Blat: “Moj cilj u budućnosti je osvojiti prsten namenjen NBA šampionu”

U razgovoru za “sportsport.ba”, Dejvid Blat je pričao o dosta stvari, a mi prenosimo intervju u celosti.

Foto: YahooSport

Razgovor sa Blatom je započet pitanjem da li mu je neobično takmičiti se u Evrokupu nakon dosta sezona na najvišoj košarkaškoj sceni?

“Priznajem, jako je neobično. Ispalo je drugačije od zamišljenog. Kad sam potpisao za Darušafaku, obvezao sam se biti trener evroligaške ekipe što je Darušafaka tada i bila. Unatoč sjajnim rezultatima prošle sezone, nismo uspeli nastaviti kontinuitet igranja u Evroligi. Kada sam potpisivao sa Darušafakom bila je reč o programu i viziji vezanim isključivo za najjače evropsko takmičenje, ali stvari su ispale malo drugačije od planiranog. Evo, sad igramo Evrokup i trudimo se doći što dalje u ovom takmičenju. Iako sam imao dosta ponuda, nisam srljao, ostao sam do kraja da ispoštujem ugovor, a ne verujem ni da bi me Darušafaka pustila. Iduće sezone, po isteku ovog ugovora, nastojaću se vratiti u NBA ligu. Kontakti već postoje i nadam se da ćete me iduće sezone ponovno gledati na mestu prvog trenera neke NBA ekipe”.

Na pitanje zašto u NBA ligi nema evropskih trenera na mestu šefa stručnog štaba, Blat odgovara:

“I treneri, kao i igrači onda prolaze kroz taj dvadesetogodišnji ili tridesetogodišnji proces prihvaćanja. NBA ligi je relativno dugo trebalo da prihvati igrače iz drugog okruženja, iz drugog sistema treninga, takoreći iz drugog sveta. Očigledno je da treba još vremena, ali verujem, kada su već košarkaši iz Evrope dokazali da mogu igrati na ravnopravnom nivou, verujem da će pre ili kasnije doći i do trenerske ekspanzije u NBA ligi. Igrači su se dokazali, siguran sam da će to i treneri, samo što će trebati još neko vreme za to”.

Dejvid Blat je trenirao mnogo igrača sa prostora bivše Jugoslavije, prisetio se nekih od njih posle pitanja ko je ostavio najveći utisak na njega?

“Uh, sad se moram vratiti dosta natrag, a odgovor će vas možda iznenaditi. Među prvima bih spomenuo Tea Čizmića, Splićanina koji je na samom startu moje trenerske karijere kao samostalnog trenera doveden u moj tadašnji klub Hapoel Galil Eljon. Teo je bio primer sjajnog igrača, sjajnog momka. On mi je na neki način bio pokazatelj kakvi igrači dolaze sa ovih prostora. Mahom veliki talenti sa sjajnom radnom etikom, a takav je Teo uistinu bio. Kasnije sam imao sreću raditi sa dosta njih. Recimo, Darko Planinić bio je jedan od onih za koje sam znao da im mogu verovati, da se mogu osloniti na njih i takvi su mi igrači jako pomogli u karijeri. Ipak, ako moram izdvojiti jedno ime, to je svakako Nikola Vujčić, po mom mišljenju zasigurno jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Inače, ovaj deo Evrope, zemlje poput Crne Gore, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, za mene je fascinantno da daju toliki broj iznimno talentovanih igrača koji su u stanju biti od pomoći svakom timu u Evroligi”.

O formatu Evrolige i tome da li zatvara vrata za manje klubove?

“Evroliga traži put da stvori brend. Da stvori proizvod koji će biti isplativ. Vidi se da se vode po NBA primeru, ali opet, trude se da imaju nešto autentično, nešto svoje. Sa tržišne tačke gledišta, mislim da je NBA nedodirljiv za bilo koje takmičenje u svetu, to je put koji treba slediti. Ipak, ne mislim da će Evroliga ostati zatvorena i za manje timove u budućnosti. Nacionalna prvenstva i Kupovi ne smeju ostati zanemarena i nebitna. No ipak, svi prvaci, doprvaci tih prvenstava, svi oni žele iskorak dalje i vođeni tim ciljem mislim da će raditi sve da se domognu Evrolige. Naravno, verujem da će i ona prepoznati to, verujem da će se širiti i rasti bez obzira na velike probleme koje ta organizacija ima sa FIBA-om. Ovo je loša situacija, situacija koja ne pomaže ni jednima ni drugima. Nadam se brzom rešenju ovog problema nastalog između Evrolige i FIBA-e. Siguran sam kad se to reši, da će biti nešto lakše i manjim timovima ući u Evroligu i tu tražiti svoje mesto pod suncem”.

Blata mnogi smatraju evropskim trenerom iako je rođen i odrastao u Americi:

“Da, rođen sam i odrastao u Americi, tačnije u Bostonu, ali u Evropi sam otkad sam diplomirao na koledžu, dugi niz godina. Drago mi je da ste me to pitali. Iskreno, voleo bih da se ljude razaznaje više po njihovim osobnostima, po njihovim dosezima, nego po njihovim nacionalnostima, pasošima, poreklima. Tako da mi nekad bude drago da me ljudi mešaju, da neki misle da sam Amerikanac, neki Evropljanin, neki Izraelac… Sa 22 godine sam došao u Izrael igrati košarku, a kasnije posle karijere sam postao trener. S obzirom da mi je danas 59 godina, to znači da sam dve trećine života u Evropi”.

Trener Darušafake ističe da mu je cilj u budućnosti da se vrati u NBA ligu:

“Iskreno, moj cilj u budućnosti je osvojiti prsten namenjen NBA prvaku! Ali to nije najvažnije. Znate, proveo sam 7 godina na klupi nacionalnog tima Rusije. To je za mene bilo fantastično iskustvo. Poklapalo se sa mojom željom koja me vodi kroz život, a ona je da se povezujem sa ljudima, mestima, da stvaram prijateljstva, veze. Ja sam znate, stanovnik Sveta. Tako se osećam. Pomislite na neku nelogičnost u činjenici da je Amerikanac bio, posle svega što se dešavalo kroz istoriju, trener Sovjetskog Saveza, tj. Rusije kako se danas zove… Verujte, svo to vreme mene je najviše ispunjavalo upoznavati ljude i graditi dobre odnose. I dan danas mogu slobodno reći da imam mnogo prijatelja širom Rusije, širom sveta. Ja mogu reći da sam svoj san ispunio i da mi to znači mnogo više nego sve medalje i priznanja koja sam osvojio. Mogućnost približavanja ljudi jednih drugima, upoznavanje onoga kakvi smo zaista. Verujte, ja navečer kad legnem u krevet, sve te medalje, svi ti naslovi, to nestaje. Važno mi je samo gde sam bio, sa kim, kako, jesam li upoznao nekoga novog. Evo, sad sedim s vama, razgovaramo, pričamo, mi postajemo prijatelji, to mi je najbolji osećaj od svega. I više od svega znači mi to što ćete vi sutra reći svojim prijateljima, „znate, Dejvid je sjajan lik“. To su moji izazovi i ciljevi, sva ta nova poznanstva, to je važnije od titula i medalja, verujte mi. Gde god da dođem, cilj mi je povezivati se sa ljudima. Zato, gde god u budućnosti budem trener, trudiću se da u tom polju budem jednako uspešan kao na košarkaškom terenu”.

Blat je spomenuo i Dražena Petrovića kao nekoga ko je primer radne etike:

“Moram da spomenem Dražena Petrovića. On je postao veći od života. Nažalost, u svojoj smrti, ali verujte, takav je bio i za života. Talenat je kod Dražena bio na drugom mestu. Njegova radna etika, ambicija, njegova volja da svakoga dana bude bolji su stvari na koje bi se ljudi trebali ugledati i bez obzira čim se bave, slediti taj put. Možete raditi bilo što, ne samo igrati košarku. Ali morate biti predani, morate biti voljni žrtvovati se na način kao što je to radio Dražen. Onda možete računati na uspeh”

Leave a Reply

Your email address will not be published.