”Bosanska zver”

Poznati američki portal napravio intervju sa Jusufom Nurkićem

foto: usatoday.com

Sin ”velikog” policajca, koji sada ima 22 godine, Jusuf Nurkić je rođen sa genima za košarku, međutim, nije bio lak put iz Bosne do NBA lige.

Februara ove godine, Nurkić je trejdovan iz DenveraPortland, i od tada, on beleži 14.2 poena u proseku, kao i 9.9 skokova. Ovog meseca, u pobedi nad FiladelfijomJusuf je zabeležio 28 poena, 20 skokova, 8 asistencija i 6 blokada.

Nurkić je dobio nadimak ”bosanska zver”.

Intervju prenosimo u celosti:

SLAM: Kako ste počeli sa košarkom?

Nurkić: Moj otac je visok nekih 210cm, težak oko 200 kilograma, policajac iz Bosne, ne bi trebalo sa njim da se šalite (smeh). Pokušao je da igra košarku, ali nisu mogli da mu nađu odgovarajuću obuću. Moj agent je pitao oca da li ima sina, on je odgovorio da ima i da ja imam isti problem. Od prvog dana, agent je verovao u mene, pričao mi je da ću jednog dana igrati NBA, pitao sam se Šta je sa tobom čoveče? Još nisam ni počeo da treniram.

SLAM: Kada ste potpisali svoj prvi ugovor?

Nurkić: Potpisao sam svoj prvi ugovor 2009. godine. Imao sam samo 14 godina, i nikada pre toga nisam napustio svoju porodicu. Otišao sam u Sloveniju i plakao skoro svakog dana. Išao sam u novu školu, pokušavao da naučim novi jezik i kulturu, bilo je teško, ali zabavno.

SLAM: Kakvo je vaše iskustvo sa Evroligom?

Nurkić: Trenirao sam pet puta dnevno, istim danima kada sam išao i u školu. Povredio sam se te 2011. godine, ali kada sam se vratio, sve se promenilo. Dobio sam priliku da igram za ZadarJadranskoj ligi – imao sam nezaboravno iskustvo. Ljudi vole kada se boriš, igraš jako. Kasnije sam prešao u Cedevitu i igrao nekih 14-15 minuta u proseku.

SLAM: Draft noć. Kakav je bio osećaj?

Nurkić: One noći kada sam bio draftovan, bila je jedna od najlepših u mom životu. Bio je to prvi put da dolazim u SADNjujork, svet mi se promenio za jednu noć. Kada sam na velikom ekranu video moje ime, i zastavu moje zemlje, bio sam ponosan na svoj narod i sebe.

SLAM: Da li je bilo teško da se navikneš na američki jezik i našu kulturu?

Nurkić: Kada dođete u SAD, lako je učiti jezik, niko vas ne ismeva, svi žele da pomognu. U mojoj zemlji kada izgovorite nešto pogrešno, svako vam se smeje (smeh). Kada dođete u novi sistem, novu kulturu, upoznate nove ljude, sve je novo. Posebno za mlade ljude koji su daleko od kuće, bio je to težak proces, navikavam se.

Foto: Garrett Ellwood, nba.com

SLAM: Da li je ”treš tok” drugačiji ovde nego u Evropi?

Nurkić: U Evropi svi koriste da iskoriste što se nešto rekli, i ako ne mislite tako. Moraš da paziš šta pričaš. Mogu te dovesti u različite situacije, ja to nisam želeo. U NBAKevin Garnet je igrač sa kojim nisam želeo da se ”kačim”. Nikada nisam imao priliku da uđem u ”treš tok” sa njim, ali sam čuo kad to radi sa mojim saigračima, svidelo mi se, bilo mi je smešno.

SLAM: Postoji li neki NBA igrač na kojeg si se ugledao? 

Nurkić: Samo jedan. Kobi Brajant. Moja prva utakmica u NBA je bila protiv Lejkersa, igrali smo u San DijeguKobi je izašao da se zagreva, stao sam, otišao na klupu i gledao ga. Nisam mogao da verujem da ću igrati protiv njega. Kada me je trener pozvao da uđem u igru, nisam mnogo obraćao pažnju, samo sam o Brajantu razmišljao. Te utakmice ću se sećati celog života, pre nego što se penzionisao, potpisao mi je dres i poklonio patike.

SLAM: Kako se čuješ sa svojima u Bosni?

Nurkić: Koristimo ”FaceTime” i ”Skype”, ali teško komuniciramo jer ja stalno putujem i velika je razlika u vremenskim zonama. Pokušavam da se i ovde osećam kao da sam u Bosni, ali nedostaje mi moja porodica, prijatelji. Odrastao sam sa njima, sada pokušavam da ostajemo u kontaktu, teško je. Ljudi u mojoj zemlji ustaju u 3č nakon ponoći da bi me gledali. Bilo bi zanimljivo da vidimo neki NBA događaj u Bosni, radimo na tome.

Leave a Reply

Your email address will not be published.