Stručni i lični stav: Dule Vujošević

Povod ovog teksta nije i ne može biti odluka nove uprave KK Partizan da treneru Dušku Vujoševiću ne ponudi novi ugovor. Takva odluka je odluka sada odgovornih ljudi i kao takva mora biti apsolutno poštovana. Kasniji rezultati će pokazati da li je bila ispravna, jer moderan sport je surov: rezultat znači sve.

Povod ovog teksta nije i ne može biti ni činjenica da je posle “100 godina” izgubljena titula šampiona države u kojoj živimo, ma kako god da se ona zvala u datom trenutku. Povod ovog teksta nije ni zauzimanje ” ISPRAVNE ” strane #zaduleta niti #protivduleta.

srbijadanas.com

srbijadanas.com

Razlog za ovaj tekst je jednostavan: ljubav prema košarci! Dečaka koji je bio zagriženi ljubitelj igre sa bubamarom na travi, možda baš ovaj čovek, Duško Vujošević, preselio je nežno na parket i igru sa tada velikom, teškom i narandžastom loptom. Naravno, nije jedini. Uz Svetislava Pešića se radovalo 2001. godine, a već sledeće radovalo kao nikada u životu kada je u našu siromašnu i napaćenu zemlju doneo zlato. Zlato koje je sijalo još jače jer je stiglo iz SAD, 3 godine ranije agresorske zemlje.

Kasnije, taj dečak je “malo” počeo da odrasta. Shvatio je da država Srbija nije idealno mesto za život. Da je korupcija prisutna, burazerske veze, da je decenijama daleko od Evrope, da je vode nesposobni političari, da su sve i svja neobrazovani tajkuni i da se iza gotovo svakog poteza “elite” krije neki sitan interes, u srpskom narodu poznat kao ćar.

U takvo vreme je jedan klub, sticajem okolnosti KK Partizan, igrao ravnopravne bitke na parketu sa najboljima u Evropi. On je sa svojim trenerom, sticajem okolnosti Duškom Vujoševićem, uspeo da “uđe” u EVROPU, što je bio osnovni cilj države Srbije. Štaviše, u toj Evropi nije služio kao kanta već je igrao svoje, ravnopravne, bitke.

Sad dolazimo delom i do jednog ozbiljnog i stručnog pitanja: da li je to sticaj okolnosti ili nečiji rad, znoj, stres, napor, borba, sreća…?

Odgovor je samo naizgled jednostavan. U državi u kojoj se veličaju kreteni, lopine, pokvarenjaci, gnjide i ostali nekarakterni likovi, kao budala je definisan onaj koji radi. Još ako pošteno radi, onda je on “megabudala”. Međutim, moje stručno mišljenje govori da u sportu nema sticaja okolnosti, a da se i faktor sreće zaslužuje. To nas dovodi do sledećeg pitanja.

Da li je takva “megabudala” bio i Duško Vujošević?

Možda bi i bio da je njegov rad prošao nemo. Epiteta “megabudale” spasli su ga vaspitani francuski momci Žo Lovernj, Leo Vesterman, Boris Dalo, i jedan letonski Davis Bertans.

Upravo je Davis, po mom ubeđenju, bio žrtva neoprezne i plahovite izjave trenera Vujoševića. Neko je Žo a neko Bertans je možda rečeno u očajničkoj borbi za opstanak kluba, ali je svakako bilo duboko pogrešno, po mom ubeđenju. Srećom i pred Davisom i pred Duškom je ogromno vreme, a nesporazumi su tu da bi se rešavali.

Malo me, privatno, boli činjenica da se ni jedan srpski igrač nije oglasio sa nekom lepom rečju za bivšeg trenera, ali dobro…ima vremena i za oglašavanje…a možda tu informaciju nisam ni registrovao, pa se unapred izvinjavam.

U utorak sam, nakon napornog dana, detaljno razmišljao u emocionalnom pravcu, odnosno pokušavao sam da odgonetnem šta ću najbolje pamtiti iz ere trenera Vujoševića na klupi KK Partizan, odnosno na klupi tima za koji, porodično, navijam.

Da ne bih previše pisao odlučio sam da koristim teze:

– Miloš Vujanić

– Kosta Perović !

– Nikola Peković

– Partizan – PAO

– Partizan – Barselona i borba da “ne ukradu” pobedu

– Slavko Vraneš + Stevan Tarzan Milošević = evroligaški centarski tandem

– Makabi kako pada pod Kecmanovom paljbom

– F4 u Parizu – Čildres/Teo

– Kecmanka u Zagrebu

rtvbn.com

rtvbn.com

– Razvoj Veselog: od kržljavog dečaka do zvezda

– Trijumf u Laktašima

– Nolan Smit

Iz strogo stručnog ugla pamtiću spuštanje lopte na centra za igru na niskom postu. Fantastičnu i fanatičnu odbranu. Kretanje bez lopte u napadu. Nepostojaje pik & rola. Puštanje protivničkih centara da šutiraju sa kapice. Spuštanje igrača na poziciju niže. Visoke plejeve. Spore napade. I još mnogo toga…

Individualni razvoj igrača u klubu je bio neverovatan. Od snažnog i robusnog Pekovića nastao je najbolji evropski centar. Od Jana Veselog je nastao neverovatan all rounder. Od Žoa fantastični krilni centar. Od onih ranije koje je trenirao nastali su evropski, svetski i olimpijski osvajači medalja, kao i klupski šampioni Evrope.

Naravno, za to nije zaslužan samo Duško Vujošević, već i rad, borba, želja, sreća tih golobradih momaka da uspeju u košarci. Takođe, Duško nije radio sam, oko njega su bili i drugi članovi stručnog štaba koji su takođe zaslužni.

mondo.rs

mondo.rs

Za kraj, kao i obično u sportu, dolazi statistika:

12 titula prvaka države

5 Kupova

5 ABA

1 Kup Radivoja Koraća

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.