Finale ABA: Praznina

Košarkaši Crvene Zvezde postali su novi (stari) šampioni Jadrana, a svoj kvalitet pretočili su u trofej u tri utakmice finala sa Mega Leksom.

Igrači, stručni štab i navijači Crvene Zvezde mogu biti veoma zadovoljni nastupima u ABA ligi, a posebno plej of mečevima u kojima su ostvarene samo pobede.

Sa druge strane, finale ABA lige je ostavilo i veliku prazninu, čini se bez krivice učesnika u njemu. Najpre, Mega Leks je ostao desetkovan povredama i kao takav nije bio dostojan rival na poslednjem stepeniku, a zatim ni Crvena Zvezda nije imala potrebu za demonstracijom najbolje košarke da bi došla do trofeja.

(Photo: Mega Leks/Ivica Veselinov) aba-liga.com

(Photo: Mega Leks/Ivica Veselinov)
aba-liga.com

 

U prvih devet četvrtina finala, Crvena Zvezda je protivniku ubacivala po 20+ poena, a u košarci je poznato da odbrana donosi trofeje…U takvom finalu gde protivnik iz deonice u deonicu zatrpava obruč, protivnički sastav (i daleko većeg kvaliteta od Mege) nema previše šansi.

Dalje, osetila se emotivna praznina. U ovom slučaju već ima odgovornosti trenera i igrača, u ovom slučaju Mega Leksa. Povrede jesu puno uticale na otupljivanje oštrice i odbrane i napada sastava, ali na srčanost onih koji su došli i izašli na parket nisu smele da utiču. Finale se igra do poslednjeg atoma snage, sa vrelinom u srcu i bljeskom u očima, a od svega toga Mega nije prikazala ništa. Mlaki napadi, još slabije odbrane i izgubljene lopte koje su se vezale kao na traci u mečevima 2 i 3. Žar u finalu je nešto što stvara heroje, nešto što se pamti. Tako Marko Popović i dalje nosi krunu heroja iz zadarske šampionske godine, Dario Šarić i Džerel Blesingejm Cibonine, Leo Vesterman Partizanove, dok će se natpucavanje Bojana Bogdanovića i Dušana Kecmana večno pamtiti.

Sledeće, može se govoriti i o kvalitativnoj praznini. Ponovo, Crveno-Beli su na teren izašli profesionalno, pokazali dovoljno kapaciteta za “metlu” u seriji i time se zadovoljili, što je, subjektivno, bilo pogrešno. Viđeno je malo bravura, a još manje minijatura koji bi se ugradili kao zaštitni znak u osvajanje trofeja. Sa druge strane, Mega verovatno nije mogla mnogo bolje – ali deluje da je mogla bolje. Najpre vedete (preostale) Zagorac i Nikolić, a i odlični Nikola Ivanović (nakon prvog meča). Rade Zagorac je prikazao dobru igru u sva tri meča, ali čini se da je on imao još mnogo toga da pokaže. Nikolić je sipao u prvom susretu, a posle se izgubio u anemičnosti sastava, dok je Ivanović istrošio zalihe u prvih 40 minuta finala, pa za dalje okršaje nije mnogo preostalo.

Istina, pamte se samo trofeji u konačnom zbiru. Šampionska generacija predvođena trenerom Radonjićem je svoj deo posla savršeno obavila, ne izgubivši ni jedan meč u plej ofu. Za kolegu sa klupe Mega Leksa, Dejana Milojevića, ostaje uteha da je Mega mogla daleko više da je bila kompletna i preostaje da još više radi da bi se ponovo našao u borbi za trofej i možda ga osvojio. Možda već u Superligi, ili sledećem izdanju jadranskog šampionata…

One comment

  • Slabo finale…1/4 VTB lige 3 putakvalitetnije od našeg finala…gde su nam bilmezi oterali košarku

Leave a Reply

Your email address will not be published.