Madridski katalonac

Normalno je da se trenerima sudi po broju titula koje su osvojili.

Rekli bismo da je to jedini legitiman kriterijum. Alehandro Garsija Reneses ili jednostavo Aito, rodjen je u Madridu 20. Decembra 1946. godine I jedan je od najboljih španskih trenera svih vremena.U svojoj dugogodišnjoj karijeri osvojio je pregršt trofeja.  Devet titula šampiona Španije (1987, 1988, 1989, 1990, 1995, 1996, 1997, 1999, 2001.) kao trener Barselone.  Pet osvojenih nacionalnih kupova, od toga čak četiri sa Barselonom(1987, 1988, 1994, 2001), a jedan sa Huventudom(2008). Jednom je osvojio Kup Pobednika Kupova ili Saporta Kup(1986), takodje kao trener katalonskog giganta,  dva puta Kup Koraća(1987, 1999), na klupi istoimenog kluba, a ULEB kup kao šef struke Huventuda 2008. godine I drugo mesto na Olimpijadi u Kini, kao selektor Španije, na leto iste godine.Sa mladom reprezentacijom Španije je u Siriji osvojio bronzanu medalju. Proglašen je za najboljeg trenera u Evrokupu u sezoni 2014/15, a titulu najboljeg trenera Španije, dobio je u dva navrata. Prvi put 1976. godine, a drugi put 1990.  Medjutim, ako nešto može da baci “senku” na ovakvu karijeru, to je podatak da nikada nije osvojio Evroligu.

Aito Garsija Reneses je  šest puta bio učesnik završnog turnira Evrolige (1988-1989, 1989-1990,1990-1991, 1993-1994, 1995-19961996-1997,1999-2000), svaki put kao trener Barselone, ali nije uspeo da podigne trofej.

Iako je rodjen u Madridu, većina ljudi ga na prvi pogled povezuje sa Katalonijom. Čak je kao igrač nakon pet godina u Estudijantesu, nosio dres Barselone. To je bilo u periodu od 1968-1973.
Nakon završetka igračke karijere, sedeo je na klupi katoličkog kluba Circulo Catholico.
Zatim seda na klupu Cotonificia, sa kojim 1979. godine dolazi do polufinala Kupa Koraća, gde ih izbacuje ekipa Arigoni Rieti, koja je, u finalu, bila poražena od beogradskog Partizana.
Njegov naredni klub, od 1983-1985.godine bio je Huventud. U svojoj prvoj sezoni u tadasnjem Huventud Masani, zavrsio je prvi deo sezone, sa samo jednim porazom I trinaest pobeda. Što je bilo dovoljno za prvu poziciju u svojoj grupi. Drugi deo sezone nije bio ovoliko impresivan. Završili su na petoj poziciji sa skorom od sedam pobeda I isto toliko poraza. U prvom kolu plej ofa, nisu imali problema. Sa dva prema nula u seriji, završili su posao protiv Valjadolida. Sledeći protivnik je bila ekipa Granolersa. Nakon vise nego ubedljive pobede  u prvoj utakmici, u drugoj je usledio šamar. Granolers je na svom terenu savladao Huventud rezultatom 100-99 I izborio utakmicu broj tri. U Badaloni, nije bilo problema, tako da je tim Aita Renesesa, rezultatom 74-59 otišao u polufinale. Ispostavilo se, da je Real Madrid u ovom momentu bio prejak za ekipu sa istoka Katalonije. Sa dve pobede, počistili su Huventud I spremni dočekali svog najvećeg rivala, ekipu Barselone. Takodje sa dva prema nula u seriji(80-65, 81-79), Real Madrid postaje šampion ACB lige. Ovo je inače bila prva sezona, da se liga igrala pod ovim nazivom.
Novu sezonu, počeli su sa novim imenom. Ron Negrita Joventut. Novo ime, stare ambicije. U prvom sezonskom delu, na prvoj poziciji, bio je aktuelni šampion, Real Madrid. Odmah iza njih, nalazio se Aito i njegov Huventud. Drugi deo sezone, završavaju sa skorom od devet pobeda I pet poraza I obezbedjuju plej of. U doigravanjima, prvi protivnik je bila ekipa Granolersa.   Ponovo borba u tri meča. Ponovo isti ishod. Huventud ide dalje. U narednoj seriji doigravanja, gledali smo katalonski derbi. Barselona protiv Huventuda. Taktičke majstorije trenera Renesesa, odvele su Huventud u veliko špansko finale. Protivnik je bio, aktuelni šampion, koji je u polufinalu bio bolji od ekipe Licor 43, koja je bila najprijatnije iznenadjenje ove sezone. Iz druge španske lige, ušli su u prvu I uspeli da doguraju prilično daleko. Možda jeste bio novi protivnik u finalu, možda jeste bio drugačiji rezultat u seriji, ali je ishod finala bio isti. Real Madrid je odbranio titulu šampiona Španije. Za vreme koliko je bio na klupi ekipe iz Badalone, zabeleženo je da je vodio ekipu na čak 1062 utakmice!
Alehandro Garsija Reneses je bio poznat kao veliki taktičar I kao veoma strog čovek I trener, ali I kao veoma harizmatična osoba I kao neko ko uvek može izvući maksimum iz igrača. Zbog svih ovih karakteristika, promovisan je u novog trenera košarkaškog kluba Barselona. U svojoj prvoj sezoni, ostao je bez domaćeg trofeja. Trofej Kupa Pobenika Kupova(Saporta Kup), je ušao u vitrine katalonskog kluba. U finalu su, prilično lako savladali “domaću” ekipu Skavolinija. U hali je bilo oko 7000 pristalica italijanskog slavnog kluba. Medjutim, autoritet je pokazan. Rezultat 101-86, a  čak osam igrača se upisalo u strelce. Čiko Sibillio I Mark Smit su postgli po 22 poena, San Epifanio 20, Greg Viltjer 14, Naćo Solozabal 10, Hulian Ortiz I Lagarto de la Kruz po 4, dok je Arturo Seara postigao dva poena. Ovo je ipak bio samo utešni trofej, jer su u finalu šampionata Španije, poraženi su od najljućeg rivala. Real Madrid je po treći put uzastopno postao šampion. Iako su ostali kratkih rukava, četa trenera Aita Renesesa, pokazivala je u kojem smeru žele da nastave svoj razvoj.
Već u sezoni 1986-1987, Aito, postaje šampion Španije sa ekipom Barselone. U finalu, u četiri utakmice, savladao je svoj nekadašnji klub, Huventud. Da stvar bude još zanimljivija, u finalu kupa protivnik je bio isti. Kao I ishod finala. Dupla kruna u naručju rodjenog Madridjanina. Medjutim, kao I svaki čovek njegovog karaktera, nije se zadovoljio ovime. U istoj sezoni, Barselona je osvojila I treći trofej. Kup Koraća. U finalu je pao francuski predstavnik, Limož. U dve utakmice, koliko se igra finale, Barselona je dobila obe. Prvi susret, na domaćem parketu, Barsa je dobila prilicno ubedljivo. Do trijumfa od 106-85, nosio ih je Volas Brajant koji je postigao 28 poena. U Francuskoj, posao je odradjen do kraja, pobedom 97-86, a najefikasniji je bio Epi(Haun Antonio San Epifanio) sa 29 poena, I tako je osvojena  tripla kruna za ekipu na čijem je čelu Aito Garsija Reneses.
Nova sezona, nova tripla kruna. Real Madrid je želeo ovaj trofej. Mnogo. Medjutim, pitala se I Barselona. Nakon izuzetno interesantne utakmice, koja je celim svojim tokom bila, što se kaže, na jednu loptu, pobednik je bila katalonska ekipa. Barselona je reuzultatom 84-83 savladala Madridjane I tako trofej nije promenio vlasnika. Što se tiče finala, nije bilo mnogo promena.Mnogo tenzije, mnogo napetosti. Dovoljno o tome govori naredni podatak. Obe ekipe su pobedile prva dva meča na domaćem parketu, tako da se sa izuzetno velikom tenzijom ušlo u završnu, petu utakmicu finala. Barselona je rezultatom 93-79 savladala večitog rivala I odbranila titulu šampiona države. Slavlje je moglo da počne. Zanimljivo je dodati da se u periodu od 1984-1988 igrao I Superkup. Barselona je uspela ove sezone da osvoji “prestižni trofej”.

alchetron.com

alchetron.com

Usledila je sezona 1988-1989, prvi evropski iskorak velikog španskog trenera. Barsa je stigla do polufinala, tadašnjeg sistema Evrolige. Tu su medjutim I završili svoje učešće. Jugoplastika iz Splita je bila preveliki zalogaj za Barselonu ovoga puta. Jugoplastika je kasnije savladala Makabi I postala šampion Evrope. U borbi za treću poziciju, grčki Aris je bio bolji od Barselone. I to prilično ubedljivo, 88-71. Takozvana “drvena medalja” pripala je špancima.  Što se tiče domaćeg prvenstva, nije bilo promena. Po treći put uzastopno, Barselona bila državni prvak. Ni finalist se nije promenio. A još jedna stvar je bila identična. Finale je odigrano u pet utakmica. I ponovo je, Barselona, zahvaljujući boljem učinku u regularnom delu imala prednost domaćeg terena u susretu broj pet. Mislili ste da smo zaboravili da spomenemo kup Španije? Varate se. Barselona je poražena u finalu od Real Madrida, rezultatom 81-85 I time “spasio” sezonu.
Četvrta uzastopna, a sedma ukupna, šampionska titula došla je u sezoni 1989-1990.
Barselona je, prvi deo sezone završila sa skorom od 14 pobeda I 8 poraza. U drugom delu, bili su prilično konkretni. U 14 utakmica, samo jedan jedini poraz. Doigravanje su uhvatili sa prve pozicije, tako da su dobili “najlakšeg” protivnika. Ekipu Grupo IFA, nekadašnji Granolers. Bez ikakvih problema, sa dva nula u seriji, Barselona je otišla dalje. Naredni protivnik, bio je Garsijin nekadašnji klub. Estudiantes. Za njih je kao igrač nastupao punih pet sezona. Estudiantes nije bio nikakav problem za Renesesovu četu, tako da su I njih počistili. 3-0 u seriji I veliko finale. U finalu, još jedan stari poznanik. Ram Huventud. Katalonski gigant, nije imao problema ni u ovoj seriji, tako da je “metla” još jednom “proradila”. Postali su šampioni bez poraza u doigravanjima! Veoma impresivan rezultat.  Kup Kralja pripao je Saragosi, u ovom takmičenju se nisu proslavili. Na red je došla I Evroliga. Barselona je u regularnom delu izgubila samo dve utakmice od 14 koliko su odigrali. “Osveta se služi hladna”. U polufinalu pao je grčki Aris. Prilično ubedljivo, rezultatom 104-83, pregazili su grčkog predstavnika I otišli u dugo čekano evropsko finale. Nikos Galis imao je fantastičnu partiju sa 26 poena, Majk Džons 21, a Panajotis Janakis 15, ovo nije bilo dovoljno da se zaustavi prejaka Barselona, predovdjena popularnim Epijem, koji je utakmicu završio sa 24 poena, a pratili su ga Feran Martinez sa 21 poenom, zatim Dejvid Vud sa 14, Himenez sa 13 I Noris sa 12 poena. U velikom finalu su za protivnika imali još jednog “dužnika”. Splitsku Jugoplastiku. Ovoga puta nije bilo osvete. Splićani su savladali katalonce, rezultatom 72-67, I sasvim zasluženo odbranili titulu evropskog  šampiona. Izabranici Božidara Maljkovića, predvodjeni fenomenalnim Tonijem Kukočem, koji je meč završio sa 20 poena, dok su Duško Ivanović, Dino Radja i Velimir Perasović postigli po 12 poena. Na drugoj strain je Odi Noris predvodio izabranike Aita Garsije Renesesa sa 18 postignutih poena, Dejvid Vuds je imao 12, a Huan Antonio San Epifanio 10 poena.
Naredna sezona je donela mnogo uzbudljivosti. Najpre ćemo spomenuti da je ovo bila prva sezona ACB lige u kojoj je šampion bio tim koji nije ni Real Madrid ni Barselona. U pitanju je Renesesov bivsi klub, Huventud. U finalu je pobedjena upravo ekipa koja je branila trofej, Barselona. Najkorisniji igrač finala je bio Korni Tompson, nekadašnji student univerziteta Konektikat. Još jednu stvar valja spomenuti. Alehandro Garsija Reneses je dao ostavku na mesto trenera, a zamenio ga je čovek koji ga je pobedio u finalu Evrolige. Božidar Maljković. Daleko od toga da je Reneses napustio Barselonu. I dalje je bio zaposlen u ovom klubu, samo je bio na funkciji generalnog direktora. U ovoj sezoni su pored titule, ispustili I trofej Evrolige. Ime ekipe je bilo novo, POP 84, ali je reputacija stara. U pitanju je nekadašnja Jugosplastika. Bivši klub Božidara Maljkovića. Nakon ove sezone, Maljković napušta klupu Barselone, a na njegovo mesto dolazi Djoakim Kosta Puig. Neslavno je završio u Evroligi, koju je te sezone osvojio beogradski Partizan, a u domaćem  šampionatu, Barselona završava učešće u četvrtini finala, gde ih je počistio najveći rival, Real Madrid.
U sezoni 1992-1993, nakon samo tri utakmice, na funkciju trenera se vraća Alehandro Garsija Reneses. Regularni deo sezone je završio na poziciji broj tri, sa skorom 23 pobede I 8 poraza. Huventud ih je zaustavio u polufinalu, rezultatom 3-2 u seriji. Huventud je sezonu završio na drugoj poziciji, tako da je ekipa koju je sa klupe predvodio Lolo Sainc iskoristila prednost domaćeg terena.
Barselona ni naredne sezone nije uspela da osvoji titulu. Ali jeste Huventud, koji je tada predvodio Željko Obradović. Medjutim, jeste osvojila Kup Kralja. U finalu su savladali Taugres, sadašnju Saski Baskoniju, rezultatom 86-75.
Šampionski post je prekinut u sezoni 1994-1995.  Nakon regularnog dela zauzeli su čelo tabele. Nakon 38 utakmica, 30 pobeda I 8 poraza. Redom su padali Andora, Real Madrid, a u finalu su srušili ekipu Unikahe iz Malage. Uspehe su ponovili u naredne dve sezone . 1996. godine su takodje završili sezonu kao prvoplasirani, a u finalu lige bili su bolji od Sevilje, koju su počistili sa 3 prema 0 u seriji. U ovoj sezoni, ekipa Aita Renesesa, igrala je finale Evrolige protiv Panatinaikosa u Parizu. Mnogi kažu da je ovo bilo najkontroverznije finale u istoriji evropske klupske košarke. Na satu je ostalo 4.9 sekundi do kraja. Rezultat je bio 67-66 u korist grčke ekipe. Hoze Montero je ukrao loptu I krenuo prema košu Panatinaikosa. 217 centimetara visoki centar Panatinaikosa, Stojan Vranković, pojurio je prema Monteru. Montero je video da je Vranković iza njega, tako da je loptu “nalepio” na tablu, ne bi li izbegao blokadu. Vranković je ovu priliku iskoristio I izblokirao Montera. Svi su mislili da je ovo bila silazna putanja. Ali ne I sudije. Priznali su “rampu” Vrankovića I tada se desila još čudnija situacija. Vreme na satu je stalo! 3.7 sekundi je ostalo do kraja dok je lopta bila kod Fernandeza nekoliko sekundi, a na satu je I dalje stajalo 3.7 sekundi do kraja. Himenez se spetljao, izgubio je lotpu I Panatinaikos je postao šampion Evrope! Nastao je ogroman haos, Barselona je uložila I žalbu. Sve do 4 sata ujutru nije se znalo da li je šampion Panatinaikos ili Barselona. FIBA je odbila žalbu katalonaca, priznala blokadu Stojka Vrankovića, ali do dana današnjeg nismo saznali zbog čega je nakon blokade vreme stalo. Verovatno nikada nećemo ni saznati. Barselona nije uspela da donese Aitu ono što mu je nedostajalo, a bili su tako blizu. I dalje ostaje nejasno, zbog čega Montero nije zakucao ovu loptu, ali I zbog čega su priznali ovu, očito “ilegalnu” blokadu. Medjutim, desilo se šta se desilo, a ostaje zapisana titula “zelenih”, koje je u toj sezoni predvodio srpski stručnjak Božidar Maljković.
Evropsko putešestvije u sezoni 1996-1997 se nije slavno završilo. Barselona je te sezone u grupi bila sa Efes Pilsenom, Partizanom, Kinderom Iz Bolonje, Bajer Leverkuzenom I Croatia osiguranjem(nekadašnja Jugoplastika). Efes Pilsen je bio prvi sa 12 pobeda I 4 poraza, drugi je bio beogradski Partizan, treća Barselona, a sa pozicije broj 4 dalje je otišla italijanska ekipa. U eliminacionoj fazi izvukli su berlinsku Albu. Uopšte nisu imali problema u ovom dvomeču. U obe utakmice su ubedljivo slavili I otišli na megdan italijanskom Fortitudu. Prvi susret dobili su Italijani. Serija se preselila u Španiju, gde je Barselona bila bolja, kao I u poslednjoj utakmici u Bolonji. Barselona je otišla na završnicu Evrolige.U polufinalu igrali su protiv francuskog Asvela. Savladali su ih rezultatom 77-70 I zakazali finale protiv Olimpijakosa koji je sa klupe predvodio Dušan Duda Ivković. Upravo sada dolazimo do onog neslavnog dela. Olimpijakos je pregazio Barselonu rezultatom 73-58 I doneo treneru Ivkoviću prvi evropski klupski trofej. Ponovo je Aito ostao kratkih rukava.Dejvid Rivers je zasluženo odneo epitet najkorisnijeg igrača završnog turnira, u kom je postigao 26 poena I vodio svoju ekipu do titule šampiona. Pratili su ga Dragan Tarlać I Dimitris Papanikolau sa 11 postignutih poena. Kod poraženih, najefikasniji pojedinac je bio Andres Himenez sa 16 poena, dok je Arturas Karnišovas postigao 14, a Hofreza 9.
Titula u domaćem šampionatu je “spasila” sezonu. Iako su regularni deo sezone završili iza madridskog Reala, u finalnoj seriji su, nakon što su izbacili Unikahu I Estudijantes, savladali I Real. Rezultatom 3-2 u seriji, odbranili su trofej, a MVP finala bio je Roberto Duenjas.

Photo: FRANCESC ADELANTADO

Photo: FRANCESC ADELANTADO

Četvrti mandat u katalonskom klubu počeo je u sezoni 1998-1999. Nakon samo jedne sezone, koliko je na klupi proveo, Hoze Maria Oleart, vratio se miljenih Barselone, Alehandro Garsija Reneses-Aito. Njegov prethodnik je prilično lako izgubio titulu. TAU Keramika(sadašnja Saski Baskonija) je počistila ekipu Barselone, rezultatom 3-0 I otišla u finale, koje je kasnije izgubila od Manrese. Aito je ponovo uspostavio dominaciju, izgubivši samo osam utakmica u celoj sezoni. Naime, ponovio je još jednu veoma uspešnu sezonu time što u doigravanju nije izgubio ni jedan jedini susret! Drugi put u svojoj karijeri! Zaista, veoma impresivno. Djirona je prva pala, zatim Estudijantes I na kraju Kaha San Fernando(današnja Sevilja). MVP finala je bio Derik Alston.
U sezoni 1999-2000 Barselona nije osvojila ni jedan trofej. U Španiji su, u finalu, poraženi od strane Real Madrida u pet utakmica, u kupu se takodje nisu proslavili, a u Evroligi su došli na “fajnal for” ali su u polufinalnoj utakmici zaustavljeni od strane Makabija, koji je kasnije izgubio od Panatinaikosa u borbi za titulu. U borbi za treće mesto, savladao ih je Efes Pilsen, rezultatom 75-69.
Veoma brzo se Barselona vratila staze uspeha. Dupla kruna je ukrasila novu sezonu(2000-2001). Aito je po treći put u svojoj karijeri uzeo titulu bez poraza u plej ofu. Redom su padali Valjadolid, Unikaha pa najljući rival, Real Madrid. Sve su počistili sa 3-0 u seriji, a kao najkorisniji igrač u finalnoj seriji izglasan je Pau Gasol.  Rezultatom 80-77 sručili su sav teret na Madridjane. Nova dupla kruna u vitrinama Barselone, a ponovo “vetar” ide u Madrid. Aitu je ovo, inače, bila poslednja sezona na klupi Barselone.
Nakon dve godine pause, na leto 2003. godine, Huventud dobija novog/starog trenera. Alehandro Garsija Reneses, popularni Aito, seda na klupu ekipe sa istoka Katalonije. Za pet sezona, koliko je proveo na klupi Huventuda u svom drugom mandate, osvojio je Kup Kralja I ULEB Kup. Oba trofeja u sezoni 2007/08. ULEB Kup su počeli furiozno. Nakon deset utakmica u grupi, ostvarili su devet pobeda. Prilično ubedljivo su pobedili austrijski Svas Gmunden(89-59, 77-56). Naredni protivnik, ekipa Himkija, nije ništa bolje prošla. Obe utakmice u seriji su dobili izuzetno sigurno I onako “sa pola gasa”.  U četvrtfinalu, savladali su ekipu Pamese 77-67, a u polufinalu ekipu Galatasaraja, rezultatom 90-83. Finale je zakazano za 13. April, a ekipa Djirone nije pružila skoro nikakav otpor. Rezultat finala je bio 79-54. Najkorisniji igrač ULEB Kupa bio je Rudi Fernandez. Ponovo, jedna stvar zapada za oko. Huventud je u ULEB Kupu u ovoj sezoni izgubio JEDAN meč!!! Osmog januara 2008. Godine Turk Telekom je kao domaćin u Istanbulu savladao Huventud 96-94. Aito je još jednom vodio ekipu kroz nezaboravnu sezonu, baš za pamćenje. U Kupu Kralja, pregazili su Pamesu u prvom kolu 84-59, zatim je pao Real Madrid, 81-76, a na kraju TAU Keramika 82-80. Rudi Fernandez je blistao u finalu sa 32 postignuta poena, a Riki Rubio je susret završio sa šest asistencija. Huventudu je ovo bio osmi osvojeni kup u istoriji kluba, a Rudi Fernandez je poneo sa sobom još jedno MVP priznanje. Senku na ovu sezonu baca 14. pozicija u ACB ligi. Sezonu su završili sa samo jedanaest pobeda I čak dvadeset I tri poraza. Prilično poražavajuć rezultat za nekoga kao Reneses.
Nakon ove sezone napušta Huventud I nasledjuje reprezentaciju Španije od trenera Pepua Ernandeza.
Na Olimpijskim igrama, koje su se održavale u Kini, tačnije u Pekingu, nacionalni tim Španije osvojio je srebrno odličje. Reprezentativni sastav činili su: Hoze Kalderon, Rudi Fernandez, Horhe Garbahosa, braća Mark I Pau Gasol, Karlos Himenez, Raul Lopez, Aleks Mumbru, Huan Karlos Navaro, Felipe Rejes, Berni Rodrigez I Riki Rubio. Većinu ovih košarkaša je Aito trenirao I veoma dobro poznavao. U grupi su savladali Grčku, nakon produžetaka Kinu, Nemačku I Angolu. Sjedinjene Američke države su im nanele, prilično težak poraz. Rezultat je bio 119-82. Španija je redom pobedjivala, Hrvatsku, pa Litvaniju I došlo je na red finale I naplata dugova. Iako su zaostajali dva poena par minuta pre kraja meča, Amerikanci su prelomili susret I rezultatom 118-107 osvojili zlatnu medalju. Dvejn Vejd je postigao 27 poena I bio najefikasniji pojedinac na susretu, Kobi Brajant je ubacio 20, a LeBron Džejms 14 poena. U poraženoj ekipi, 22 poena Rudija Fernandeza, 21 je dodao Pau Gasol, Huan Karlos Navaro je imao 18, Karlos Himenez 12, a RIki Rubio 6 poena uz 4 asistencije. Nakon olimpijskih igara, Aito daje otkaz na klupi nacionalne selekcije I preuzima ekipu Unikahe. Tri sezone je vodio ekipu iz Malage, bez osvojenog trofeja.

http://www.laprovincia.es/deportes/2014/07/18/etapas-garcia-reneses/621319.html

Nakon ove epohe, preuzeo je ekipu Sevilje, koju je zastupao u sezoni 2012-13. Nakon jedne sezone u Andaluziji, Reneses odlazi na Kanarska Ostrva. Naredni klub ovog slavnog stručnjaka bila je Gran Kanarija. U prvoj sezoni, 2014-15, Aito je završio u četvrtfinalu takmičenja u Kupu, kao I u nacionalnom šampionatu. U Eurokupu, napravljen je istorijski uspeh Gran Kanarije. Polufinale protiv Himkija. Himki predvodjen crnogorskim reprezentativcem Tajrisom Rajsom je bio prevelik zalogaj za špance. Uprkos porazu u polufinalu, Aito Garsija Reneses je nagradjen titulom najboljeg trenera Eurokupa za sezonu 2014-15. U sezoni koja je iza nas, Gran Kanarija je završila na petoj poziciji, sa skorom 21-13. Laboral Kuća(Saski Baskonija) je u prvom kolu doigravanja izbacila “Kanarince” pobedivši sa 2-1 u seriji(81-76, 87-93, 78-71).

Aito je dao otkaz “Kanarincima” nakon ove sezone I trenutno nema klub. Prilično je jasno zbog čega je Reneses jedan od najboljih španskih trenera svih vremena. Razvijao je zonske odbrane do zastrašujućih razmera. Zonsku odbranu 1-3-1 je praktično izmislio. Pri ovakvoj odbrani, zona se “fokusira” na visokog igrača, koji stoji na “penalu” I praktično je “centar” odbrane, dok ostali saigrači pritiskaju protivničke igrače. Njegova akcija “rogovi”, pri kojoj “visoki” igrači izlaze u blok negde oko penala, ima mali million načina da se završi. Time praktično izludjuje protivničke trenere, koji u velikom broju slučajeva nisu imali odgovore na njegove ofanzivne I defanzivne postavke. Uz sve ovo, vodio je nekoliko uspešnih generacija Barselone. Stvorio je neke od najboljih španskih I evropskih košarkaša svih vremena. Pogledajte samo neke od imena: Andres Himenez, Djordi Viljakampa, Hoakim Kosta, Hoze Montero, Roberto Duenjas, Rafa Djofreza, Huan Antonio San Epifanio, Ignacio Solozabal, Pau Gasol, Rudi Fernandez, Berni Rodrigez, Karlos Himenez, Riki Rubio, Tomas Satoranski, Kristaps Porzingis… Možemo ovako u nedogled. Pregršt kvalitetnih igrača, trenera I velikih košarkaških stručnjaka saradjivalo je sa Aitom Renesesom. Zbog svega ovoga svaki ljubitelj evropske košarke treba biti upoznat sa radom ovog košarkaškog gospodina. Iako je rodjen u Madridu, ostaće u najlepšem sećanju svakog katalonca. Bilo navijača Barselone ili Huventuda. Svakako je zadužio špansku klupsku košarku, pišući neke od značajnijih stranica u njenoj istoriji. Za mene, a verujem I većinu ljubitelja evropske košarke, ostaće žal zbog neosvojene one najveće titule u košarkaškoj Evropi. Titule Evrolige.

Leave a Reply

Your email address will not be published.