Iz trenerskog ugla: G1 i G2 utakmice za košarkaške sladokusce

  

G2: Partizan uzvraća udarac, odluka u majstorici

85 minuta košarke, a kao da se nije ni igralo. Serija i sezona svode se na utakmicu broj 3, narednog vikenda. Ko će imati prednost, teško je reći, jedino sigurno je da nas čeka košarkaški spektakl.

Utakmicu broj dva, obeležili su dijametralno suprotni statistički parametri, pa je tako Partizan utakmicu koju je morao da dobije da bi produžio seriju, završio sa odličnih 39% šuta za 3 poena, naspram Zvezdinih 5/28 i mršavih 18%. Većinu svojih poena, Zvezda je postigla iz reketa gde je bila na maestralnih 70% šuta za dva poena.

Photo: Partizan NIS
aba-liga.com

Spec: Inače, ovo je prvi put od kada se regionalna liga igra u ovom formatu, da je jedan tim imao 70 i više posto za dva, a da je izgubio utakmicu.

Posebna stavka u seriji su slobodna bacanja kroz koju se oslikava sav pritisak koji trpe igrači sa pozamašnim biografijama u kojima pise Barselona, Real, NBA ili Olimpijakos. Partizan je promašio 8, Zvezda 10. Previše za ovakvu utakmicu gde se svaki koš proslavljao kao gol.

Analizirajući, Partizan je napadački nastavio tamo gde je stao u utakmici broj jedan. Primarna meta stručnog štaba Crno-belih bio je Bili Beron (188 cm) koji se čitave sezone muči u odbrani. Kao i u G1, u ranoj fazi utakmice je dobio dve lične greške, sto je dodatno uvećalo Zvezdine probleme u organizaciji. Odsustvom Reglanda, Beron je trebalo da bude pomoćna opcija u izgradnji Zvezdine igre.

Tendencija Zvezde bila je vidljiva od samog starta, a ideja je pomeriti težište igre što bliže košu. Rivers, Odžo, a pre svih Perperoglu i Cirbes, doneli su Zvezdi gomilu poena iz samog reketa. Svima je bilo jasno da će nakon loše prve utakmice Perperoglu biti pojedinac sa većim ovlašćenjima u napadu gostiju. Partizan je na to bio spreman, ali se Partizanova problematika produbljuje činjenicom da je Si bio opterećen ličnim greškama, kao neko ko fizički može da uspori Grka u igri leđima ka košu.

Neka mini prilagođavanja u odnosu na prvu utakmicu bili su pokušaji Partizana da Čovića konstantno usmeravaju u levu stranu, a Zvezda se odlučila na promenu, pa je tako umesto „ispod bloka“ Renfroa branila usmeravanjem u slabiju desnu stranu.

Kretanje rezultata bilo je posebno interesantno. Partizan je gradio prednost trojkama Nikolića, dobrim rešenjima Renfroa u pick and roll igri, i individualnoj inspiraciji Marinkovića. Zvezda je korak držala zahvaljujući svojoj unutrašnjoj Igri. To joj se isplatilo u završnici kada preuzima vođstvo i kada je delovalo da je u kontroli rezultata i dešavanja na parketu.

U tom intervalu, prednost Zvezde u tri navrata je bila je dva poseda, ali doslednost plana igre demonstrirao je Trinkijeri insistirajući da napade završava napadač kojeg čuva Beron, pa makar to bio i Pejdž koji nije bio nikakav faktor u seriji. Markus mu je vratio sa,najpre 2+1, a zatim i trojkom u ključnom trenutku.

Segment igre koji je odlučio pobednika je ofanzivni skok. Gomilu svojih promašaja za 3 poena, Zvezda je kompenzovala sa 9 ofanzivnih skokova, od čega polovinu u poslednjoj četvrtini. Revanširao im se Lendejl sa dva napadačka skoka na 40 sekundi do kraja, čime je osigurao majstoricu svom timu.

Teško je proglašavati junake u seriji koja nije završena, ali je isto tako teško ostati imun na dve utakmice koje igra Vanja Marinković. Nakon promenljive sezone, Marinković igra košarku života u momentima kada je to njegovoj ekipi najpotrebnije.

G1: Zvezda odbranila domaći parket u 45 minuta ofanzivnog “rata”

 

Ovog puta izbor utakmice dana bio je poprilično jednostavan. Puno jednostvaniji od pripreme utakmice, igrača i svega ostalog sto nosi jednu od najznačajnijih utakmica u sezoni. Zvezda i Partizan, nepoznanica nema, sistem takmičenja je takav da derbi gledamo svako malo čime se trenerima dodatno otežava implementacija nekih novina kao factor iznenađenja.

Photo: Partizan NIS
aba-liga.com

No, krenimo redom. Prva napomena odmah na samom otvaranju.                                                                                                                                           Na Tomićevih standardnih startnih pet, Trinkijeri je utakmicu poceo sa fizički domonantnom postavom. Stefan Janković je sa svojih 2.11 cm startovao na poziciji krila, a uz njega tu su bili i Novica Veličković i Gagić na pozicijama četiri i pet. Ideja je bila, da se napadački iskoristi visina Jankovića u odnosu na Lazića kao čuvara. Zamisao je bila i ta, da je Janković čuvao Fajea, dok je Veličković bio zadužen za Lazića. Takvu raspodelu čuvara omogućila im je koncepcija Partizanove odbrane na prethodna dva derbija, gde se reket kontrolisao dubokom stranom pomoći po cenu otvorenih šuteva Zvezdinih četvorki (Faje prvi derbi, Simanić u Kupu) i Branka Lazića.

Tomić je na visoku postavu Trinkijerija odgovorio maksimalnim pritiskom na loptu, dok je u napadu akcenat bio na Beronovim kretnjama bez lopte, koje su rezultirale sa dve pogođene trojke i otvaranjem utakmice rezultatom 11:2.

Bolji ritam Partizanu donosi Marinković. U intervalu od nekoliko minuta, Partizan je istim napadom nebrojano puta opteretio Beronovu lošu odbranu sa i bez lopte. Zbog toga i ne čudi Beronovo nešto duže zadržavanje na klupi, zarad minuta koje je dobio KC Rivers. Riversovo iskustvo je ogromno, što je dokazao prvim kontaktom sa Marinkovićem po ulasku u igru.

Regland kao ubedljivo najznačajniji igrač Zvezde doziveo je povredu, i na taj način paralisao osnovu Zvezdine igre, a to je prodor igra-igra po dubini. Minute Reglanda, morali su da preuzmu Čovic i Davidovac, i svoj posao odradili bolje od očekivanog.

Partizan je iz dobre odbrane crpeo samopouzdanje za napad. Pokušavao je Tomić sve, napad Partizana je jednostavno bio bolji. Svako kašnjenje Odža u pick and roll odbrani, kažnjavano je otvorenim šutevima, pre svih Marinkovića. Na pilagođavanje i preuzimanja u poslenjih 8 sekundi Partizanovog napada, Renfro je strpljivo pronalazio uglove i prostor za prodore u reket.

Ono sto je preokrenulo čitav tok meča i donelo pobedu Zvezdi, iz momentuma koji je potpuno pripadao Partizanu, je Tomićevo prilagođavanje i pomeranje Davidovca na poziciju četvorke. Ovim je Zvezda rešila dva ključna problema na utakmici:

1) Dobili su širinu sa pozicije četiri koju nisu imali do tada. Davidovac je sa prva dva pogođena šuta omogućio Čoviću i Beronu prodore po dubini, koje je Zvezda izgubila izlaskom Reglanda. Čović je utakmicu završio sa 16 poena i 9 asistencija, uz protok protok lopte I otvorene pozicije saigračima.

2) Nakon pogođenih šuteva, primorao je odbranu Partizana na prilagođavanje, jer je Veličković morao da menja način odbrane i izlazi visoko na Davidovca koji je koristio brzinu u takvim situacijama.

Zvezda je dobila prvu rundu. Dok se ekipe pripremaju, mi nestrpljivo očekujemo nova play off prilagođavanja u utakmici broj dva.

 

Autor: Mirko Milutinović, košarkaški trener        

Leave a Reply

Your email address will not be published.