ZMAJEVI NE BACAJU VIŠE VATRE – UNION OLIMPIJA LJUBLJANA

Naslov ovog članka umalo bi me rastužio više nego što je to normalno za čoveka mojih godina (skoro pa ču biti 40). Ali to je bolna istina, zbog koje je puno tužnih ljudi u Sloveniji, a pogotovo ja, koji sam klubu dao 6 godina rane mladosti (od mladjih pionira do omladinaca).


U utorak, 5. maja 2015. , Union Olimpija je izgubila svoju drugu utakmicu u četvrtfinalnoj seriji državnog prvenstva protiv Košarkaškog kluba Helios iz Domžala i tako ispala već u ovoj ranoj fazi playoffa. U samostalnoj Sloveniji ovo je najgori plasman Olimpije u domaćem prvenstvu ikada, ali on se nagoveštavao već nekoliko godina.

zurnal24.si

zurnal24.si


U devetesetim godinama Olimpija je bila jako poštovani član Evrolige, koji je svake godine bio trn u peti največih klubova Evrope, a kulminaciju je Olimpija doživela 1997. godine, kada je bila na Final 4 turniru. Kroz klub, koji je svetu dao pregršt slavnih košarkaša (Daneu, Vilfan, Zdovc) i NBA igrača (Marko Milić, Vladimer Stepania, Rašo Nesterović, Primož Brezec, Beno Udrih, Goran Dragić), prošlo je mnogo odličnih igrača i pravio se dobar rezultat u Evropi. Tadašnji trener ekipe, Zmago Sagadin, pravio je dobru selekciju igrača (skauti Olimpije su bili jako aktivni u bivšoj Jugoslaviji, Gruziji, pa čak i u Africi). Treniralo se žestoko i više od 6 sati dnevno, pa je Olimpija u Evropi pobedjivala zbog kompaktnosti i spremnosti ekipe. Proizvodili su se igrači i neki poznavaoci su tvrdili kako je zapravo KK Partizan preuzeo model produkcije igrača i funkcionisanje stručnog košarkaškog rada baš od Olimpije te da je i zbog toga nizao takve uspehe u Srbiji i Evropi.
Međutim posle 1997. godine, polako se počelo šuškati, da klub ima problema sa finansijama i da treba stvari srediti. Revizija 2001. godine pokazala je da je Olimpija državi dužna tadašnjih dva milijona nemačkih maraka. Zbog zateznih kamata to je dugovanje prevršilo svaku meru i svake godine Olimpija je bila u težoj finansijskoj situaciji.
U međuvremenu kroz klub su prolazile garniture ljudi sa različitim političkim pedigreima, a Olimpijin proračun je bilo svake godine zavisan od državnih firmi i političara. Taj recept nikako nije bio dobar i mnoge funkcije odlučivanja bile su dane ljudima, koji nisu imali dovoljno znanja, kako se vodi jedan evropski klub. Što je još gore, mnogo neznalica je umesto trenera i stručnog štaba htelo voditi i košarkaški deo kluba a uz to neki su hteli nešto zaraditi i po strani (sponzorstva, transferi igrača, itd.). Sve to je vodilo u obećanja igračima, koja nisu mogla biti ispunjena, pa se je tako dug samo povečavao. A kada je na isplata došla na red Olimpiju je zadesio još i BAT.


Do manjeg okreta u Olimpiji je došlo ulaskom strukture ljudi, koji su počeli sanaciju dugova več pre nekih skoro 7 godina, ali ti dugovi nikako nisu završeni, a što je još gore, ljudima se lagalo, koja je visina duga, pa se sanacija zbog toga oteže predugo za neke normalne okvire poslovanja. Današnji dug Olimpije ocenjujem na nešto ispod 3 milijona evra.


Pošto je več nekoliko sezona u prvom planu finansijska sanacija kluba (a tako će biti i naredne sezone), uz tu sanaciju počeo je i pad rezultata kluba. Odlazak iz Evrolige još je uticao na broj ljudi, koji dolaze u Stožice, a rezignacija zbog dugova i razmišljanja ljudi, da je Olimpija poligon za mešetare (agente, funkcionare, sponzore, političare) koji kradu, kulminirala je do te mere, da na utakmicama Olimpije danas u proseku sedi samo od 300 -1500 navijača.


Klub je u poslednjim godinama počeo gubiti identitet, koji ga je krasio i sve više mladih talentiranih košarkaša izabralo je drugačiji put do Evrope (Krka), jer je bila omladinska škola Olimpije pa skoro u rasulu. Tako se tek u poslednje dve, tri godine omladinska škola počela sastavljati na način koji priliči instituciji i ona je danas najsvetlija tačka kluba (U15 i U19 igrači su prvaci države). Pošto će Olimpija u sledeču sezonu startovati sa još nižim budžetom nego ove (a i ove godine ekipa nije bila preskupa), primorani će biti osloniti se na sve mlade snage u klubu i po cenu slabih rezultata.


Za budućnost Olimpije ima još nekoliko stvari, koje fale. Prvo i osnovno, vizija kluba nije baš i neka vizija dok se stalno raspravlja samo o sanaciji dugova. Znači, potrebno je postaviti srednjeročan plan razvoja kluba, rada sa igračima, razvoja košarkaške struke, stabilnosti i na kraju rezultatskih ciljeva, koji su u skladu sa finansijama te uslovima rada.
Veliku odgovornost za slabo stanje Olimpije nosi i država, koja ne menja zakon na način, da bih se klub mogao privatizovati. Zato klub sada (pravno) kao sportsko društvo ima sto vladara i niko nije kriv, a brod tone. Ja tome sportskome društvu u šali kažem grupa gradjana ili kućni savet, a to nema veze sa ozbiljnom košarkom. Medjutim, ako država več ne menja zakona na način, da bi finansijsko sposobni ljudi mogli kupiti klub i voditi ga kako treba, onda neka sama odreši kesu i Olimpiju izbavi iz dugova te joj omoguči normalan rad u budučnosti. Pošto su to pobožne želje, onda neka se makne i ostavi Olimpiju u ruke privatnika, koji bi mogli doneti stabilnost klubu i finansirati rad kluba. Nemože kapitalizam i socializam zajedno i to stalno.


Kad pogledamo igrače, koji trenutno igraju za Olimpiju, največi minus ekipe je njihov mentalitet. Nekolicina igrača misli, da su puno bolji nego što u stvari jesu i previše srljaju te igraju privatne utakmice sa premalo košarkaške inteligencije. U zadnje dve utakmice četvrtfinala prvenstva Slovenije Olimpija je bacila 66 trojki! Kakve to veze ima sa košarkom? Ekipu treba rasformirati i na neki način resetirati te dovesti mlade i one, koji če na glavu za klub, jer razumeju, gde je Olimpija nekad bila i gde treba opet da bude kao institucija slovenačke košarke. U sadašnjoj ekipi na utakmicama najborbeniji su bili Goran Jagodnik (41 godina) i Marko Marinović (32 godine). O čemu onda da pričamo nego o resetiranju ekipe?

abaliga.com Marko Marinovic (Photo: Union Olimpija/Igor Kupljenik/MI-PRESS)

abaliga.com
Marko Marinovic (Photo: Union Olimpija/Igor Kupljenik/MI-PRESS)


Za sledeču sezonu ugovore sa Olimpijom još imaju Alen Omić, Gregor Hrovat, Vasilije Vučetić, Paolo Marinelli i najmladji Vlatko Čančar, koji je upravo potpisao prvi ugovor sa klubom. Klub ima mogučnost prekiniti ugovore sa Blažem Mahkovičem i Jakom Brodnikom. Ko će popuniti kadar ne zna se još, jer se čeka rasplet finansijske situacije za sledeču sezonu. A ta će biti u najmanju ruku teška. Sa ispadanjem u polufinalu kupa i četvrtfinalu lige u proračunu će izostati još nekoliko para, koje su u sponzorskim ugovorima bile vezane na uspesima na terenu.Novi pregovori oko sponzorstava biće teški jer su neke državne firme več najavile, da ne žele više ulagati u Olimpiju (Holding slovenačkih elektrana (HSE) i Telekom Slovenije), a glavni sponzor Pivovara Union (koju je sa kupnjom Pivovare Laško kupio gigant Heiniken) će znatno smanjiti iznos sponzorstva. Opet se več nagoveštavaju neke kadrovske promene u vodjstvu kluba, koje mirišu na politiku (Gradonačelnik Janković želi svog predsednika, da bi grad uložio više para u klub), pa ni to ne sluti na dobro.


Iako se čini, da Olimpiju čekaju još teža vremena, trenutan spas kluba su mlade slovenačke snage i jeftina ekipa. Ako budu srčani i borbeni, vratiće se i nešto publike (bez obzira na trenutni rezultat na terenu). Ako se političke i finansijske mućke nastave, neka klub i propadne. Nikome ne treba klub gde če se nekolicina ljudi uhlebiti sa državnim parama od ljudi koji plaćamo poreze, a rezultata i vizije neće biti.

4 comments

  • Neke stvari u ovom tekstu nisu predstavljene kako jesu bile.

    1.) Olimpija je prvi put igrala evroligu u sezoni 1994/95 (kvalifikovala se preko Maes Pilsa iz Belgije, skor u grupi 3-11). Vec sledece sezone nisu igrali evrolige nego europski kup, kojeg su igrali i pre prve sezone u euroligi, znaci posle raspada Jugoslavije. Narednih puno sezona (1996/97 – 2013) Olimpija je igrala euroligu, ali od 2001 sa cinjenicom, da kao jedan od klubova, koji je podrzavao ULEB, imala garantovano pravo ucesca u njoj kao predstavnik Slovenije. Izmedju ostalog, Radovan Lorbek i Roman Lisac, danas bitne licnosti ABA i ULEB-a , cinili su vazne likove u upravi Olimpije u periodu 90-ih pa do kraja 2002

    2.) Jedan od bitnih razloga sto se Olimpija finansijski slomila pocetkom novog mileniuma jeste promena zakona o drustvima republike Slovenije 2000 godine, koji je nalagao porez drustvima. U periodu od dve godine desio se prvi finansijski slom.

    3.) Goran Dragic i Radoslav Nesterovic se mogu tretirati vise kao “deca” Slovana (Dragic i Ilirije, gde je prosao sve selekcije od pionira do seniora) sa obzirom koliko su igracki usavrsili sebe u tom klubu. Ima i Olimpija tezinu tu, ali puno manju po mom misljenju

    4.) Partizan za vreme ex Yu kosarke (Obradovic, Grbovic, Paspalj, Djordjevic, Danilovic, Divac, Pecarski,…..) bio je za Olimpiju klasa vise u svima sezonama osim 1988,posle raspada Yu 1992 prvak Europe sa jednom utakmicom odigranom u Beogradu, sledi period sankcija, dok je bas 1998 bio ucesnik F4 Evrolige, znaci ta prica ko je koga kopirao ne pije bas vodu

    5.) Veliku ulogu u sadasnjoj krizi Olimpije igra i kriza manjih klubova u Ljubljani – Slovan (ima salu pored Fakulteta za Sport u Ljubljani) gde je igralo puno slovenackih reprezentativaca (Blazic, braca Dragic, Begic, Zupan, Slokar, Klobucar, Vidmar, Lakovic, Nesterovic, Maravic….) uopste nije vise isti klub koji je bio u vreme Janeza Rajgla, ne igraju cak ni prvu slovenacku ligu, nalaze se na rubu eksistencije, dok klubovi gde je Slovan skupljao igrace takodjer nisu bas u najboljem stanju takodjer (Kranj, Jezica, Ilirija,Jance….). Igraci koji su prolazili kroz manje klubove napravili su mnogo jace kariere stepenicu po stepenicu nego igraci koji pocinju karieru u Olimpiji

    6.) Olimpija ima jedan od najboljih juniorskih pogona u Sloveniji ali gubi vlastite igrace sa nepunih 18 godina – primerice Luka Doncic i Jurij Macura sa 15 godina. Zasto se to desava, prilika je za jednu dugacku diskusiju, jer se to desava svima na Balkanu sada

  • I za kraj….. zaboravio sam jedan detalj…prelaz Olimpije u ULEB bio je takticki, jer 2000 godine prvak Slovenije bese Krka i ona je stigla pravo igranja u tadasnjoj Suproligi

  • Odličan komentar. Hvala Fidelius 2001.
    Tekst je autorski, dakle u njemu su izneta lična mišljenja pisca i upravo je odličan za početak diskusije koju planiram da konstantno potenciram na sajtu. Naime, propast košarke na Balkanu ima više dimenzija. Jedna je upravo ova o kojoj si ti pisao u komentaru, drugu je istakao autor, a postoji i nekoliko pravaca još koje bi trebalo prezentovati.
    Povod za tekst je bila ekstremna katastrofa Olimpije u šampionatu SLO, što je samo epilog propadanja koje traje.
    Nažalost, Olimpija nije izolovan slučaj na našim prostorima, i slične se priče mogu ispredati za mnogo velikih klubova bivše države.
    Pomenuo si u komentaru klub Iliriju, koja je takođe izbacila nekoliko vanserijskih košarkaša. Takvih klubova je bilo u svim krajevima SFRJ, a gde su oni danas ?
    Da li je istina da se baš niko nije snašao u periodu post socijalizma ili su problemi u intelektualnom osiromašenju društva, pa samim tim i sporta koji je postao nebitan za vladaoce.

  • Pojma nemam kako je detaljno kod vas u Srbiji, pratim preko drugova i mogu da kazem….kosarka je u biti slicno popularna u obe zemlje. Evo da kazem kako je bilo u Sloveniji. U socijalizmu imali su usavrsen regionalni sistem sa brojem klubova i piramidom kvaliteta. Primerice oko vecih gradova kao sto su Ljubljana, Celje i Maribor u Sloveniji. Opstine su sponzorisale manje klubove, dok u regionu tih gradova je bio uvek jedan klub koji je bio “klasa” za odlazak najtalentovanijih. Dok u periodu posle 1991 svako u svakom gradu moze osnovati klub, bez obzira koliko klubova tamo ima i kakva je baza igraca. Znaci dolazi do principa haosa i ko ima vise para u odredjeno vreme.

    PS Ilirija igra poslednju ligu u Sloveniji, izborili se za visu ligu ali ostaje pitanje oce li skupiti pare da se takmicu u visoj ligi. Mi smo dosli do tacke kada su pare najbitnije….. a tih nema nigde koliko ih treba….osim u malim iznimkama

Leave a Reply

Your email address will not be published.