Iz trenerskog ugla: G3 velika pobeda Crvene zvezde

Ne postoji puno zahtevnijih utakmica u svetu sporta od beogradskog derbija. Draž, ali i težina koju oni nose su nemerljivi. Ta težina postaje drastično veća ako se radi o utakmici koja odlučuje seriju i putnika u finale ABA lige.

U samoj pripremi majstorice, nisam očekivao previše promena u odnosu na prve dve utakmice. Pre svega bilo je bitno psihološki pripremiti ekipu za ovakvu vrstu utakmice. Ključna razlika desila se baš u tom segmentu. Crvena zvezda je ligaški deo završila na liderskoj poziciji, ali je sa psihološkog aspekta dobila najtežeg mogućeg protivnika u polufinalnoj seriji. Uloga favorita samo je dodatno pojačavala pritisak na Zvezdinu ekipu.

Partizanova šansa bila je u tome da održi priključak za Zvezdom što je duže moguće, da strpljivo čeka šansu kao što je to radio u utakmici broj jedan. Time bi svakim novim minutom dodatno povećavali pritisak na domaću ekipu. To se jednostavno nije desilo. Igrači Partizana ni u jednom momentu nisu delovali spremno, niti kao oni koji veruju da mogu da dobiju utakmicu. Koncentracije i odluke koje su donosili na terenu davale su utisak kao da je na njima veći pritisak.

U prva dva meča, Zvezdina preuzimanja sa centrima u poslednjih 8 sekundi Partizanovog napada, rešavali su strpljenjem, dobrim tajmingom i uglovima za igru jedan na jedan gde su koristili brzinu u odnosu na Odža i Cirbesa. U sinoćnoj utakmici, prve tri takve situacije završene su šutevima sa 8 metara, Renfroa dva puta i Zagorca, čime je propuštena prilika da se tim uvede u dobar ritam.

Sa druge strane, Zvezda je bila sjajno psihološkii pripremljena. Većim delom utakmice bili su maksimalno fokusirani, sa jasno definisanim zadacima i ciljevima. Ako se izuzme samo otvaranje utakmice gde su prva 3 napada ispalili dva šuta za 3 poena i imali neuspelo alley up dodavanje, ostatak meča bio je odličan.

Prvi zadatak koji je Zvezda nametnula bio je maksimalan pritisak na loptu, agresivnost, čvrstina, i kontakt, koji su za posledicu doneli gomilu teških šuteva Partizana. Novica Veličković je pogodio prvi šut za tri poena svoje ekipe, a naredni pogodak za tri poena za Partizan dolazi od istog igrača tek u isteku 18. minuta. Između dva pogotka videli smo seriju 0/11 van linije 6.75.  Da nevolja po Partizan bude veća, Zvezda je odlično iskontrolisala skok, dozvolivši Partizanu samo jedan ofanzivni, na veliki broj promašaja.

Promena broj dva u Zvezdinoj igri bio je pokušaj da se nametne poenima iz tranzicije kada god se ukaže prilika. Tomićevi igrači su iz tranzicijie više puta poentirali sinoć, nego na prva dva meča zbirno. Da je deo pripreme utakmice, govori i činjenica da su pokušavali da reše iz trčanja i situacije 1 na 3, za šta bi optirao mali broj trenera bez prethodnog dogovora.

Photo: Crvena zvezda mts
aba-liga.com

Koncepcijski rizici u koje je Partizan ulazio svaki ovosezonski derbi, a o kojima sam pisao u analizi prva dva meča ovog puta se nije isplatio. Ponovo se prostor davao Zvezdinim četvorkama, ali su ovog puta Faje i Simanić sa po dve ubačene trojke otvorili odbranu Partizana.

U pozicionom napadu, stvari se nisu previše menjale. Birana su rešenja što bliže košu gde je ponovo dominirao Perperoglu sa svoje leve napadačke strane. Uz to, izbor šuteva bio je puno bolji, gde su maksimalno smanjeni pokušaji za tri poena iz driblinga, već su ti šutevi uzimani nakon dodavanja saigrača i dobrog protoka lopte. O razigranosti Zvezde govori podatak da su se 10 od 11 igrača upisali u listu strelaca do poluvremena. Jasno se mogla pretpostaviti svaka naredna izmena trenera Tomića.

Partizanova loša rešenja su se gomilala. Maksimalno agresivnu Zvezdu i situacije kada su rano izlazili iz bonusa, rešavali su šutevima sa distance. Čak su i situacije u kojima su Si i S. Janković „close out“ Zvezdine odbrane rešavali šutevima preko ruke o čemu govore i 29% šuta iz igre na poluvremenu. Jedino je Marinković u pozicionom napadu bio produktivan za Partizan i to pre svega svojim prodorima u jaču levu stranu.

Photo: Crvena zvezda mts
aba-liga.com

Trinkijeri je pokušao da se prilagodi većom minutažom Jaramaza, kao pokušaj da ubrza tempo utakmice i pokrene ekipu poenima iz tranzicije. Lendejlova minutaža bila je ograničena sa dva brza faula, koji je uz pomenutog Ognjena bio ključ za takav način igre Partizana. Trinkijeri je odlučio da ga čuva za drugo poluvreme. Lendejl je utakmicu završio bez poena sa samo 12 minuta na parketu.

Spec:

Utakmica broj tri je donela najmanje trenerskih minijatura u seriji, ali savršeno jasno pokazuje značaj psihološke pripreme ekipe za velike utakmice.

Generalno, zaključak je da bolji i iskusniji tim ide u finale, što ne umanjuje činjenicu da je Partizan ozbiljno podbacio u majstorici, i da je određena šansa ipak propuštena.

 

Autor: Mirko Milutinović, košarkaški trener

Leave a Reply

Your email address will not be published.