Bogdan Bogdanović

Od Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru razmišljam o našem najboljem beku šuteru Bogdanu Bogdanoviću i pokušavam da pretočim u reči onaj subjektivni osećaj koji sam na tom turniru utvrdio, a koji sam stekao mnogo ranije, negde u sezoni 2014/15.

Uvek se vraćajući na draft 2014. godine i odabir Bogdana sa 27. mesta u prvoj rundi, imao sam utisak da je Bogdanović tu bio ozbiljno oštećen. Nakon “danilovićevske” sezone u Partizanu, mladi momak sa onoliko ovlasti i hrabrosti nikako ne može biti tek 27. pik, a ispred njega su se te godine našli igrači koji su obećavali veliki potencijal, ali bez nekog opipljivog učinka, kao što su P. J. Herston, Džordan Adams, Geri Heris i vrhunac svega brazilska fizička senzacija Bruno Kaboklo. Draft express mu je najviše zamerao donošenje odluka, veliki broj izgubljenih lopti, forsiranje, selekciju šuta i slabu kreaciju, a NBA skauti sa kojima sam razgovarao o Bogdanu su se uglavnom slagali sa iznetim, doduše u manjoj meri. Iz mog ugla, ni jedni ni drugi nisu tada uradili posao za koji su plaćani, jer nisu razumeli ulogu koju je Bogdanović imao u povredama iznurenom Partizanu.

Naime, Bogdan je igrao gotovo bez izmene, pozicije od 1-3, sa ogromnim ovlašćenjima u napadu. Faktički, uloga Kobi Brajanta u Lejkersima. Bogdanović je cele sezone nosio pritisak na svojim leđima, uz igranje na svojoj neprirodnoj poziciji, a to je radio vrlo dobro u svim segmentima osim u defanzivi.

Foto: kurir.rs

Foto: kurir.rs

Pre 2013/14 sezone, Bogdanović je tražio sebe i svoj učinak. Za vreme trenera Vladimira Jovanovića, Bogdan je dobijao šansu na kašičicu, a i to što je uzimao je slabo koristio. Kada je došao trofejni Vujošević, napravljen je presek i ekstremno podmlađen tim, a u njemu je Bogdan pronašao ulogu tek krajem sezone. Tada je zablistao u duelima sa Crvenom Zvezdom, izdominirao bivšeg reprezentativca Igora Rakočevića na obe strane terena, i pokazao da se na njega može ozbiljno računati. Uz to su u vitrine Crno-Belih došli trofeji ABA lige i KLS.

Dobar ritam sa kraja prethodne, Bogdan je preneo i u “danilovićevsku” sezonu. Tada je postao bek sa vatrom u očima, nadigravao se sa celom Evropom i pogađao iz nemogućih pozicija. Ceo tim, pun respektabilnih imena, je Bogdan nosio svojim pogocima, ali je taj tim igrao za njega i taktika je bila prilagođena ovom biseru (npr. leđni blokovi). Zrno sumnje na svoje kvalitete Bogdan je bacio igrajući sada već čuvenu utakmicu protiv Cedevite, koja je rešena košem Nolana Smita. Bogdan je na toj utakmici očajno šutirao, a vrhunac svega je bila odbrana na Nolanu Smitu sa spuštenim rukama koju je ovaj uspešno kaznio. Istina, da Saša Pavlović nije odigrao herojski, Cedevita bi na tom meču deklasirala Partizan i nikakav Nolan Smit ne bi bio nužan za pobedu.

Ipak, nakon tog udarca Bogdan se vraća još jači i zatrpava koš Crvene Zvezde u finalu domaćeg prvenstva. Sličan ritam je nastavio i na SP u Španiji, kada dobija nadimak “The Trojka”. Nakon reprezentativne medalje, usledila je selidba u turski Fenerbahče.

Bogdanović je imao nešto sporiji početak u turskom sastavu, ali statistički je sve došlo na svoje negde na ulasku u 2015. godinu. Bogdan je igrao solidno, a bio je primetan napredak u defanzivi i selekciji pasa. Bek je bio mnogo sigurniji na dodavanju, nije pravio mnogo “neiznuđenih” grešaka, a u defanzivi je ulagao mnogo veći napor u odnosu na period u Partizanu. Ipak, za moj ukus je nešto nedostajalo u njegovoj igri, i nije to bio svemogući Bogdan kojeg sam gledao ovde u Beogradu. Najpre su mu nedostajala ovlašćenja, a zatim i napadački prostor u ekipi trenera Željka Obradovića. Tim pun zvezda svakako nije mesto za one-man show, niti je to neko očekivao, ali Bogdanov karakter iz Partizana nije bio da bude treća ili peta violina, ma gde igrao. Uprkos tome, delovalo mi je kao da je Bogdanović svoju smanjenu ulogu prihvatio i kao da je vredno radio na ostalim segmentima, upotpunjujući sebe.

Reprezentativno leto 2015. godine je bilo neuspešno, kako za Bogdana, tako i za reprezentaciju Srbije. Osvojeno je 4. mesto, ali je doživljen poraz od objektivno slabe Litvanije i to je pokvarilo sveopšti utisak. Bogdanović jeste vukao povredu leđa, ali je opet u ključnoj utakmici zakazao. Litvancima je ubacio 9 poena (3/5 za 2 i 1-7 za 3), imao je i 3 asistencije, ali je izgledao bledo kao i cela ekipa.

Nova sezona u Fenerbahčeu donela je novi napredak. Bogdan je još više popravio odbranu 1 na 1, naučio da koristi svoje ekstremno duge ruke i još više podigao selekciju šuta. To je rezultiralo podizanjem procenata šuta, kako za 2, tako i za 3 poena. Ipak, subjektivni dojam je da je Bogdanu ponovo nešto nedostajalo. Ove godine to nisu bile ovlasti, jer je trofejni trener Željko Obradović dao ključeve bekovske pozicije u Bogdanove ruke, ali srpski bek nije ponovio one partije iz poslednje crno-bele sezone. Štaviše, finalni meč Evrolige protiv CSKA odigrao je ispod svog renomea (6 poena (3/5 za 2, 0/6 za 3), 3 skoka, 3 asistencije), ali je polufinale Evrolige izneo dobro i vodio Fener preko Laboral Kuče sa 18 poena. U polufinalu i finalu turskog prvenstva, igrao je promenljivo. Na pojedinim mečevima je Bogdan bio lider, dok ga na drugim ništa nije htelo.

Rio 2016. godine i OI su Bogdanoviću donele novu medalju. Srebrni sjaj je velika nagrada za leto odricanja i treninga, a dvojac iz Fenera je imao najkraću moguću pauzu za odmor. To zaslužuje veliki aplauz i divljenje u eri profesionalnog sporta, gde je igranje za reperezentaciju često viđeno kao “gubitak vremena”. Međutim, Bogdanović je ponovo imao promenljive partije. Od sjajnih na kvalifikacionom turniru, do onih slabijih. To je naravno i očekivano, ali bek kojeg sam zamišljao u rangu Danilovića to sebe nekako ne sme da dozvoli. Ono što je posebno zabrinulo su Bogdanovićeve partije u polufinalu i finalu OI, gde nije problem sam učinak koji je ispod statusa koji Bogdan ima, već sami dueli sa NBA zvezdama, gde je Bogdan izgledao slabo.

U polufinalu sa Australijom Bogdanović je bio strelac 6 poena (3/3 za 2, 0-4 za 3), dok je sa SAD učinak bio 7 poena (2/5 za 2, 0-7 za 3), uz 3 skoka, 3 asistencije i 5 izgubljenih lopti.

Nova sezona u Fenerbahčeu će biti novi veliki izazov za Bogdanovića, a verovatno i poslednji lov na titulu Evrolige pred odlazak preko bare. Uloga u timu za Bogdana će biti jedna od nosećih, a na njemu je da povrati učinke i odlučnost iz sezone kada je zasijao evropskim nebom. Uz velike korekcije koje je načinio u odbrani i kontroli šuta i pasa, Bogdan bi tako u NBA otišao kao kompletan igrač, spreman za duele sa najboljima u svakom momentu, ma kakav pritisak bio.

4 comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.