Komentar: Kockarski Partizan

Naslov koji ne priliči sportskom događaju proizvod je jedne narodne umotvorine koja glasi “kako došlo, tako i otišlo”…

Prednost od 17 poena, pa i neke daleko veće, se u košarci lako gube. To možda ne znaju samo oni koji ne gledaju Palakanestro, završnice Evrolige (Real i CSKA su bili žrtve u najskorijoj prošlosti) ili pojedine NBA mečeve gde su rezultatske amplitude neverovatne. Dakle, prednost 42-25 ne znači automatski i pobedu, ali vrednuje trenutno stanje na parketu i pokazuje da domaći tim kontroliše meč, ima sigurnu prednost i da se sada može lakše disati. Barem do poluvremena.

Upravo su na tim pokazateljima neinteligentno “pali” košarkaši Crno-Belih. Već nekoliko mečeva (možda i od početka sezone) ovaj sastav ne živi od uigranih akcija, briljantnog protoka lopte niti kreacije, već prosto od šuta. Što je još “grđe”, zavisnost je uspostavljena u odnosu na šut za 3 poena za koji se zna da je prevrtljiv, i najbolji šuteri svih vremena su imali loše dane u tom segmentu, a kamo li loši i prosečni.

Tako se desilo da momci trenera Džikića ispale 33 trojke (10/33) u toku celog meča, a za 2 poena pokušaju za jedan manje. Nije se ni Cedevita ustezala da “pripali” za 3 poena (12/30), ali to nije nikakvo opravdanje za odsustvo unutrašnje igre Partizana uprkos izostanku Majstorovića zbog povrede.

Često se pogrešno laički zamišlja da se unutrašnja igra svodi na dominantnog centra koji se hrani loptama na niskom postu, ali problematika je daleko složenija. Partizan nema uslova da igra sa centrom na niskom postu (ni jedan igrač u ekipi nema kvalitete niti snagu za to), ali bi bolja pik igra ili usecanja u reket sigurno dala neki rezultat, umesto besomučnog šutiranja trojki. Leri Bird je na jednom pokaznom NBA treningu početkom 1980-tih pokazao pet ili šest osnovnih varijanti igre iz pika, a deluje da Partizan ne prikazuje ni dva dosledno. Moguće ni jedan.

Pored jednolične igre u napadu, težište novog poraza u ABA ligi je igra u odbrani koja je bila ispod svake kritike. Slobodno se može reći da su Birčević, Andrić i Robinson potpuno podbacili, a svojom nezainteresovanošću za dešavanja na parketu i pogrešnim odlukama trenera Džikića i navijače je najviše iritirao Birčević. Sve zajedno, tim Partizana defanzivno nije izgledao kao ekipa koja već neko vreme igra zajedno, već je odbrana pucala na prvoj liniji, unutra, u izolacijama, praktično svuda. Iz Cedevite su dominirali sjajni Pjer Džekson, unutra Miro Bilan, a posebno lepo je izgledao Marko Tomas koji je svoje košarkaško znanje lako demonstrirao protiv Andrića, Robinsona i Vrabca.

Skor 6-3 nakon 9. kola ABA lige je možda i više od realnih mogućnosti ovog tima Partizana, a isti ima i Cedevita sa daleko jačim budžetom. Ono što može da zabrine simpatizere Partizana je igra i nedostatak napretka u istoj, mnogo više od samih rezultata koji nekad odu na jednu, a nekad na drugu stranu.

aba-liga.com Photo: Partizan NIS

aba-liga.com
Photo: Partizan NIS

O suđenju:

Na konferenciji za štampu posle jučerašnjeg meča trener Džikić se u dva navrata žustro osvrnuo na suđenje koje ima Partizan, ali se oba puta brzo “ujeo” za jezik i prešao na kritikovanje svojih pulena, što je svakako prvi posao trenera. Ipak, ono što je činjenica je da je protiv Partizana u devet odigranih kola dosuđeno 239 prekršaja (26.56 po meču), a da je samo ekipa Mega Leksa ispred sa 243. Međutim, Mega Leks igra specijalni vid defanzive sa visokim presingom i stalnim kontaktom, dok to Partizan ne igra, već se odlučuje na neka udvajanja prilikom pritiska. Dalje, u tri derbija protiv Budućnosti, Crvene Zvezde i Cedevite protivnici Partizana su redom imali 29, 49 i 34 slobodna bacanja što je impozantan broj od 112 slobodnih bacanja u samo tri meča. Mnogo ih je bilo kao rezultat “glupih” faulova košarkaša Partizana na šutu, na probijanju bloka u bonusu, na protivničkoj polovini u bonusu, ali ni jedan tim u Evropi ne bi izdržao toliki broj slobodnih bacanja u tri susreta, a da ostvari sve pobede. To znači da je ipak potrebno da u taboru Crno-Belih bude urađena sveobuhvatna analiza – ne razume li se (novi) kriterijum suđenja u ABA, igra li se očajna odbrana 1 na 1, prave li se nepotrebni faulovi u serijama, zbog čega se munjevito ulazi u bonus i zbog čega se pravi 2+1, ali i da se nakon analize niko iz kluba (uprava i trener) ne “ujeda” više za jezik i kaže pošteno i javno: krivi smo mi zbog tog segmenta (jer to i to radimo loše), ili sudije ne poštuju dovoljno najtrofejniji regionalni klub.

Posebno osetljivo pitanje je ono sa jučerašnje utakmice, odnosno potpuna promena kriterijuma suđenja nakon tirade i isključenja trenera Cedevite Veljka Mršića, što je u velikoj meri i doprinelo da Partizan tako bezbolno i brzo izgubi prednost. Takav potez je naravno legitiman i svaki trener ima na to pravo, ali ostaje pitanje zašto košarkaši Crno-Belih nisu izvršili korekcije svoje igre u hodu i prestali da upadaju u zamku košarkaša iz Zagreba koji su maksimalno koristili mnogo veći individualni kvalitet Pjera Džeksona, Marka Tomasa i Mire Bilana da faulove iznuđuju već prilikom jednog ili dva driblinga. Uostalom, i Partizan je imao mogućnost da nekoga žrtvuje zbog nove promene kriterijuma, ali se na to nije odlučio sve do konferencije za novinare.

Leave a Reply

Your email address will not be published.