ABA specijal: Balkanski klasik

Meč koji uvek ima epski odjek velikih utakmica u SFRJ završen je pobedom Partizana nad Cibonom od 87:81.

Partizan je prvi put u ovoj sezoni igrao na domacem terenu pred punom halom svojih navijača. Pričalo se o mogućem psiholoskom pritisku koji bi ovakav meč mogao da nosi, naročito za novajlije u timu, koje nisu navikle na ovakvu atmosferu. Pokazalo se da su upravo novi igrači dobro odgovorili na ovaj izazov.

Oba tima sa skorom 2:0 došla su sa velikim samopouzdanjem pred meč. Cibona je ušla sigurnije u meč, crno- beli su sredinom prve četvrtine preuzeli vođstvo i do kraja kontrolisali rezultat. Statistički gledano Partizan je bio bolji u svim šuterskim kategorijama i imao je više blokada, Cibona je imala više ofanzivnih skokova i ukradenih lopti, u svim ostalim kategorijama rivali su bili ravnopravni.

Kako se moglo i očekivati Cibona je u igri koristila komparativnu prednost Žižića u odnosu na Partizanove centre na niskom postu. Mladi hrvatski centar je bio nezaustavljiva snaga u reketu, kako u napadu, tako i u odbrani, naročito u prvom poluvremenu. Problemi za Cibonu nastajali su kada bi Žižić bio van igre. Njegove zamene nemaju takav kvalitet, pa su centri crno-belih relativno lako izlaili na kraj sa njima. Majstorović i Birčević su iskoristili svoj šuterski potencijal da razvuku unutrašnju liniju Cibone i kazne svoje čuvare kada ih ne isprate van reketa. Luković je bio potpuno nadigran u prvom poluvremenu, ali je u drugom bio jedan od junaka pobede Partizana. Dobrom igrom u odbrani limitirao je ulogu Žižića u nastavku, njegove dve blokade, nekoliko ofanzivnih skokova i dva otvaranja iz pik end rola su se dešavala u trenucima kada je Cibona pretila preokretom.

Foto: aba-liga.com

Foto: aba-liga.com

Sve do poslednje četvrtine Cibona se mučila sa šutem sa distance. Izostala je preciznija ruka Joksimovića i više prostora i pokušaja za Marića. Odlični Šakić je šutirao 4/5 za tri poena, ali nije mogao sam da parira raspoloženim crno-belima. Partizan je pokazao u poslednja dva meča da ima potencijala da šut za tri poena pretvori u svoje glavno oružje, naročito kroz igru u tranziciji. To se pokazalo i protiv Cibone, šest igrača pogodilo je trojku, najčešće iz tranzicije posle otvorenih šuteva. Crno-beli su imali problem sa pozicionim napadima, inferiornost u reketu i skupljanje odbrane Cibone, izazvali su i u iznuđene šuteve spolja, koji su često promašivani. Istinski heroj meča bio je Hečer , koji ne samo da je šutirao 6/10 za tri, nego su njegovi poeni, pa i asistencije bili od presudnog značaja za pobedu.

Tandem Ciboninih plejmejkera Šiško-Džonson zajedno je kreirao samo 2 poena i 5 asistencija, delom i zbog vrlo dobrog pritiska koji je Partizanova odbrana pravila nad njima, pa su viši igrači poput  Rozića i Šakića morali da se više troše i češće napadaju prodorom u reket. Na drugoj strani Ratkovica nije uspeo da ponovi partije iz prethodna dva meča kada su njegove asistencije donosile raznovrsnost u igri Partizana, ali su Marinković i Vrabac svojim rolama omogućili potrebne poene od igrača iz spoljne linije. Pokušaj Muleomerovića da taktički ostavi prostor za šut Vrapcu nije se pokazao kao dobra odluka. Reprezentativac BiH-a kojem šut nije jača strana pogodio je 71.4% pokušaja iz igre.

Cibona je pored svog lošeg šuta u trećoj četvrtini, otkrila i dve mane Partizana. Crno-beli su slabo branili ofanzivni skok rivala, kako centarske linije, tako i spoljnih igrača i napravili su nekoliko nerezonskih faulova. Da je Cibona bila nešto preciznija u izvođenju slobodnih bacanja ušlo bi se u još neizvesniju završnicu. Partizan je pokazao da tim ima karakter da se u odlučujućim momentima izbori sa pritiskom, ali mogu da ih zabrinu česte oscilacije u igri, kao posledica fizičke nespremnosti i neuigranosti pojednih igrača. Cibona u tandemu Žižić-Šakić (ukupno 52 poena) ima ozbiljan skorerski potencijal, ali u velikim utakmicama biće potrebno više raspoloženih igrača i raznovrsnija igra u napadu da bi se ostvarile pobede.

Leave a Reply

Your email address will not be published.