Jadranska liga – šta je ostalo od bisera ?

Košarkaši Crvene Zvezde Telekom novi su šampioni ABA lige. Crveno – Beli su sezonu završili ubedljivo sa skorom 30 – 4 u Jadranskim okvirima.
Ekipa Dejana Radonjića je i polufinalnu i finalnu seriju rešila ukupnim rezultatom 3 – 1 i time pokazala da je definitivno zaslužila prvi trofej šampiona Jadrana u istoriji.

Međutim, ovaj tekst nije glorifikovanje velikog uspeha Zvezde, niti se odnosi na bilo koji tim u ABA ligi direktno, već predstavlja utisak o upravo završenoj sezoni u ligi organizovanoj po ugledu na onu iz bivše nam države Jugoslavije.

Prvo o plej ofu…

Najčešće pominjana reč posle mečeva u oba polufinala bili su raspored i sudije. Raspored je skrojen od strane lica koja verovatno nikada nisu igrali košarku, možda ni ispred zgrade na krivom košu. Nije normalno ni ozbiljno da liga koja pretenduje na dobru poziciju u Evropi, ključne mečeve sezone stavi dan za danom prema rasporedu. To više liči na amaterski turnir nego na ozbiljnu ligu.
Drugo, suđenje. Sva četiri trenera su pominjala suđenje barem nakon jednog meča. Postoji i ona izreka, ko gubi ima pravo da se ljuti, ali da li je samo to u pitanju ili je suđenje zaista bilo očajno u polufinalu i finalu jadranskog nadmetanja ?
Odgovor na to pitanje prepuštamo stručnjacima, ali opšti je utisak da nije postojao nikakav kriterijum u većini mečeva. Slobodna bacanja su se delila šakom i kapom, igra seckala a nesportski nasrtaji igrača jednih na druge slabo kažnjavali. Svaki od timova je u bar jednom susretu, barem se čini gledajući izjave trenera i iz gledališta, bio oštećen nekom odlukom, a na taj način se poslala loša slika o kvalitetu i orgaizaciji lige.

No, ostavimo sve to po strani, Jadranska košarka ima jedan veći problem od svih drugih koji je „jede“ iznutra.

Nedostatak novca. Prosto.

U ligi novac imaju CZT, Cedevita, Budućnost i niko više. Ostali grcaju. Velikani bivše nam države sada služe za provlačenje po medijima u kontekstu dužnika, odlaska igrača zbog nemaštine, štrajkova…
Situacija u ligi bi se mogla u većini klubova opisati kao trčanje uzbrdo, uz konstataciju da je uzbrdica pod sve većim nagibom.

Kakva je budućnost lige u kojoj samo 30 % timova ima siguran i zaokružen budžet, a gde postoji isto barem 30 % timovi koji ne znaju šta će sutra biti ?

Kakva je budućnost košarke u regionu koji je dao toliko legendi kada trenutan dogovor EL i ABA vodi samo pobednika sigurno u Evroligu ?

Da li i sama EL u ovakvom formatu znači nešto timovima koji se u nju plasiraju kada su pobede u istoj nagrađene simbolično ?

Usled ekonomske situacije građana regiona, karte za susrete su prilično niske, a većina hala nije ni približno puna. Zašto ?

U Zadru postoji poslovica Bog je stvorio čovika, a Zadar košarku…a hala nije ni približno puna. Atraktivnost i kvalitet lige su dostigli najniže grane od osnivanja lige, igrači igraju koliko mogu i možda i preko svojih mogućnosti ali jasno je da je liga osakaćena nedostatkom kvaliteta u 70 % timova.
Primer za to bi mogao biti i najtrofejniji klub sa ovih prostora, beogradski Partizan koji u svom rosteru, uz dužno poštovanje svih igrača, poseduje pored nekoliko velikih košarkaških znalaca i nekoliko igrača koji bi u srećno vreme novojadranske košarke istu gledali samo na TV.
Takođe, klinci iz Mega Leksa raduju, ali sa druge strane svu jad ABA lige pokazuje i činjenica da se u takvoj ligi mogu besomučno juriti indeksi i individualni učinci. Sjajni Megini talenti pokazuju da su zaista izvanredni potencijali, ali strah postoji od lige kojom potencijali vladaju.

Šta tek reći o Ciboni?

Velikan jugokošarke takmičenje igra sa talentovanim anonimusima rođenim ’97 godine, uz dodatak par ocvalih, isluženih igrača. Osvajač ABA 2014. godine, je u ovoj sezoni doživeo nekoliko udaraca. Prvo je ostao bez EL, koja iako ne nudi velike nagrade, nudi povećanje broja gledalaca, kao i malo više interesovanja za igrače prilikom kasnije prodaje. Svakako znači. Dalje, Cibona je nokautirana i drastičnim smanjenjem budžeta pa su brzo iz nje otišli svi koji imaju gde, pa makar i kod „tetke“ u Poljsku i tome slično.

Reč – dve o „ Slovencima“ …

Olimpija opasno podseća na Cibonu od pre dve sezone, a izgleda ide i istim putem. Ekipa jeste dobra za ove uslove, ali upravo je u tome i tragedija. Nekada je značilo da ko je dobar za ove uslove, dobar je i za bilo koje evropsko takmičenje. Nekada je značilo kada se kaže da je ekipa dobra, da u njoj igraju majstori, da je igra tečna i atraktivna, da postoji šarm. Olimpija sve to nema, ali ima nešto drugo : bojazan kako će sklopiti ekipu sledeće sezone. Dakle, još veći ambis u najavi.

Krka neodoljivo podseća na najsimpatičnije timove iz 2. lige bivše Jugoslavije. Borbena košarka, „tuča“, jaka odbrana i gazda Armsted. Podsećanja radi, ABA liga nije 2. liga već je najbolje takmičenje u regionu koje bi trebalo da ima daleko veće zahteve od onih koje Krka sebi postavlja. Dakle, biti bolji od sve lošije Olimpije ne bi trebalo da bude dovoljno.

Putujući cirkus

MZT, Igokea, Levski predstavljaju ekipe koje su potpuno razočarale u ovoj sezoni ABA lige. Nemaština je u MZT i Levskom bila odmah vidljiva, a igrači su se menjali kao na traci. Naravno, kvalitet tih igrača koji su dolazili bio je uglavnom veoma upitan.
Igokea je svoju sezonu „spasila“ sa Bredi Heslipom. Šuter iz snova je zatrpao svakoga na koga je naišao u ligi i obezbedio Igosima opstanak. Pored činjenice da raduju partije bum-bum Heslipa postoji i konstatacija da je nekada jedan igrač donosio prevagu samo u ligama renomea lige Bugarske, Rumunije i ostalih „nekošarkaških“ zemalja. Danas, je takav dovoljan i u ABA ligi.

Nešto i o timovima sa „sigurnim“ budžetom…

Košarkaši Crvene Zvezde Telekom, Cedevite i Budućnosti su imali zaista odlične sezone. Posebno Crveno – Beli koji su i šampioni. Zvezda je oformila dobar roster , a Radonjić ga je lepo uklopio. Nije samo novac bio presudan, ali je igrao i veliku ulogu. Zadržan je kostur tima od prošle godine, a dovedeni su i adekvatni igrači kao pojačanja. Neki su i „eksplodirali“ baš u ovoj sezoni. Cedevita je dobro igrala baš na kraju, dok je Budućnost imala i uspone i padove ali generalno je ostavila dobar utisak.
Međutim, činjenice su da su i ti rosteri sa ozbiljnim nedostacima. Zvezdi nedostaje rezervna četvorka, Cedevita se oslonila na rekonvalescente, dok je Budućnost dovela par igrača velike klase, a ostalo „sklepala“. Takvi timovi su se pokazali kao najbolji u ligi. Dok je Zvezda dobro igrala u EL, i Cedevita i Budućnost nisu pokazivali značajnije uspehe na evrosceni. Par blistavih večeri i to je sve.

Uz ova tri tima, u plej ofu, se našao i Partizan. Crno – Beli su za sklapanje tima iskoristili čuveni metod štapa i kanapa, a doživeli su i „bežaniju“ centra Gagića što ranije nije bio slučaj, kao i zakasneli skauting na Akojonu što, isto, nikada ranije nije bio slučaj. U polufinalu su izgubili od Zvezde, a više objektivno nisu ni mogli, posebno uz slabije partije Saše Pavlovića koji je umesto da zatrpava koš protivnika, uglavnom reagovao na provokacije.

Dok je nekad heroj finala i polufinala bio sjajni Marko Popović sa XX datih poena, pa zatim Peković, Veseli, Gist, Bo, Marić, Kecman i ostali, sada se lestvica ipak spustila, odnosno Zvezda je dominantno, lakše nego u polufinalu, došla do pehara.
Dakle, pored ekipe trenera Dejana Radonjića koja je pokazala da ima i siguran budžet, i visoku klasu u igri, i kvalitetne pojedince, ostatak ABA lige bije svoje bitke. Većina sa nedostatkom novca, a po neki i sa nedostatkom znanja za sklapanje dobrog rostera i uklapanje istog.

Ide li ABA liga ka sudbini marginalne lige Evrope? Postaje li košarka, ono što je ovde davno postao fudbal?

2 comments

  • Zasto uopste pokusavas da pises ista, kada si mogao ovo isto da pises na partizan.net itd, tj isti su citaoci, tegeltija u pokusaju…

  • dobar text. cibona tezak raspad. zvezda odlicna.

Leave a Reply

Your email address will not be published.