Vremeplov: “Kakva je ovo sezona Partizana”

Sezona 2009/2010 će ostati upamćena kao najuspešnija sezona do sada za Partizan u 21.veku!

Foto: EuropeanUltras

Foto: EuropeanUltras

Leto je 2009. godine, iza Partizana je još jedna uspešna sezona, osvojene su sve tri “domaće” titule, u finalu Regionalne lige je relativno lagano savladana Cibona, u finalu kupa i domaćeg šampionata najveći rival Crvena Zvezda dok su u Evroligi izabranici Duška Vujoševića drugu godinu uzastopno uspeli da se plasiraju među osam najboljih ekipa. Međutim došlo je vreme i za velike promene, oslonac Partizana, trio prozvan TNT u sastavu Milenko Tepić, Novica Veličković i Uroš Tripković je napustio Crno-bele, otišao je i Stefon Lazme kao i igrači iz rotacije: Žarko Rakočević i Čedomir Vitkovac.

Duško Vujošević je pred sobom imao težak zadatak, morao je da nadomesti kvalitet koji je izgubljen odlaskom četvorice startera. Jedno od prvih pojačanja je bio Aleksandar Marić, u tom trenutku anonimus za širu košarkašku javnost koji je iza sebe imao prosečnu sezonu u španskoj Granadi. Dušan Kecman se nakon samo jedne sezone u Panatinaikosu vratio u klub a dogovorena je i saradnja sa još jednim povratnikom, Miltonom Palasijom međutim igrač iz Belizea se nije pojavio u dogovorenom roku pa se posegnulo za zamenom, nakon sezone u turskom Mersinu, u Partizan je stigao Lester “Bo” Mekejleb. Do kraja oktobra je doveden i Lorens Roberts koji je pre toga igrao u Crvenoj Zvezdi a roster su popunili i Stefan Sinovec, Aleksandar Mitrović i Branislav Đekić. Za ekipu koja je trebala predstavljati Srbiju u Evroligi, “na papiru”, to je bio izuzetno slab sastav sa još uvek nedokazanim igračima. Crno-beli su imali najmanji budžet od svih ekipa u najelitnijem košarkaškom takmičenju pa se o novom podvigu i još jednom plasmanu u 1/4 nije previše ni razmišljalo a usled silnih promena u sastavu plasman u top16 bi bio domet iznad realnih mogućnosti…

Žreb Evrolige je u grupu sa Parnim valjkom spojio nikad jači Olimpijakos prevođen Čildresom, Papalukasom, Burusisom, Teodosićem i velikim pojačanjem Linasom Kleizom. Tu su još bili Unikaha, Efes Pilsen, Lijetuvos Ritas i Orlean. Odmah na startu je usledio poraz u Pioniru protiv Unikahe a ništa bolje Crno-beli nisu prošli ni u Istanbulu gde je Efes slavio bez većih problema. U trećem kolu je nakon dosta muke pao Orlean ali novo spuštanje na zemlju je usledilo u Vilniusu gde je Lijetuvos pregazio Partizan i tada se nakon četiri kola činilo da je top16 faza jako daleko.  U tom periodu su izabranici Duška Vujoševića pretrpeli i dva vezana poraza u ABA ligi, prvo “pred svojim navijačima” u derbiju protiv Crvene Zvezde a nakon toga i od ekipe Zagreba u glavnom gradu Hrvatske.

U jako lošoj atmosferi usled loših rezultata sledio je meč u Pioniru protiv Olimpijakosa. Ekipa napravljena da osvoji Evroligu je stigla u “Hram košarke” sa ciljom da već nakon petog kola baci šampiona Srbije na dno grupe i tako ga ostavi bez realnih šansi za plasman u narednu fazu, ali pitao se nešto i Partizan. Aleksandar Rašić je pogađao iz svih pozicija dok je Marić zaključao reket za konačnih 86:80 i veliku pobedu ostvarenu protiv velikog rivala, pobeda koja će preokrenuti tok sezone i učiniti da Partizan izgleda nezaustavljivo na svim frontovima.

Foto: Euroleague

Foto: Euroleague

U šestom kolu, usledilo je gostovanje Unikahi u Malagi a rezultat je bio identičan kao onaj u Pioniru na startu sezone, 64:72. To je bila prva gostujuća pobeda u Evroligi za Crno-bele u sezoni. Nakon toga je u drami pred domaćim navijačima savladan Efes rezultatom 93:92 nakon poena Dušana Kecmana dve sekunde pre kraja i tada je bilo jasno da će četvrtu sezonu uzastopno Partizan igrati u top16 fazi Evrolige. Paralelno sa tim uspesima, ostvarene su uzastopne pobede u ABA ligi a do kraja prve faze Evrolige savladan je još Lijetuvos Ritas za epilog od pet pobeda i pet poraza.

Ni žreb za top16 fazu nije bio naklonjen Partizanu s obzirom da je “lutrija” spojila Crno-bele sa najkvalitetnijom ekipom u Evropi, Barselonom, zatim sa Panatinaikosom koji je pod vođstvom Željka Obradovića uvek bio pretedent za titulu a tu se našao još i grčki Marousi koji je tada sa klupe predvodio današnji trener Barselone, Jorgos Barcokas.

Prvo kolo i put za Atinu na noge aktuelnom šampionu Evrope. Tri četvrtine se igrala egal utakmica koju je kontrolisao domaći sastav da bi u poslednjoj deonici izabranici Duška Vujoševića prezentovali defanzivnu kliniku i u konačnici ostvarili veliku pobedu. Nakon toga, sve je bilo spremno za spektakl u Pioniru gde je gostovala Barselona, do tada neporažena ekipa u Evroligi, sa 11 pobeda u isto toliko odigranih utakmica. Viđena je još jedna tvrda, defanzivna utakmica, Jaka Laković je u poslednjoj minuti uspeo da poravna na 61:61 a kasnije i da promaši šut za pobedu pa se otišlo u produžetak a tamo drama kakva nije viđena u Evroligi te sezone. Barselona je imala poslednji napad na susretu pri rezultatu 67:66 za Partizan, Pit Mikel je šutnuo, lopta se zavrtila po obruču da bi je Lorens Roberts izbacio daleko od koša… Usledilo je većanje sudija koje je trajalo oko 20 minuta po završetku utakmice, ulagane su žalbe dan kasnije ali odluka je bila konačna, Barselona je izgubila svoju prvu utakmicu u Evroligi a Partizan je bio na putu da napravi još jedno čudo i prođe grupu sa dva kandidata za osvajanje takmičenja.

Izvor: YouTube/PFCStef

Usledio je dvomeč protiv Marusija, u Grčkoj su Crno-beli poraženi sa 8 poena razlike dok su u Beogradu bili bolji za 3 poena. Nakon četiri kola, Barselona i Partizan su imali po 3 pobede, Marusi je imao 2 dok je Panatinaikos bio bez trijumfa i bez šanse za prolaz dalje, ali to ih nije smetnulo da savladaju Partizan u Pioniru i dodatno mu otežaju iako su “neki” bili bez sramote i govorili da će Željko Obradović da pusti “svoj” Partizan. Pred poslednje kolo, Crno-belima je trebalo ili čudo u vidu pobede u Blaugrani ili pobeda Panatinaikosa protiv Marusija. Desilo se ovo drugo, u utakmici na jednu loptu “Zeleni” iz Atine su slavili i tako omogućili Partizanu da mimo svih očekivanja, sa skroz promenjenim sastavom i sa najmanjim budžetom u Evroligi, treću godinu uzastopno pronađu put do četvrt-finala najelitnijeg košarkaškog takmičenja.

Tokom top16 faze Evrolige odigrana je i završnica Kupa Radivoja Koraća gde je Partizan branio trofej. U četvrt-finalu je savladan Radnički Basket bez velikih problema, u narednoj fazi uz dosta muke Crno-beli su savladali Hemofarm koji je tada predvodio Milan Mačvan a u velikom finalu ni FMP nije uspeo da pomrsi konce najboljoj ekipi u regionu tada, iako su imali odličnog Miroslava Raduljicu koji je proglašen za MVPa Kupa Radivoja Koraća.

Nakon što je njihova ekipa dve godine za redom ispadala u 1/4 Evrolige, prvo od Tau Keramike a zatim i od CSKA Moskve, navijači su se nadali trećoj sreći a protivnik je bio “Ponos Izraela”, Makabi Tel-Aviv koji je imao i prednost domaćeg parketa. Prva utakmica je krenula prema očekivanjima, domaćin je već nakon prvog perioda imao +15 i činilo se da će Parni valjak svoju sreću morati potražiti u nekoj drugoj utakmici u seriji ali probudio se Dušan Kecman koji će obeležiti narednih nekoliko meseci i pogoditi sve što zamisli u svojoj glavi. Rafalna paljba beka Partizan i odlična odbrane čitave ekipe su u poslednjoj deonici doveli do preokreta za konačnih 77:85. Kecman je utakmicu završio sa 29 poena a mašta navijača se rasplamsala jer Pariz i fajnal-for više nisu bili tako daleko.

Makabi se probudio u drugoj utakmici i rešio je bez većih problema rezultatom 98:78 i svima je bilo jasno da ukoliko dođe do pete utakmice, šanse Crno-belih će se meriti u promilima, zato je bilo potrebno da se pobedi oba puta pred svojim navijačima, u grotlu Beogradske Arene. Treću utakmicu je Partizan kontrolisao od početka do kraja, Mekejleb je još jednom prezentovao sav svoj kvalitet, predvodio je svoju ekipu do pobede i vođstva od 2:1 u seriji. Slična priča i u četvrtoj utakmici, izabranici Pinija Geršona niti u jednom trenutku nisu dobili šansu za pobedu, konačan rezultat je bio 76:66 i san je postao java. Nešto što se nije moglo ni zamisliti pre početka sezone, postalo je stvarnost, Partizan je izborio mesto na završnom turniru u Parizu i došao u priliku da se bori za najvredniji trofej u evropskoj košarci.

Izvor: YouTube/RCNJrules

Između mečeva sa Makabijem i fajnal-fora u Parizu, sledovao je završni turnir ABA lige u Zagrebu na kojem su se našli Cibona, Partizan, Hemofarm i Union Olimpija. Uz sitne probleme, Cibona i Partizan, dve najbolje ekipe u regularnom delu sezone sa po 20 pobeda su našli svoje mesto u velikom finalu koje se igralo pred oko 16,000 ljudi u Areni Zagreb. Utakmica koja će zauvek ostati u sećanjima svih ljubitelja košarke u regionu, utakmica kakav se kraj ni pre ni posle nije ponovio u ABA ligi i utakmica za najmanje dva infarkta. Na jednoj strani Cibona predvođena Bogdanovićem, Tomasom, Gordonom i Andrićem, na drugoj strani Crno-beli sa Mekejlebom, Kecmanom, Robertsom i Marićem. Još jedna u nizu utakmica na mali broj poena koju je Partizan odigrao. Cibona je imala poslednji napad pri rezultatu 60:60, Tomas je pokušao za tri poena ali nije pogodio pa je produžetak morao odlučiti pobednika. Tamo slična priča, igralo se “koš za koš”, Partizan je u završnici imao 72:71, Roberts je bio na liniji slobodnih bacanja, promašio je oba, a u tranziciji je Bogdanović pogodio trojku za Cibonu za 74:72 i u tom trenutku se činilo dovoljno za titulu Cibone. Na semaforu je ostalo 0,6s do kraja. Lopta je došla do Kecmana a ostalo je istorija…

Izvor: YouTube/Allin2

Fajnal-for Evrolige u Parizu se odigrao između sedmog i devetog maja 2010. godine. Partizanov protivnik je bio Olimpijakos, isti onaj rival kojeg su pobedili pola godine ranije u Pioniru u utakmici koja je prelomila sezonu jer da su tada izgubili, verovatno ni top16 faze ne bi bilo a kamoli plasmana na fajnal-for. Utakmice na jednu loptu, produžeci, mali broj poena i neizvesnost, sve je to pratilo Crno-bele tokom čitave takmičarske sezone 2009/2010. Nije bilo razloga da tako ne bude i u jednoj od najvažnijih utakmica u istoriji kluba. Partizan je vodio 67:65 a Olimpijakos je na 8 sekundi do kraja imao napad za produžetak ili pobedu. Sudbinu grčke ekipe je u svoje ruke uzeo Miloš Teodosić, pokušao je naš internacionalac za tri poena ali nije pogodio međutim Džos Čildres je uhvatio loptu i zakucao za 67:67 na 2 sekunde do kraja pa se pobednik odlučivao nakon pet dodatnih minuta. Olimpijakos je kontrolisao produžetak, Teodosić je nakon dva pogođena bacanja doneo prednost 83:80 na nekoliko sekundi do kraja. Rašić je iz tranzicije pokušao za tri poena i nije pogodio a san navijača Partizana se srušio iako su bili jako blizu velikog finala i revanša sa Barselonom. Usledio je poraz i u utakmici za treće mesto od CSKA Moskve nakon novog produžetka tako da su Crno-beli završili kao četvrti u Evroligi.

Foto: B92

Foto: B92

Partizan je do kraja morao još da igra domaće prvenstvo koje je osvojio bez većih problema. U regularnom delu su pobedili u 13 od 14 utakmica, u polufinalu je savladana Crvena Zvezda rezultatom 2:0 u seriji a počišćen je i Hemofarm sa 3:0 u velikom finalu za 17. titulu Crno-belih u Ligi Srbije. Bez ikakve sumnje, to je bila najbolja sezona Partizana u 21.veku ali isto tako je ostala i velika žal zbog poraza od Olimpijakosa u polufinalu Evrolige jer Partizan dugo nije bio tako blizu da se plasira u finale i pitanje je kada će i da li će više ikada biti u takvoj situaciji.

Po završetku sezone, okončana je jedna era, Duško Vujošević je nakon 9 godina napustio klub. On je dobio ponudu kakva se ne odbija i postao je novi trener CSKA iz Moskve. Usledila su neka nova vremena za Partizan, očekivanja su postala sve veća a Vlade Jovanović nije bio trener koji je to mogao ispuniti. Vujošević se još jednom vratio u klub, u jednom od najtežih trenutaka u klupskoj istoriji i u takvom stanju je osvojio 2 domaće titule, jednu Regionalnu ligu i izborio jedan plasman u top16 fazu sa najmlađom ekipom Crno-belih u 21.veku.

Sezona 2009/2010 će zauvek ostati urezana u sećanja svih Grobara, osvojena su tri domaća trofeja, savladan je veliki rival Cibona u Zagrebu na neverovatan način u finalu ABA lige a napravljen je i najbolji rezultat u Evroligi još od osvajanja titule 1992. godine. Ostvarene su neke velike pobede u tom takmičenju kao što je ona protiv Barselone koja je kasnije osvojila Evroligu bez prevelikih problema.

Foto: Mondo

Foto: Mondo

Leave a Reply

Your email address will not be published.