SALE NACIONALE

Selektor Đorđević je objavio preliminarni spisak za EP 2015. godine, a taj događaj poslužio nam je kao povod da se još jednom osvrnemo, u najkraćim crtama, na košarkaški lik i delo selektora Aleksandra Đorđevića.

Čovek sa toliko trofeja, uspeha, radosti i fantastičnih pogodaka se ne može opisati u kratkoj formi, ali neki vid podsetnika nije na odmet.

mondo.rs

Današnji selektor reprezentacije Srbije je košarku počeo da trenira u Crvenoj Zvezdi, a prvi trener mu je bio šjor Boža ( Božidar Maljković ) koji ga je poveo sa sobom u Radnički. Đorđević se međutim brzo vraća u Crvenu Zvezdu, gde je na veliku radost navijača Partizana, a ogromnu tugu navijača Zvezde, proglašen netalentovanim.

Trener koji ga je takvim proglasio, mogao bi otići na zvezdašku košarkašku robiju a Đorđević je svoj put nastavio pod trenerom Džakovićem u beogradskom Partizanu.

Prvu ozbiljnu hrabrost da mu da minute u bitnim momentima u seniorskom sastavu imao je prekaljeni beogradski šmeker Zoran Moka Slavnić. Moka je , kao i nekoliko puta u trenerskoj karijeri, prepoznao ogromnog bisera u „klincu“ i trasirao mu put ka zvezdama.
Druženje Slavnića i Đorđevića je završeno na kraju te sezone, a klupu Partizana je preuzeo Vladislav Lale Lučić. Sezona je bila toplo – hladno za mladog Đorđevića, a „ Grobari“ je po lošem pamte zbog poraza u polufinalu od omražene im Cibone.

Leto u beogradskom Crno – Belom klubu , te 1985. godine, donelo je nekoliko sudbonosnih stvari : na klupu je seo danas najtrofejniji strateg u istoriji Crno-Belih Duško Vujošević, a u klub je stigao i neponovljivi trio Nakić, Paspalj i Divac. Jasno je bilo kome ide titula te sezone, a Đorđević se u nju „ugradio“ u ogromnoj meri.
Čuveni F4 u Gentu je stigao sledeće godine. To je bio prvi F4 u Đorđevićevoj karijeri, na najvećoj sceni. Završio se neslavno. Prema brojnim čaršijskim pričama, odnos između tada igrača Saleta i trenera Vujoševića završio se na ne baš najlepši način, ali tabloidna tema nije dovoljno zanimljiva košarkaškoj javnosti, a tako bi i trebalo da ostane.

Zanimljivo razočaranje doživeo je Đorđević kada se nije našao na spisku reprezentativaca za EP 1989. godine. Pričalo se tada da je njegov dijamantski kvalitet zasmetao neprikosnovenom lideru te generacije Jugoslavije, velikom Draženu Petroviću pa da su se koplja lomila ili Sale ili Dražen, a na kraju se slomila na Saletu. Ukoliko je to razočaranje bilo ogromno, čini se da je kasnije Đorđević nekoliko puta isprao gorak ukus, a svi znamo i kako.

U „svoj Partizan“ vratio se nakon vojske i nakon neuspelog nametanja u Boston Seltiksima. Ta sezona je „ONA“ sezona u kojoj se Partizan okitio naslovom evropskog prvaka. Zna se i kako – još samo 8 sekundi, 2 poena prednosti za Špance – Đorđević – 3 poena, vreme je isteklo, vreme je isteklo…

blic.rs

blic.rs

Još mnogo trofeja na klupskom nivou u karijeri Aleksandra Đorđevića zasenjuju trofeji na najdražem, reprezentativnom planu.

Sa reprezentacijama SFR Jugoslavije i SR Jugoslavije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato sa Svetskog prvenstva 1998, zlata s Evropskih prvenstava 1991, 1995. i 1997, kao i bronzu 1987. godine.

Veliki Sale u pohodu na novu medalju na EP – ovoga puta kao trener.

Leave a Reply

Your email address will not be published.