Rekapitulacija EP: Srbija

Košarkaši Srbije osvojili su 4. mesto na Eurobasketu u Francuskoj. Naša reprezentacija pokazala je odličnu igru u najtežoj grupi na takmičenju, ali se odnos snaga iz Berlina drastično promenio u Francuskoj.

Reprezentacija Španije koja je teškom mukom prošla grupu u kojoj je Srbija zauzela prvo mesto, na kraju se okitila zlatnim odličjem, a ključni igrač trijumfalnog pohoda bio je Pau Gasol. NBA veteran predvodio je svoju selekciju od prvog do poslednjeg minuta takmičenja, i na kraju je zasluženo nagrađen individualnim MVP priznanjem.

Nosioci igre reprezentacije Srbije iz grupne faze, nisu uspeli da održe visok nivo nastupa i u nokaut fazi. Da ne ide sve u najboljem smeru videlo se u mečevima sa Finskom i Češkom, a neke boljke naše igre su se ponavljale iz utakmice u utakmicu još u grupnoj fazi.

FIBA/Ciamillo-Castoria/Ciamillo

FIBA/Ciamillo-Castoria/Ciamillo

Ono na šta smo u svim analizama ukazivali kao veliki propust srpske odbrane, defanzivni skok, nije popravljen sve do kraja šampionata. Stvari su se samo pogoršale u duelima sa dominantnim peticama Goberom i Valančijunasom. Ovaj nedostatak svakako nije uzrokovan nekim nedostatkom kvaliteta, već je ovaj problem objektivno nastao usled košarkaških odlika centara koji su pošli na prvenstvo. Miroslav Raduljica nije centar kojeg odlikuje skok igra, a Ognjen Kuzmić je još uvek nesiguran za ovaj nivo košarke, mada ima dobre predispozicije za defanzivnog centra – skakača. Takođe, Nikola Milutinov je značajno mogao doprineti u osiguranju skoka, ali utisak je da na prvenstvu nije dobio dovoljno prostora i minuta da pokaže šta zna. Naravno, Milutinov je šansu dobijao na kašičicu, najviše svojom krivicom. Birao je potpuno nesuvisla rešenja u napadu, a defanzivno je često ispadao iz sistema i kasnio. Primer za loš izbor rešenja bi mogla da bude situacija kada je Milutinov pokušao da brzog i znatno slabijeg krilnog centra Marfija pobedi rolingom ili prodorom, umesto da iskoristi sve svoje prednosti protiv tog tipa igrača na niskom postu.

U svim ovim elementima se vidi poseban nedostatak dominantnog Bobana Marjanovića. Odsustvo ovog centra još uvek nije objašnjeno, kao ni sticaj okolnosti da pomoćni trener Crvene Zvezde Telekom Borko Radović razgovara baš o stopalu Marjanovića sa izraelskim novinarom Dejvidom Pikom prilikom intervjua. Bilo kako bilo, selektor Đorđević je na ovaj način ostao bez respektabilne napadačke opcije, kao i aduta da se druge reprezentacije prilagođavaju takvom gorostasu, a ne da mi pokušavamo da moćne centre pobedimo “indijanskom” košarkom sa puno šuteva za 3 poena, i kada taj šut ne služi.

Sledeći košarkaški element koji nije najbolje funkcionisao u igri Srbije je protok lopte u napadu. U pojedinim momentima igre, protok lopte je bio na visokom nivou, ali u polufinalu je potpuno zakazao. U meču za 3. mesto problem se javio u šutu iz otvorenih pozicija, tako da ni tu nije najbolje materijalizovan. Iz slabijeg protoka lopte sledila su neka iznuđena rešenja, kao i siljenje u prodorima ili šutu iz neizgrađenih pozicija. Utakmicu sa Litvanijom obeležio je i problem “spejsinga”, koji u napadu Srbije nije postojao.

Ono što ranije nije bila odlika reprezentacije Srbije, a u poslednjim utakmicama na ovom prvenstvu je postala, je veliki broj šuteva za 3 poena. Neki od njih, potpuno nerezonski, koštali su ekipu plasmana u finale, a neki su uzrokovani i nedostatkom snage na unutrašnjim pozicijama za obračun sa najboljima. Dovoljno je pomenuti da je šut Teodosića za 3 poena na prvenstvu bio 22.2% (12/54), Bogdana Bogdanovića 27.1% (13/48), Stefana Markovića 24.1% (7/29), a u grupu neuspešnih trojkaša bi se mogli ubrojiti i Nemanja Nedović sa 7/22, kao i Simonović sa 4/13. Već na prvi pogled je jasno da je ispaljeno previše dalekometnih šuteva (ukupno 71/236 trojki), a da su veliki broj pokušaja imali i igrači “kamenog” šuta poput Markovića. Za zapitati se je i činjenica da je Marković većinu svojih šuteva uzeo kao slobodan (zašto je ostavljan slobodnim?) kao i na isteku napada kada nije imao drugih rešenja (zašto se doveo u tu situaciju?). Primera radi, šampion prvenstva Španija je imala je samo 188 pokušaja za 3, uz 35.6% uspešnosti. Jasno je da je uzrok tome, daleko potentnija unutrašnja linija Gasol – Mirotić, ali ne bi se moglo reći da je to jedini razlog.

Sledeći utisak sa prvenstva je da se pojedini igrači nisu dovoljno razigrali u grupi, a da su kasnije, u nokaut fazi, dobili daleko veće minute i ovlašćenja, koja nisu najbolje iskoristili. Kao primer toga najpre se može istaći Bogdan Bogdanović. U njegovom slučaju je povreda leđa koju je “vukao” sigurno odigrala bitnu ulogu. Slična situacija se dogodila i Kaliniću. Nikola Kalinić na ovom prvenstvu nije bio ni senka onog X faktora sa svetskog prvenstva. Nikola nije više mogao da igra na kartu iznenađenja, a protivnici su se za njega daleko bolje spremili. Da je postojao i problem samopouzdanja, pokazuje i činjenica da je slobodna bacanja izvodio sa 33.3% uspešnosti.

Odbrana reprezentacije Srbije je u nokaut fazi bila prilično ispod očekivanog nivoa. Reket je bio “šupalj”, strana pomoći nije postojala, a preuzimanja su vršena često nelogično, zakasnelo i pogrešno. Teodosić i Raduljica nisu dobri defanzivci, i to je već poznata činjenica, međutim u nokaut utakmicama je zakazala timska odbrana, pre svega. Utakmica sa Litvanijom je završena niskim rezultatom ne zbog dobre odbrane, već zbog nemoći litvanskog napada. Baš sus e u tom meču oslikali svi defanzivni problemi naše reprezentacije na kojima se intenzivno mora raditi za sledeće veliko takmičenje. Kako braniti izolaciju na strani, kako braniti dominantnu peticu, kako zaustaviti pik & rol i ostala košarkaška pitanja odbrane se upravo na tom primeru moraju ispitati.

Naravno, osim ova 3 osnovna košarkaška elementa skok, odbrana i šut za 3 poena postoji još mnogo sitnica koje su se mogle bolje izvesti na ovom prvenstvu od strane naših momaka, jer je košarka igra najsitnijih detalja. Međutim, i pored ovih zamerki važno je istaći da je reprezentacija Srbije prikazala i dobru igru, borbenost i veliki kvalitet, ali je za medalju ipak nedostajao možda još jedan kvalitetan igrač, više sreće u nekim momentima, kao i više razmišljanja kada se lomilo protiv Litvanije.

Ovo prvenstvo se po naše momke lako moglo završiti i srebrnom medaljom, pa možda i zlatnom, ali najbolje bi bilo analizirati propuste i ispraviti ih već na sledećem takmičenju. Svako zaključivanje koje se od poraza sa Litvanijom širilo u pravcu činjenice da smo izgubili susret jer nam nije bio dan i slično, ne pomaže previše. Naprotiv. Tako se lako može desiti da nam i sledeći put opet ne bude dan, iz istih razloga.

Jugoslovenska škola košarke imala je upravo osobinu da je iz takmičenja u takmičenje rasla i napredovala, radila na sebi. To ju je i učinilo velikom. Srbija, iako manja zemlja, ima osobine potrebne za uspešno igranje košarke i za napredak, ali se na tome mora predano raditi.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.