Maljković: “Došla sam u Galatasaraj da osvajam trofeje”

Selektor ženske košarkaške reprezentacije Srbije u intervjuu za “Večernje novosti” govorila o novom uspehu na klupskom nivou, povratku u reprezentaciju.

Foto: usceshoppingcenter.rs

Marina Maljković nastavlja da osvaja trofeje. Sa ženskom reprezentacijom Srbije napravila je dva ogromna uspeha, najpre je 2015. osvojila zlato na Evropskom prvenstvu, a sledećeg leta je uspela da se domogne bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Riju. Pored toga, na svom rezimeu ima šest titula šampiona Srbije, dve titule u regionalnoj ligi, obe sa Partizanom, a pre par nedelja, 18. aprila, dodala je još jedan trofej u svoju vitrinu kada je osvojila Evrokup sa svojim trenutnim timom, Galatasarajem.

Među prvima koje su joj čestitale bile su reprezentativke Srbije koje su se nalazile na F4 Evrolige, Sonja Petrović (Dinamo Kursk), Aleksandra Crvendakić, Tina Jovanović, Jelena Milovanović i Danijel Pejdž (Sopron Basket).

“Puno mi je srce bilo što su one na okupu. Svi mi živimo po inostranstvu, odvojeni smo od bliskih ljudi. Nije sve ovo bajka, kao što nekima izgleda. Tako da sam, kad sam ih videla kod Jelene Milovanović, baš bila srećna.”

Iako jaz između muške i ženske košarke postoji, on nije velik kao što se čini na prvi pogled, makar kada je u pitanju ekipa Galatasaraja. Na prvoj utakmici finala u kojoj je turski tim praktično rešio pitanje osvajača Evrokupa pobedom od 90-68, na tribinama se okupilo oko 15.000 navijača.

“Teško je objasniti povezanost ovog sportskog kolektiva sa navijačima. Imamo sjajan odnos. Čim sam došla ovde, mi smo izborili plasman u Evroligu, sad smo osvojili Evrokup u veoma teškom momentu. Ljudi vole da gledaju kako se borimo, jer shvataju da nemamo nameru da stanemo. Galatasaraj ima ogromnu armiju pristalica. Išli smo na gostovanja u Belgiju, Francusku, Poljsku, nijedno nije prošlo bez nekoliko stotina “naših”.”

Međutim, put do ove titule nije bio lak.

“Preživeli smo svašta. Bilo je mnogo teško da se posvetimo sportu, pored svih problema koji su nas zadesili. Pre svega finansijske prirode, pa dve smene Uprave u kratkom vremenskom periodu, što se ne dešava negde za 20 godina. Niko nije očekivao da će bilo šta da se napravi na terenu, jer je ceo sportski kolektiv zahvatila kriza. Tako da je sad prisutna prevelika doza sreće, preponosna sam na moje igračice, koje su uspele da ostanu koncentrisane samo na teren. Imala sam dobar osećaj kad sam potpisivala za Galatasaraj, došla sam ovde da osvajam trofeje.”

Marina se trudila u teškim vremenima da drži podignut moral ekipe. Čak je bila spremna da žrtvuje svoju kosu.

“Kladile su se međusobno… Imale su razne ideje i sitnice koje su smišljale na putu ka finalu. I onda sam ja, da bi bilo još zanimljivije, rekla da mogu i mene da ošišaju ako osvojimo. To je tek tad bilo padanje u nesvest od smeha.”

O životu u Turskoj nije imala mnogo toga da kaže. Najviše joj se sviđa što je blizu svog rodnog grada.

“Nije meni toliko bitno gde sam. Znam zbog čega sam došla ovde i malo toga stignem da vidim van košarke. Nikad u životu ne dozvoljavam sebi da razmišljam da je teško. Moj cilj je da pobeđujem. Ali da je lep grad, jeste. Ipak, najveća prednost mu je to što je na sat vremena od Beograda. Tako da mogu lako da skoknem, i zbog porodice, a i zbog mog “Pokreta”.”

Nakon uspešne sezone u Galatasaraju, Marina Maljković se okreće obavezama u reprezentaciji nakon godinu dana pauze.

“Jednostavno sam osetila da moram da se vratim. Zbog obaveze prema Karađorđevoj zvezdi koju imam i zbog nekih drugih stvari. Imamo mnogo posla, spremanje za Evropsko prvenstvo koje se sledeće godine igra u Beogradu. Moram da napravim veliku analizu i da vidim šta ću i kako ću.

Prošlogodišnji krah reprezentacije u Pragu je ispratila, ali nije previše zalazila u detalje.

“Gledala sam utakmice, naravno. Ali nisam se udubljivala, da ne otežavam igračicama. Želela sam potpuno da se sklonim. Ni s kim se nisam čula, jer one u tom trenutku nije trebalo da budu pod mojim uticajem.”

Leave a Reply

Your email address will not be published.