Run & Gun : razotkrivanje

Run & Gun košarku odlikuje brza i atraktivna igra kao i više poseda po meču što rezultira većim brojem postignutih koševa.

Trči i pucaj sistem je često okarakterisan kao jednostavan, i za trenere najmanje zahtevan sistem igre u kojem košarkaška jednostavnost i uživanje publike dolaze u prvi plan, a komplikovane trenerske akcije, specijali i odbrambeni manevri padaju na niža mesta.

Međutim, da li je to baš tako ?

Istorijski gledano Run & Gun košarka imala je svoj procvat na američkom kontinentu tokom pedesetih i šezdesetih godina 20 .veka. Ovaj sistem igre forsirale su i brojne šampionske generacije Boston Seltiksa iz tog perioda. Brojne titule je ovaj stil igre doneo i drugom velikanu NBA lige, Los Anđeles Lejkersima, u periodu 80 –ih. Dakle, Run & Gun nije samo stil košarke koji privlači navijače, odnosne zabava za mase kako se često kaže.

oizpalilula.com

oizpalilula.com

Da bi se košarkaški gledano, Run & Gun mogao ozbiljno igrati i biti legitiman osnov za osvajanje trofeja potrebno je stvoriti preduslove za takav tip igre.

Pre izlaganja preduslova, želeo bih da pojasnim kako Trči i pucaj košarkaški sistem izgleda u svom bazičnom, ogoljenom obliku.

Lopta, čim je u defanzivi na bilo koji način osvojena ( skokom, ukradenom loptom, sudijskom odlukom nakon greške protivnika ili primljenim košem ), se šalje pasom ili vođenjem bez dodatnih driblinga ( tj. uz minimalnu upotrebu istih ) u polje napada. Prioritet je da brz prenos obavlja najveštiji u pasu i sa loptom, a to je plejmejker. U nekim timovima koji su gajili ovaj stil igre siguran pas je bio obavezan za sve igrače od 1 do 5 te prenosilac lopte nije bio previše važan. Da bi se napad u ovom stilu mogao izvesti potrebno je da se ekipa u milisekundi preorijentiše na trčanje napred i aktivno očekivanje / traženje lopte. Sledeći potez je svakako brzi završetak akcije ili već brzi sledeći pas koji će dovesti do završetka akcije.

Ovako izloženo ovaj sistem izgleda previše jednostavno: prosto potrebno je imati trkače i sigurne šutere u ekipi.

Detaljnije izlaganje preduslova za Run & Gun u košarkaškoj teoriji izgleda ovako :

  • Kvalitetan plejmejker kojeg odlikuju brzina, precizan i kreativan pas i dobro trčanje sa loptom
  • centar ( krilni centar ) kojem trčanje nije problem, a uz to poseduje i dalekometni šut kao i solidnu ( bekovsku ) tehniku u slučajevima kada se i od njega zahteva prenos lopte.
  • Run & Gun nema smisla, kao što i ime kaže, bez gun-a. Dakle, ko nema šutere ( posebno za 3 poena i sa distance ) nema šta da traži u ovakvom sistemu.
biography.com

biography.com

Šta se zamera Run & Gun sistemu ?

Odbrana !

Najčešća zamerka glasi da timovi koji negoju ovaj stil košarke ne igraju odbranu, a u najboljem slučaju igraju veoma poroznu odbranu.
Nema dvojbe, fokus jeste na napadu i postizanju poena ali sam sistem Run & Gun košarke ne podrazumeva apriori kilavu i bušnu odbranu.

Čini mi se da je na ovom mestu veoma značajno razbiti taj mit kvalitetnom argumentacijom.

Najpre, statistika.

Postoje treneri koji su opseduti statistikom, postoje treneri koji uopšte ne mare za statistiku niti njene efekte – gledaju samo teren i veruju svojim očima. Postoje i sportski komentatori koji statistiku poznaju bolje od većine trenera, pa ponovo nisu treneri, niti su blizu. Dakle, statistika puno pokazuje, u modernoj košarci znači čak i više no ranije, ali puno i skriva. Drugo, bitno je napraviti i razliku između klasične statistike i takozvane „napredne“ statistike koja nije jednodimenzionalna već uzima više parametara u obzir.

Šta to klasična statistika pokazuje kad je u pitanju Run & Gun košarka u najopštijem primeru?

Pokazuje da te ekipe primaju neuporedivo veći broj poena – da su odbrambeno porozne.

Šta to „napredna“ statistika pokazuje ?

Ovde odgovor nije jednoznačan. Može pokazivati isto što i klasična, da odbrana gotovo i ne postoji. Međutim, može pokazati i da takva ekipa prima manji broj poena po posedu od one koja igra takozvanu sporu, kontrolisanu košarku. U tom slučaju bi se mogao izvesti zaključak i da je ta odbrana bolja od onih koje na prvi pogled primaju manji broj koševa.

Moje mišljenje je da je statistički učinak nužan u analizama moderne košarke. Njegov značaj je nesporan. I legendarni, sada pokojni, Din Smit je još šezdesetih godina prošlog veka ručno pravio naprednu statistiku, a uspesima u koledž košarci je ušao među besmrtne.

Takođe, ovo nije nikakva oda ili omaž statistici. Kao što rekoh, košarka je igra momenta, vica i štosa, a ne papirnih ili tabelarnih rezultata i zamisli.

pickandroll.com : Bill-Russel-Vs.-Wilt-Chamberlain

pickandroll.com :
Bill-Russel-Vs.-Wilt-Chamberlain

Drugi argument protiv tvrdnje da Run & Gun u samom startu znači i katastrofalnu odbranu bih želeo da baziram na pravljenju distinkcije između prave Run & Gun košarke u punom smislu i nekih ( neuspelih ) pokušaja iste koji se u javnosti „prodaju“ za atrakciju i neku košarku za dušu publike.

Osnovno, duša publike se hrani pobedama i trofejima. Tako se i stvara navijačka baza – svako želi da bude deo uspeha. Za cirkuske atrakcije i neverovatne poteze služe neki drugi timovi, koji uspešno pune hale širom sveta i izvode izuzetne stvari i akrobacije ali ne igraju ni za šta. REZULTAT ne postoji ili ih ne zanima. Dakle, kada igrači nabijaju svoju ofanzivnu statistiku ( defanzivna se ne vidi toliko, pa samim tim nije ni bitna ) i šetaju se besciljno u defanzivi ( takvih primera ima i u okruženju ) ili kada se na istom mestu skupi nekoliko „zvezda“ i „super-zvezda“ pa im je i 3 lopte u isto vreme malo, a medijska mašinerija zasenjena glamurom, njihovu igru proglasi nečim uzbudljivim ili Run & Gun-om, to u isto vreme srozava ugled ovog sistema igre i baca na njega tu senku koja mu se u osnovi najviše zamera.

Vratimo se u ovom momentu, na kratko, na slavnu prošlost Trči i Pucaj igre : 11 NBA titula Boston Seltiksa sa Bilom Raselom, Lejkersov šou – tajm i 4 titule Pet Rajlija, „ludi“ Milano Majka D’ Antonija koji je doneo pregršt trofeja u grad mode…

Obrada šou-tajma : Lejkersov run & gun obeležile su titule pod trenerima Vajthedom i Rajlijem, kao i igrači pod dirigentskom palicom Irvina „Medžika“ Džonsona i strahovitim centrom Karim Abdul-Džabarom. Sva pomenuta imena su, složićete se, veliki znalci košarke a šoutajm i titule su ih učinile nezaboravnim svim budućim košarkaškim generacijama. Oni su uradili i nešto bitno za Run & Gun : pokazali su da taj stil košarke, uz neke modifikacije, nije prevaziđen već da se mogao sa uspehom igrati i 20-ak godina nakon njegove zlatne ere.

basketballblogers.sportsblog.com

basketballblogers.sportsblog.com

Da li je Run & Gun danas prevaziđen ?

Zavisi koji, barem ja tako mislim. Lažni nikad nije bio ni aktuelan, pa samim tim nije mogao ni biti prevaziđen, dok onaj pravi može biti potpuno legitiman izbor svakog uspešnog trenera. Svakako, kao što svaka nauka napreduje, tako napreduje i košarkaška – tako da je i Run & Gun sistemu potrebna neka nova ideja – umivanje. Takođe, ovom sistemu su potrebni i istinski znalci ove igre – ovde nije bitno ko ima koliki raspon ruku, ko koliko skače ili ko koliko mišićne mase ima. Ovde su bitni kreativnost, dar za igru, prefinjen šut kao i siva masa, koja je i generalno bitan preduslov za uspešnu košarku.

Uostalom, mnogi treneri, a među njima i legendarni Žeravica, kažu da se košarka igra za koš više. To je i moja filozofija meni najvoljenijeg sporta, ali uz izložene preduslove.

Mišljenja i komentare možete pisati ovde ili na mom tviteru @UrosB91.

Leave a Reply

Your email address will not be published.