Zvezda spojila i poslednji deo ovosezonske slagalice

U poslednjim minutima roka za registraciju novih igrača za ABA ligu, Zvezda je potpisala slovenačkog centra, Alena Omića do kraja tekuće sezone. Klub sa Malog Kalemegdana cele sezone “pati” za pravom peticom koja će unaprediti pik en rol igru u oba pravca, dodati ovoj ekipi igru sa niskog posta i čvrstinu u reketu a upravo su to dobili u dvadesetpetogodišnjem centru visokom 216 santimetara.

Alen Omić je svoju košarkašku karijeru počeo u ekipi Zlatoroga za koji je nastupao od 2009 do 2012. Kao i 95% igrača iz Slovenije koji žele da se probiju na Evropsku scenu odlazi u Olimpiju za koju isto nastupa 3 godine. U trećoj i njegovoj najboljoj godini u dotadašnjoj karijeri beleži 12 poena i 7 skokova prosečno u Evrokupu, to nije moglo da promakne bogatijim klubovima, pa 2015-te godine potpisuje dvogodišnji ugovor sa Gran Kanarijom. Promena sredine nije loše uticala na visokog centra koji je u Španiji odigrao sezonu karijere u kojoj je beležio 13 poena i 7.2 skoka po utakmici a usledilo je i veliko priznanje u vidu svrstavanja u idealnu petorku Evrokupa.

Kako to obično biva evroligaški timovi nisu samo nemo gledali najboljeg centra Evrokupa, već mu ponudili evroligaški aganžman koji se ne odbija, posebno kada vas želi bogati Efes, pa Gran Kanariju napušta već posle prve sezone. Sa Efesom je dogovorio dvogodišnju saradnju ali je već u Januaru napustio klub. Slovenački reprezentativac nije dugo bio bez kluba, pošto se odmah vratio u Španiju i to u Unikahu kod Nemanje Nedovića. Sa timom iz Malage posle ispadanje iz Evrolige, igra Evrokup sa velikim uspehom i potpuno neočekivano osvaja drugo po jačini evropsko takmičenje. Sezona je bila uspešna na klubskom planu ali ne toliko i na individualnom jer se Omić nije nametnuo kao lider ekipe već igrač rotacije pa u toj sezoni beleži svega 5 poena i 4 skoka prosečno. To očigledno nije bilo dovoljno da nastavi svoju evroligašku karijeru, te se seli u Izrael u ekipu Hapoel Jerusalima. U tekućoj sezoni pre potpisa za Crvenu zvezdu je prosečno beležio 8 poena i 4.5 skokova. U Beograd stiže bez obeštećenja i čini se pravi pravi potez i za sebe i za klub prema kom gaji simpatije.

Zvezda je na dobrom putu da ostvari ciljeve za ovu sezonu, ali je imala velikih problema u nekim delovima igre koji su taj put činili dosta težim, a upravo je Alen Omić igrač koji bi trebalo da olakša put “Crveno-belih” ka zacrtanim ciljevima. Slovenački košarkaš je upravo onaj deo slagalice koji je nedostajao Crvenoj zvezdi. Stvar koja je najviše nedostajala timu Dušana Alimpijevića je narodski rečeno “meso” u reketu koje može da odgovori fizički protivničkim centrima i još važnije zaustavi prodore do samog obruča kada pukne prva linija odbrane. Pero Antić je obavljao tu ulogu do sad ali godine mu ne dozvoljavaju da uvek igra u ritmu od dve utakmice nedeljno, pa je često povređen i odsustvuje sa parketa, doduše kratko, ali svako njegovo odsustvo je skupo koštalo “Crveno-bele”. Pored čvrstine ispod koša novo pojačanje tima sa Malog Kalemegdana bi trebalo da umnogome popravi Zvezdinu odbranu od pik en rola, pošto ga je jako teško prebaciti kada podigne ruke a kada preuzme igrača sa loptom ima dobar rad nogu i ruku pa ume da isprati igrača do obruča i spreči poene.

Ofanzivno Alen ne donosi 20 poena prosečno po utakmici, ali donosi sigurnost u igri iz pik en rola i igru sa niskog posta, jedine dve stvari koje su napadački hvalile Zvezdi da ofanzivni arsenal bude maksimalno opremljen. Omić je izuzetno brz i pokretan za svoju visinu(216cm) pa je neretko prvi u kontrama, a to mu je i velika presnost u igri jedan na jedan. Kao svaki pravi žaštitnik reketa veoma je dobar na skoku, podjednako ofanzivnom i defanzivnom. Šut sa poludistance ume da pogodi ali ga ne uzima često, a u ovoj “šuterskoj Zvezdi” gde praktično svi igrači mogu da pogode šut neće ni imati mnogo prostora za to. Ovo je veliko rasterećenje za Antića i Bjelicu i isto tako velika pomoć Lesoru, Jankoviću i Jovanoviću jer će imati mentora više od koga mogu da uče.

Da je sve tako idealno momak iz Tuzle bi bio izabran na draftu 2014-te godine, najveći problem su padovi koncentracije, posebno u odbrani pa ume da pusti protivnika da se prošeta do obruča, da kupi ofanzivne skokove ili da napravi neki nepotreban faul za “dva plus jedan”. U tim trenucima ga je bolje izvesti sa terena jer je velika štetočina za svoju ekipu. Koncentracija mu često zavisi od motiva koji teško da će biti problem u ekipi koja juri trofeje u tri takmičenja pa će taj problem verovatno biti sveden na minimum. Pored koncentracije problem je taj što kada ugura protivničkog igrača ispod koša ili pokušava da ga okrene više teži da to uradi sa desne strane obruča iako ume jako dobro da odigra i sa druge strane. Kada se ne uklopi u ekipu na pravi način gubi motiv i želju, pa njegova uloga deluje bezačajna i ume da bude najslabija karika tima.(kao u EFES-u)

Kada uzmemo sve vrline i mane poslednjeg dela Zvezdine slagalice u obzir odaje se utisak da uprava beogradskog kluba dovela upravo onakvog igrača kakav je trebao Dušanu Alimpijeviću. Mane mogu vrlo lako, uz pravu ulogu da se svedu na minimum, a prednosti Slovenca su upravo ono što je nedostajalo “Crveno-beloj” priči. Omić po mnogim ljudskim osobinama podseća na miljenika Zvezdinih navijača, Jaku Blažića, tim mu je na prvom mestu(uleteo je sa klupe brani tadašnjeg saigrača Nemanju Nedovića i dobio isključenje), poprilično je srčan i energičan, obožava da digne publiku sa tribina na noge zakucavanjem ili blokadom, pa smo ubeđeni da će ostvariti dobru komunikaciju sa prisatlicama “Crveno-belih”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.