Plejmejker u modernoj košarci

Budući da se u poslednje vreme jako često ( pogotovo među navijačima Partizana ) pominje upravo igrač na poziciji plejmejkera, dobio sam potrebu da iz svog sopstvenog iskustva napišem par stvari o igraču na toj poziciji i kako ja gledam na tog igrača.
Plejmejker se na ovim prostorima još naziva i razigravačem, graditeljem igre, organizatorom igre, dirigentom na parketu. Mnogo puta smo čuli onu frazu da je plejmejker produžena ruka trenera na parketu pa se i iz toga vidi važnost te pozicije i uloge.
Koja su zaduženja jednog plejmejkera ? Ima ih jako mnogo. Prvo i osnovno zaduženje je da vodi tim, da organizira ekipu na parketu te da usko sarađuje sa trenerom jer trener preko njega šalje poruke svom timu. On je kao kormilar broda, donosi odluke koje su od velike važnosti za funkcionisanje tima. To je igrač koji mora da oseća igru, da oseti sve protivnikove slabosti i da pronađe najbolje rešenje da se te slabosti iskažnjavaju.
Koje karakteristike su potrebne da bi igrač bio vrhunski plejmejker ?
U tehničkom smislu to je igrač koji mora da bude jak na lopti, dobar dribler sa obe ruke ( tzv.ambidekster ), ali i odličan dodavač, asistent. Govorimo to iz razloga jer se lopta veliku većinu vremena nalazi baš u njegovim rukama. On je igrač koji mora da bude sposoban da pod agresivnim pritiskom protivničke odbrane prenese loptu na protivničku polovinu i organizuje napad svoga tima.

Osim tehničkih karakteristika on mora da poseduje i neke druge karakteristike.
Prije svega plejmejker mora posedovati emocionalnu stabilnost i mentalnu čvrstoću da bi bio vrhunski plejmejker. Mora imati mirnoću, pogotovo u stresnim takmičarskim uslovima kada je timu najteže. Naročito se to odnosi na egal završnice. To je igrač koji igra košarku sa puno samopouzdanja i to samopouzdanje pokušava da prenese na svoje saigrače. On je visoko motivisan igrač sa puno pozitivne energije koju prenosi na svoj tim. Od plejmejkera se očekuje da daje timu određenu smirenost te da onemogući bilo kakvu pojavu panike među saigračima. Od svih pet pozicija u petorci upravo je pozicija plejmejkera najzahtevnija.
Jedna od najvažnijih karakteristika plejmejkera je prepoznavanje i predviđanje situacija u samoj igri. Najveći evropski igrači na toj poziciji su upravo postali najveći zbog tih karakteristika. Imali su ( ili još uvek imaju ) sposobnost prepoznavanja i predviđanja. Nabrojat ću samo neke : Đorđević, Jasikevičius, Spanulis, Dijamantidis, Teodosić, Papalukas.
Iz taktičke perspektive svaki moderni plejmejker bi trebao biti dominantan u igri 1 na 1. Kad kažem igra 1 na 1 mislim na stvaranje viška igrača probijanjem svoga odbrambenog igrača kao prve linije odbrane, nakon čega najčešće dolazi do asistencije za svoga saigrača ( ako se skupi odbrana ) ili do njegove sopstvene realizacije šutem ili polaganjem. Iz te igre 1 na 1, bilo da se radi o pozicionoj igri ili igri u tranziciji, taj igrač iznuđuje veliki broj ličnih grešaka, što je osobito važno kada je protivnička ekipa iskoristila bonus. To znači da mora da bude igrač koji šutira slobodna bacanja sa procentom većim od 80 %.
Uz igru 1 na 1 plejmejker je igrač koji mora savršeno da igra 2 na 2, pik en rol i pik en pop situacije. Osnovni preduslovi za dobro igranje igre 2 na 2 jesu da plejmejker ima dobar šut i da ima dobar pregled igre. Ukoliko igrač na lopti nema dobar šut ( misli se na šut za 3 poena ) onda ni igra 2 na 2 nema smisla jer protivnička odbrana zonira, odmiče se od igrača sa loptom i ide ispod bloka ( tada je nemoguće uspostaviti pik igru ). Drugi preduslov je da plejmejker ima doba pregled igre i da dobro čita odbranu. On mora da bude sposoban da iz pik en rola otvori sve 4 linije dodavanja zavisno od toga kako odbrana brani pik en rol.
Jedna od najvažnijih sposobnosti svakog pleja je da ima dobar smisao za asistenciju, naročito se to odnosi na dubinska dodavanja prema centrima pod koš. On preuzima na sebe jedan veliki dio kreacije igre svoje ekipe.
Upravo ta sposobnost asistiranja, stvaranja viška, pravljenja razlike u igri 5 na 5 definiše razliku između prosečnog i vrhunskog plejmejkera. To su ujedno i najskuplji i najplaćeniji igrači u Evropi.
Još dok sam bio klinac i igrao košarku u pionirima zapamtio sam jednu rečenicu legendarnog trenera Jugoplastike Bože Maljkovića koji je rekao da “asistencija dvojicu igrača čini srećnima a koš samo jednoga”. Ja bih još dodao možda da je trener najsrećniji nakon toga. Ta njegova izjava mi je ostala do dan danas urezana u pamćenje. Pokušavam da i moji igrači shvate važnost asistencije i timske igre. Extra pas mora da bude osnovno sredstvo timske igre.
Naravno da svaki moderan plejmejker mora da ima i određeni broj poena u rukama i da ima sposobnost da “izmisli” poene kad je to timu najpotrebnije. Nikako nije dobro da je plejmejker na kraju utakmice najbolji strelac svoje ekipe jer to dovoljno govori o njegovoj igri. Ali opet on mora biti spreman da preuzme odgovornost i svojim poenima da sigurnost svojoj ekipi.
Što se tiče igre u defanzivi plejmejker mora da bude defanzivni lider svoga tima, sposoban da menja odbrambeni ritam i da vrši pritisak na protivničkog plejmejkera te da u saradnji sa svojim trenerom dogovara prelazak iz jedne odbrane u drugu i obrnuto. Poznato je da se iz dobre odbrane postiže veliki broj laganih poena u tranziciji a upravo tu najvažniju ulogu ima plejmejker. On svojim delovanjem mora da natera svoje igrače da trče prema napred i da stvaraju višak u tranziciji kako bi se na utakmici postiglo što više laganih poena.
Iz svega napisanog vidljivo je kolika je važnost igre plejmejkera u današnjoj modernoj košarci i koliko je velikog truda i posvećenosti potrebno nama trenerima da bi stvorili jednog takvog igrača osposobljavajući ga za igranje ove vrlo zahtevne igre…

Leave a Reply

Your email address will not be published.