancu, cene moje mišljenje i znanje, ja sam to prihvatio, hvala im na tome, tako da to ide dobro.

O skautiranju i da li je to još jedan razlog zašto ste možda večeras na utakmici Igokea-MZT?

Ne, ne. I kao igrač uvek sam pomagao, kad god me pitaju kakav je ovaj igrač ja kažem najbolji na svetu. Za naše, naravno, ne za strance. Kad me pitaju, uvek kažem odličan je, da pomognem, spasim možda karijeru, neki ugovor sutra. Ali ne nudim ja igrače, to rade, agenti, ja radim na njihovu listu koju dobijem i dajem mišljenje o tim igračima.

Titula u ABA ligi 2006. godine sa FMPom je bila velika senzacija. Možete li se malo prisetiti tog perioda?

Divan trofej, nešto spektakularno, šok. To je kao Olimpijakos kada je pobedio CSKA. Pojavili smo se kao autsajderi, kao Igokea one godine, niko ne očekuje, a uzmeš titulu.

Fizički kako se osećate nakon igračke karijere, imate li problema sa kolenima i leđima?

Svi smatraju da košarkaši treba da budu invalidi. Fizički, ugojio sam se, prija mi i ugojiću se još. “Udaram” dota po pečenju. Još ću nabaciti 5-6 kila, nisam sklon gojenju, ali ću jesti i osećam se jako dobro. Imate dva stranca ovde, to leti, ja nisam 10 puta zakucao u karijeri, nema šta da me boli. Atlete to trpe najviše.

Jeste li voleli teretanu?

Jesam do neke 23-24 godine dok nisam primetio da mogu u Evropi da igram na najvećem mogućem nivou na “prevaru” i vic. Ali nikad nisam bio slab, i takav sam bio najjača četvorka u Evropi. Nisam se ubijao uglavnom od teretane.

Da li ste u kontaktu sa našim igračima koji i dalje aktivno igraju?

Sa Mačvanom sam u redovnom kontaktu. Sa Lučićem takođe. Mene nema u medijima, nemam profile na društvenim mrežama, koristim samo e-mail i “Viber” zbog familije i onda sa porukama i pozivima čujem sa telefonom sa prijateljima. Kod mene društvene mreže ne piju vode, kad se čujem s nekim, stvarno smo u kontaktu, minimum preko poruka, tako da sa većinom svojih prijatelja sam u kontaktu. Ja volim socijalni život. Za mene je socijala broj jedan, pa sesti, kafana, park ili kuća svejedno.

Da li ćete ustajati zbog Teodosića i ostalih Srba noću da gledate NBA?

Najverovatnije da neću. Prošlo je doba kada sam imao 12 godina pa gledao NBA. Pogledaću reprizu. Imam dvoje dece, ustajaću zbog njih. Imam milion obaveza sa njima, škola, temperatura, zadaća, zaglavim do 12, ujutro škola. Da ustajem da gledam hoće li Teo da igra 15 minuta polu-presing ili neće, toliko zaluđen nisam. Kada je bio Holifild-Tajson boks ustajao sam nekada ako treba u 3 ujutro. Oni igraju 120 mečeva godišnje, neću propustiti ništa specijalno, a sad u doba modernog interenta mogu da gledam reprizu kada god hoću, tako da najverovatnije neću ustajati noću.

Vaše mišljenje o Bogdanu Bogdanoviću?

Sve najbolje mislim o njemu. On je jedan izvanredan i kompletan igrač. Takvih igrača ima malo u Evropi i svetu. Nekad je bilo u košarci da igrač mora sve da zna raditi. Sada je sport postao biznis. Sada imate dobrog blokera, dobrog šutera, pa šuter samo iz ćoška, ništa drugo ne zna da radi. To mene razdire. Kada se setim šta sam ja morao da naučim košarke da igram na ulici, a ne prvu ligu, a ne Evroligu ili reprezentaciju… Danas kažu on ne zna ništa, samo zna da šutne. I tako je. Uveli su se igrači koji samo znaju jednu stavku da rade i da to kao šah treneri onda sastave, za svakoga po nešto. A Bogdan ima sve. On je krupan, jak, velik, prodor, šut, odbrana, napad, komplet igrač. Razumevanje, strpljenje, to je jedan veliki igrač, njemu niti jedan elemenat ne nedostaje.

Možete li se osvrnuti malo na nedavno završeni EuroBasket?

Fenomenalan je bio. Slovenci su zasluženo pobedili, da je i Srbija uzela bilo bi zasluženo. Slovenija je odigrala maestralno. Slovenci nisu izgubili niti jednu utakmicu. Oni su jedna kompletna ekipa. Objašnjavao sam na RTSu da su to igrači koji su manje-više lideri u svojim klubovima. Bolji biti lider u MZTu, uz dužno poštovanje, nego biti epizodista u Real Madridu. Jeste da ti učiš od većih igrača u Realu, ali nema osećaj odgovornosti, ako ne valja, sešćeš na klupu, a ovde šta god ne valja na tvojim je leđima. Kod Slovenaca svaki igrač ima to. To je bila razlika.

Leave a Reply

Your email address will not be published.