Duša ekipe

Stefan Marković se u 28. godini , posle 9 godina igranja za nacionalni tim, povukao iz reprezentacije.

Objavljujući tu vest pre svih Miloš Teodosić je za svog dugogodišnjeg saigrača iz reperezentacije izjavio da je on duša ove ekipe. Teo nije mogao da nađe bolje reči kojim bi opisao ulogu koju je imao popularni Pefi u dresu nacionalnog tima. Marković je od 2007. pa do danas  učestvovao u svim reprezentativnim okupljanjima. Može se slobodno reći da je sinonim za ono što zovemo kult reprezentacije. On svoju posvećenost nije posebno isticao, verovatno je smatrao da to nije vredno pomena. U vremenima otkaza, povreda, milionskih ugovora, ljubitelji košarke su bili ti koji su primetili da se jedno ime uvek pojavljuje na spisku Srbije kada se krene na pripreme za velika takmičenja.

Energija koju poseduje i čelična volja koja ga čini jednim od najboljih, ako ne i najboljim odbrambenim igračem naše reprezentacije nikad nije bila sporna. Stefanov doprinos nećete tako lako videti u statistici, bar ne onoj koja je dostupna prosečnom gledaocu ovog sporta. Kada bi nam neko izbrojao broj dobijenih duela, pretrčanih kilometara, poena koje (ni)su postigli igrači koje je direktno čuvao, tek onda bi videli koliko smo dobijali njegovim igrama u nacionalnom timu. Svakome od nas će ostati urezana u mozak trojka za pobedu u poslednjoj sekundi, magična asistencija kroz šumu igrača ili atraktivno zakucavanje, ali to nisu jedine stvari koje čine košarku. Svaka kap znoja, požrtvovano bacanje za loptu, jurenje rivala kroz blokove, istrčana kontra ili brzi povratak u odbranu se računa i ne samo računa, već donosi pobedu. Setite se treće četvrtine protiv Hrvatske ili meča protiv Australije u polufinalu i biće vam jasno. Da biste imali Teodosića, morate imati Markovića, jedan bez drugog su usamljeni u porazu, zajedno su tim koji pobeđuje.

Foto: kurir.rs

Foto: kurir.rs

Nevolja nekoliko poslednjih generacija reprezentacije je što su živeli u senci velikih rezultata do kojih su dolazile slavne generacije pre njih. Kada ste naslednici dresa koji su pre vas nosili jedan Đorđević ili Bodiroga, jasno je da ćete biti na udaru košarkaške javnosti ako ne ispunite visoka očekivanja. I veća imena i legende od Markovića bile su osporavane, a njihove mane isticane pre vrlina. Najveća zamerka na njegove igre bio je njegov šut, naročito za tri poena. Statistika govori da je kroz karijeru imao solidan šut za dva poena, dok mu je procenat šuteva za tri poena u nastupima za klubove bio nešto manji od 30%, a u nastupima za reprezentaciju se spušta ka 20-ak%. Iako ovo nije blistav učinak za igrača na njegovoj poziciji, Marković je pokazao da u nekim važnim momentima, poput meča sa Australijom ( kada je imao stoprocentan učinak, 5/5 iz igre, 2/2 sa slobodnih), može osloboditi ruku i vezati bitne poene. Uostalom on je na olimpijskom turniru za tri šutirao oko 33%, što je jednako učinku Teodosića. Ako neko, s pravom, kaže da to nije uporedivo, jer Teodosić uputi duplo više šuteva, dobiće odgovor da u timu koji čine bolji šuteri od njega, to nije Markovićev primaran zadatak. I tu se vraćamo na ono da pojedinačni učinak nije važniji od Ekipe (velikim slovom, kako to piše selektor Đorđević).

Osvajač tri srebra evropskog, svetskog i olimpijskog od reprezentacije se oprostio skromno, bez velike pompe, rekavši da mu je bila velika čast i privilegija što je bio deo svih ovih uspeha. Stefan Marković će klupsku karijeru nastaviti u ruskom Zenitu, a portal Double-Double mu želi sreću u nastavku karijere i iskazuje zahvalnost za sve što je učinio za nacionalni tim.

One comment

  • Kada ga ne bi osudjivali da je preskakao svako 3 leto ne bi se on povlacio. Jednostavno covek je nazadovao zbog reprezentacije jer nije imao slobodno leto 10godina, a njegovom telu je itetako potreban odmor.

Leave a Reply

Your email address will not be published.