Potcenjeni igrači ABA lige

Dok će se većina košarkaških portala i stručnjaka raspravljati o rekordnoj sezoni Crvene Zvezde, sjajnom nizu Dragana Nikolića i Karpoš Sokolija, pomalo iznenađujućem ispadanju Krke koja je godinama predstavljala stabilnog ABA ligaša, ja bih svoj prvi tekst posvetio igračima koji su na različite nacine doprineli svojim timovima, a o kojima se jako malo govori.

Ne treba biti poseban stručnjak da bi se uvidelo da je Zvezda zahvaljujuci godima građenom sistemu lagano prošetala do titule, da su Cedevita i Buducnost opet uzalud trošili novce, da je Džikić izvukao maksimum iz tima od solidnih igraca i rekovalescenata, da je MZT najveće razočarenje. Ipak, potrebno je malo više zagrebati ispod površine da bi se uvideo razlog Igokeinog petog mesta,obzirom na uslove vrlo dobre sezone Partizana, Karpoševog opstanka nakon očajnog starta. U skladu sa tim predstavljam vam pet igrača koji su u određenim segmentima igre bili x faktor i svaki na svoj način doprineli plasmanu svog tima.

Abaliga logo
studiob.rs

  1. Bojan Trajkovski

Iako je odigrao samo polusezonu u dresu makedonskog predstavnika i više je nego jasno da je zaslužio da se nađe na ovoj listi. Dovođenje veterana koji je godinama igrao po makedonskoj i kosovskoj ligi pokazalo se kao pun pogodak i jedan je od najzaslužnijih igrača za opstanak. Iako kruže price o prgavoj naravi, iako je reč o individualcu koji sebe stavlja ispred tima, činjenica je da je sa svojih 12 dvocifrenih učinaka u 14 mečeva doprineo opstanku. Skoro da nema segmenta igre u kom nije doprinosio, 13 poena uz 6 skokova, te jednom blokadom. Jedan od najvećih potrošaca lige koji je uzimao 13 šuteva po meču, često nerezonskih. Za visokog igrača umeo je da uzme i neverovatnih 12 trojki po meču, ali sve to pada u vodu kada pogledate konačan učinak. Solidno se dopunjavao sa nešto sporijim Labovićem i unosio čvrstinu u igru Karpoša.  Naravno da nije reč o vrhunskom igraču, ali kada bi pogledali njegov učinak, odnos cena-kvalitet i renome sa kojim je stigao, sasvim je jasno zašto je na petom mestu.

  1. Stefan Birčević

Jedan od najomalovažanijih srpskih igrača. Naravno da nije igrač najvišeg reprezentativnog kalibra, naravno da je imao i delić sreće da bude penzioner OKS, ali je jasno i da je ove sezone uz Hečera bio najbolji igrač višestrukog osvajača ABA lige. Iako možda nekonstantan, iako sam ga u nekim trenucima krstio sa pola čovek pola faul-koš, ove sezone pokazao je veliki doprinos u svom najjačem oružju, šutu za 3 poena. Po mom skromnom mišljenju zaslužio je, ako je već neko morao iz KKP, da se nađe u timu sezone pre kapitena Veličkovića. 12 poena, 43 % šuta za 3 poena, uz 6 skokova i skoro blokadu po meču, mislim da opravdava moje mišljenje. Naravno da su tu i dalje izražene mane u vidu nedostatka čvrstine, blago rečeno loše odbrane, sumnjivih odluka. Ipak trener Džikic je jasno znao šta dobija od povremenog reprezentativca i ovaj mu se na na solidan način odužio uprkos povremenim nesuglasicama tokom sezone. Sasvim solidan u najbitnijim mecevima i derbijima, povremeno korišten i na poziciji centra što je koristio da igra licem ka košu i iskoristi svoju brzinu u odnosu na teškaše koji su bili prisiljeni izlaziti mu na šut. Ukoliko bi popravio timsku odbranu, popravio selekciju prekršaja i smanjio broj prekršaja u bitnim mečevima generalno, podigao bi svoju igru na veći nivo. Svakako da mu u tome ne pomaže činjenica da nije igrao u jasno postavljenom defanzivnom sistemu duži vremenski period, da je relativno kasno poceo bavljenjem košarkom pa sticanjem rutine i iskustva ovo nisu mane koje nisu iskorenive.

  1. Džoš Skot

Iako igrač sa najmanjom reputacijom od svih dovedenih stranaca, zasijao u punom sjaju u prvoj profesionalnoj sezoni.Najveću snagu u borbi za opstanak makedonski tim je pronašao upravo u bivšem igraču univerziteta Kolorado. Nakon početnih oscilacija, ustalio se sa formom. Pokazao neverovatnu energiju i fantastičan osećaj za ofanzivni skok. Iako nema neki izražen napadački kvalitet niti ubojit potez, uspeo je da u proseku ostvaruje 12 poena, što i nije slučajnost jer je i na koledžu u seniorskoj godini bez jasnog napadačkog kvaliteta bio na blizu 17 poena po meču. Poene uglavnom postiže iz ofanzivnog skoka i nakon odmotavanja iz p’n’r igre, mada finiširanje oko obruča nije sjajno. Ume da iznudi prekršaj i sasvim je solidan sa linije penala. Na drugoj strani terena pokazao se kao izuzetno aktivan u zaštiti obruča sa 1,4 blokade po meču što ga čini jednim od najboljih blokera lige. Takođe građenje i kontrola defanzivnog skoka su na zavidnom nivou. Nešto sporiji rad nogu i odbrana sa strane pomoći su nešto što bi u budućnosti moglo da ga košta bolje karijere, kao i činjenica da je ipak zarobljen između pozicija i budućnost bi po meni trebao da gradi na poziciji petice.

  1. Strahinja Mićović

Jedno od prijatnijih iznenađenja sezone. Ne samo da je uspeo da igru sa nižeg nivoa takmičenja prenese na ABA ligaški nivo, već je, usudio bih se reći,  i unapredio. Ovaj izdanak škole Radničkog sa Crvenog Krsta je karijeru gradio kao šuter koji je klasičan tweener, ove sezone je uzimao minute čak i na poziciji pet. Fantastični procenti šuta sa distance, odlična realizacija u igri bliže košu, što mu i nije do sada bio izražen kvalitet, te pametno pozicioniranje i iznuđivanje bacanja koje je izvodio uspešno kvalifikovali su ga na visoko drugo mesto na mojoj listi. Ono što mnogima promiče je činjenica da je u pitanju izuzetno čvrst igrač sa jakim nogama koga je teško pomeriti i ugurati, ali što ga takođe onemogućava da svojim lateralnim kretnjama prati brže igrače, iako je to na jednom za ovaj nivo košarke pristojnom nivou. Skroman broj skokova i igra licem ka košu su nešto na čemu bi trebalo raditi, ali i kao takav bio je uz Robinsona najzaslužniji za iznenađujući plasman Igosa.

  1. Boris Barać

Bez dileme najpotcenjeniji igrač lige, čije su sjajne partije ostale u senci fantastične sezone Ivana Marinkovića. Iako je poodavno pokazivao potencijal, teška povreda u meču protiv Krke, te serija sitnijih povreda su znatno usporili njegov potencijal. Ova sezona, a posebno njen finiš su pokazali o kakvom je napadačkom potencijalu reč. Bio je najbolji kada je bilo najpotrebnije i svakako najzaslužniji igrač za opstanak Zadrana u ligi. Karakterističan fade-away šut sa poludistance, prodori, a čak uprkos specifičnom izbačaju i odlični procenti šuta za 3 zainteresovaće sigurno bolje timove u sezonama koje dolaze. Jedan od igrača koji je najčešće išao na liniju bacanja, a tu ima mnogo prostora za napredak jer 70 % je skromno za igrača kakvog želi biti. Problemi su na drugoj strani terena, nedostatak atleticizma, slaba skok igra, skoro nepostojeći u zaštiti obruča i po meni tu prostora za napredak, nažalost, nema mnogo. Kada bi ABA liga dodeljivala nagradu za igrača koji je najviše napredovao, zasigurno bi njen dobitnik bio Boris Barać jer je u odnosu na prošlu sezonu skoro sve brojke uduplao, a šut za 3 poena popravio za fantastičnih 12 %.

2 comments

  • Nije toliko losa bila ABA liga ove godine al generalno gledano kvalitet je iz sezone u sezonu sve slabiji.Imamo ta cetiri tima iz vrha koja su se ustalila a ostali se bore do zadnjeg kola za opstanak ako ne udju u neku seriju trijumfa pa se izvuku.Najvise me razocarala Krka imali su katastrofalnu selekciju stranaca s druge strane Karpos se izvukao iako je promjenio cijeli tim od pocetka sezone kao i Mornar.FMP ima strasan potencijal al bi im valjala 2-3 iskusna igraca koji bi vukli ekipu.Zadar standardno se koprcao za opstanak iako su imali zabranu dovodjenja stranih igraca,dok Olimpija i Cibona iz godine u godinu stagniraju zbog limitiranih budzeta.Igokea je definitivno iznenadjenje lige a s izborom Robinsona s Pitsburgh koledza vidi se da se moze iskopat i dobar Amerikanac iz koledz lige a da ne luta trazeci formu veci dio sezona.Mega je ta koja je podbacila po meni ove sezone.

  • Zna li se kakva primanja imaju ovi Amerikanci u Krki,Igokei,Karposu i Mornaru?

Leave a Reply

Your email address will not be published.