Rivalstvo i drugarstvo

Rivalstvo je veoma važna stvar, čak nekako i potcenjena ako mene pitate. Da li bi sport bio toliko važan da nema rivalstva? Taj naboj emocija, želja za pobedom, samo još taj jedan put da tim sa druge strane padne. Pa onda još jednom, pa još jednom. Takmičarski duh, ta želja da djavolu prodaš dušu za taj jedan trofej, to parče metala koji će ti ispuniti srce srećom za čitav vek. Još kada iza tebe stoji čitava armija ljudi koji te obožavaju, kada vidiš osmeh na dečijem licu, suze na licu odrasle osobe, a sve to je zasluga odabrane čete, koja svakako ima svog generala. Ponekad se desi, da ta dva generala imaju borbu na ličnom planu, pa to rivalstvo postane još ljuće. E, to je ono pravo, kada košarku igraš srcem, kada glavu koristiš tokom čitavih 48 minuta utakmice i samo ti je na pameti da budeš bolji od njega. Kažu da je izmedju ljubavi i mržnje tanka linija, a oni su nas upravo tome naučili.

Sve je počelo daleke 1979. godine, kada su se sudarili stidljivi dečko iz Frenč Lika i jedan nasmejani iz Lensinga. Mrzeli su jedan drugog zbog takmičarskog duha, ali tu je postojala i druga stvar. Obojica su znala da postoji šansa da izgube duel i to je imalo neverovatno veliku ulogu u njihovom odnosu.  Ova priča nije kao ostale koje ste čitali, ova je posebna. Njih dvojica su ikone Boston Seltiksa i Los Andjeles Lejkersa. Dejvid Stern ih je “optužio” da su spasili NBA i da je današnja popularnost u priličnoj meri njihova zasluga. Ovo je priča o Ptici i Magiji. O najvećem rivalu i najboljem drugaru. Ovo je priča o Leriju Birdu i Irvinu Džonsonu.

usatoday.com

Godina je 1979. Solt Lejk Siti. Finale koledž košarke privlači pažnju kao nijedno ranije. Sudar dva različita sveta, na jednoj strani, crnog momka iz okruga Mičigen, koji je svojom harizmom i svojim osmehom pobedio rasnu netrpeljivost u rodnom gradu – Medžik Džonson. Dok na drugoj strani imamo povučenog belca, koji se čitavo detinjstvo tukao i rastao u jednom od najsiromašnijih gradića u Indijani – Lerija Birda.
Da je Leri bio crnac iz recimo Čikaga ili Los Andjelesa, ova priča ne bi imala ovakav tok. NBA se spojio sa ABA ligom, a u to vreme je košarka u Americi bila na lošem glasu. Uglavnom zbog crnih ljudi, poput Marvina Barnsa (popularni Bad News), Konija Hokinsa, Dejvida Tompsona (čuveni Skywalker) i ostalih koji su imali reputaciju „bandita“ zbog učestalih tuča, kao i prekomernog korišćenja alkohola i narkotika, kao i kriminalni dosije. Timovi su neverovatnom brzinom gubili sponzore, publika je dolazila sve manje i činilo se da je ovom predivnom sportu andjeo čuvar okrenuo ledja. Sve dok se oni nisu pojavili. Ovo finale je bilo svetlo na kraju tunela.

stlamerican.com

Kao što sam već napomenuo, koledž košarka nikada ranije nije privukla ovoliko gledalaca, za kartu više su se praktično tukli, dok je ispred malih ekrana sedela gotovo čitava nacija. Naslovi u novinama su glasili da se nešto legendarno upravo dešava, ljudi kao da su osetili da će ovo biti možda i najvažnija stvar za košarku. Na zagrevanju pred utakmicu, harizmatični Medžik je prilazio svima i sa osmehom „kao devet i petnaest“ pružao ruku redom saigračima, sudijama, protivnicima. Kada je prišao Leriju, on ga je samo mrko pogledao, dok Medžik nije skidao osmeh sa lica rekavši: „Srećno“. Leri mu je hladno odgovorio: „O, da, počinjemo“. I dan danas kaže da se ne seća da li mu je pružio ruku i da li je to zaista rekao, ali da to definitivno liči na nešto što bi on uradio. Još je dodao kako nikada nije kapirao poentu tog smejanja, zagrljaja i rukovanja pre utakmice. Tu smo sa jednim razlogom – da pobedimo.
Medžik je pokazao zbog čega je Mičigen Stejt bio toliko voljen od strane košarkaške publike. Delio je asistencije, zakucavao, dizao publiku na noge tokom čitavog meča. Dok Leri nije baš imao sjajno veče. Spartansi su bili bolja ekipa od Sikamorsa. Sve što je trebalo da urade jeste da zatvore Lerija i dobiće utakmicu. Nije prošao posed, a da pored Lerija nije stajalo barem dva igrača Spartansa. Nisu ga sasvim zatvorili, ali su ga prilično usporili i rezultatom 75:64 Mičigen Stejt Spartansi su postali nacionalni prvaci.
Zauvek će ostati zapamćena situacija kada Medžik sa nikad većim osmehom daje intervju novinarima, a Leri sedi na klupi i prekrivši glavu peškirom lije krokodilske suze.

Eto koliko im je ova utakmica značila.
Los Andjeles Lejkersi su na draftu izabrali šampiona NCAA i najboljeg igrača Mičigen Stejt Spartansa, Irvina Medžika Džonsona, dok je Leri Bird, još godinu dana ranije pripao Boston Seltiksima (u prethodnom izdanju možete pročitati sve o Leriju) i održao obećanje koje je dao majci – diploma!
Nekada veliko rivalstvo izmedju Bostona i Lejkersa, nešto što je brusilo košarkaške ivice dobilo je svoj nastavak. Holivud, glamur, sva lepršavost Kalifornije se nalazila u Los Andjelesu, a sada imaju Medžika, da predvodi Šoutajm u inglvudskom Forumu. Kada je išao na prvi trening, vozila ga je klupska limuzina, a Medžik je video da skoro svaka kuća poseduje drvo pomorandže ili limuna i zamolio je vozača da stane kako bi ubrao jednu. Vozač se samo nasmejao i nastavio, da bi uz ponovljeno pitanje i totalno zbunjenu facu vozač zaustavio vozilo. Medžik je tada izleteo iz automobila kao dete koje vidi sladoled u supermarketu, ubrao pomorandžu i brzo se vratio. Nikada u svom životu nije video pomorandžu koja raste na drvetu, za njega je to bila atrakcija. Naravno da je mogao da kupi pomorandžu, ali nije to isto…
Svoju skromnost je pokazivao i prilikom upoznavanja sa poznatim ličnostima, kada se u početku čudio kako svi oni znaju s kim se upoznaju. Što je bila potpuna suprotnost onome na terenu. Medžik Džonson i Irvin Džonson su bile dve različite osobe.

nba.com

Na Istočnoj obali, Bostonska radnička klasa oslanjala se o dete koje je živelo njihovim životom, nijedan superstar ne bi kapirao publiku na način na koji je to Leri mogao. Odmah po dolasku krenuli su da mu se rugaju, pevali su „New state bird“ i slično, da bi Leri vezao nekoliko trojki preko Sedrika Maksvela i ućutkao gotovo sve. Navikao je da igra pod pritiskom, kao da su svi protiv njega. Takvog šampiona nije bilo teško prihvatiti, a tek su njegove navike bile neshvatljive. Ruki kosi travu ispred svoje kuće… To se ne vidja svaki dan. Zanimljivo, ali Leri ni kasnije u karijeri nije davao novac za takve stvari, već ih je sam obavljao.  Takva jednostavnost, razmišljanja jednog dečaka bile su stvari koje su ih izdvajale iz grupe velikih zvezda. Za Medžika je najzanimljivije da je uvek terao od sebe ljude koji koriste opijate, što je pogotovo za crnog sportistu u Americi tog doba bilo veoma neuobičajeno. Još jedna neuobičajena stvar se dogodila na prvoj utakmici u sezoni protiv Klipersa, kada je Karim Abdul Džabar pogodio horog za pobedu, a Medžik je skočio na njega, grlivši ga i radujući se kao das u upravo osvojili titulu. Za njega nije bilo malih protivnika i nebitne utakmice. Na kraju te sezone, Lejkersi su igrali u velikom finalu protiv Filadelfije, a obrisi veličine su se pokazali brzinom svetlosti. U šestoj utakmici u seriji, Medžik je počeo kao centar. Nikada nije igrao na toj poziciji pa je pre skakanja za loptu upitao saigrače koja noga ide ispred, što je izazvalo po koji osmeh medju igračima. Na kraju je odigrao na svakoj od pet pozicija, postigavši 42 poena, uz 15 skokova i 7 asistencija i Lejkersi osvajaju titulu. U samo četiri godine, Medžik je bio šampion u srednjoj školi, na koledžu i na velikoj sceni.  Kada je došlo na red glasanje za rukija godine, Leri je ubedjivo pobedio sa čak 63 glasa, dok je Medžik imao samo 3. To ga je razdiralo, hteo je da bude bolji od Lerija po svaku cenu. Dok je na drugoj strani, Leri bio besan jer je Medžik osvojio titulu. On je hteo titulu. Naredne sezone je i osvojio, a njihovo rivalstvo je dobilo novu dimenziju. Stalno su gledali utakmice svog rivala ili čitali statistiku u novinama čim bi otvorili oči. U glavi su imali samo jedan cilj. Da budu najbolji.

celticslife.com

Liga je sa televizijama potpisala novi ugovor i plan je bio jasan. Prodavaće Lerija i Medžika kada god za to budu imali priliku. Bogovi košarke su se smilovali i u finalu NBA lige se desilo ono što su svi čekali. Boston Seltiksi i Los Andjeles Lejkersi. Prvi meč je pripao Lejkersima, u krcatom Boston Gardenu, odmah je u narednoj došlo do izjednačenja, da bi na red došla čuvena treća utakmica koju su Lejkersi ubedljivo dobili. Ostao je zapamćen komentar Lerija Birda, da su saigrači i on odigrali kao devojčice. Najblaže rečeno. Sitglo je izjednačenje u meču broj četiri i to nakon što su mentalno istrošili Lejkerse, nateravši ih da više razmišljaju o tuči nego o košarci. Čuvena scena kada se Karim i Leri unose jedan drugom u facu…
A onda dolazimo do istorijske utakmice broj pet, na kojoj je Boston isključio klima uredjaje u hali.  Boston je dobio, a nakon utakmice smo imali neke od kultnih izjava, poput Lerijeve da ga ovo podseća na leto kod kuće i da samo mora da trči brže kako bi stvorio vetar ili Karimova izjava koji je rekao da treba da se ode u saunu pre utakmice i u garderobi da se odradi 100 sklekova, pa onda da se dodje u Boston Garden. Lejkersi su dobili šesti meč i sve je bilo spremno za spektakl. Kao da smo ponovo u ’79 godini. Te večeri se u Boston Gardenu jasno osetilo od samog početka da Leri neće dozvoliti Lejkersima da osvoje titulu. Tako je i bilo. Leri se uspešno revanširao u velikom finalu, ali kaže da je bio razočaran što nisu pobedili nakon četiri utakmice. Dok je Medžik proveo pod tušem 45 minuta. U suzama. Bolelo ga je što je izgubio finale, što je sedma utakmica, ali najviše ga je bolelo jer se Leri raduje toj tituli. Nakon poražavajućih naslova u novinama (Tragic Magic I slično) po prvi put se mladi Irvin susreo sa bilo kakvim oblikom depresije.

amazon.com

Ova utakmica je bila najbolje ocenjen prenos CBS televizije tokom čitave godine. Sve je bilo jasno, NBA se vraća! Medžik je radio na svojoj igre više nego ikada i svu energiju je koncentrisao na novo NBA finale. Na revanš Boston Seltiksima. Pred finale, Medžik je izjavio kako su još jednom pokazali da su najbolji na Zapadu, a Boston na Istoku i da sada gledaoci samo trebaju da se opuste i da uživaju. Leri je koristio svaku priliku da uvredi Lejkerse, a nakon što je Majkl Kuper u jednom momentu jako faulirao Sedrika Maksvela, Leri je čekao svoju priliku. Nakon jednog postignutog koša, Kuper se našao iza Lerija kako bi smetao dok ovaj izvodi loptu. Leri je izbacio zadnjicu I gurnuo Kupera preko fotografa i brzo izveo loptu.
Lejkersi su nakon šest utakmica pobedili Boston i po prvi put u istoriji su osvojili titulu savladavši velikog rivala.

Konvers je spremio nešto nevidjeno tog leta 1985.godine. Zamislili su snimanje reklame, gde će glavne uloge imati Medžik Džonson i Leri Bird. Medžik je prvo odbio, rekavši da tu niko nije normalan, insistiravši da se reklama snima u Los Andjelesu. Medujtim, Leri nikada ne bi pristao na snimanje u Los Andjelesu. Reklama se snimala ni manje ni više nego u Frenč Liku, Lerijevom rodnom mestu.
Plan je bio da se odigra “basket” jedan na jedan. Medžik i Bird su se momentalno pogledali poput dva tigra, jer nije bilo teoretske šanse da dopuste ovom drugom da pobedi. Režiser je momentalno skočio rekavši im da se smire i da ovo sve treba da bude zabavno. Laknulo je obojici.
Ubrzo su počeli da razgovaraju, Leri mu je pokazao gde je šutirao po čitav dan, pokazao mu je traktor kakav je nekad vozio kao dečak. Leri je kroz čuveni široki osmeh rekao: “Leri Bird je vozio traktor i radio u polju?” “Ma ja u to ne verujem”! Obojica su prasnula u smeh. Tokom čitavog dana snimanja, dobacivali su nešto jedan drugom i smejali se. Baš ona situacija kada se na prvom treningu skapirate s nekim, pa se kikoćete iako je to trener izričito zabranio.
Ovaj naredni dogadjaj je iskovao čitavu priču da bude ovakva kakva je danas. Medžik se spremao da ode u svoju prikolicu kako bi večerao, što mu Leri nije dozvolio, insistiravši da dodje u njegov dom, na večeru koju sprema njegova majka. Samo, postoji jedna stvar. Medžik je ušao u tu kuću, ali iz nje je izašao Irvin.
Ono što je ostalo neverovatno, je to da je Leri odbijao dalje zbližavanje sa Medžikom, jer kako on kaže, Medžik bi svoju partiju svakako mogao da odigra, a Leri ne bi.

Leri je osvojio treću titulu šampiona, kao i treći naslov za najkorisnijeg igrača lige, a novinari nisu štedeli reči govorivši kako je Leri najbolji igrač ikada. Medjutim, kako su rasne tenzije bile izuzetno jake, Leri je zbog boje svoje kože primao neverovatne pohvale, ali njegove “kolege” iz Detroita, nakon poraza od Bostona, nazvali su ga precenjenim. Denis Rodman i Ajzea Tomas su rekli kako bi Leri bio prosečan igrač da je crnac. Naravno, ovakav potez izaziva čitavu lavinu emocija. Kada je Leriju saopšteno šta je pre nekoliko momenata Ajzea Tomas izjavio, njegov odgovor je bio: “Pa?” Nije ga interesovalo, ni  jedan jedini procenat, šta poraženi protivnik ima da kaže. Bio mu je važan jedino duel sa Los Andjeles Lejkersima. Još jedan revolveraški obračun sa Medžikom.
Koliko god Leri pogadjao u serijama, koliko god bio dobar, ovu seriju je obeležio pogodak Medžika Džonsona horogom. Pogodak, kakav se očekivao od Karim Abdul Džabara. Krv se zaledila u Boston Gardenu. Medjutim, Boston je imao odgovor. Leri se uspešno demarkirao u levom ćošku, ostavši sam, šutnuo je za pobedu. Pet Rajli kaže da je lopta imala savršen luk i da je on već video u košu, ali, ona je pogodila drugi obruč i izašla napolje. Ovaj potez je oslikao celu seriju, koja je pripala Lejkersima nakon šest utakmica i to u sezoni kada je Medžik postao MVP. Na konferenciji za štampu je šokirao sve košarkaške fanove rekavši kako je Medžik neverovatno dobar i da je verovatno najbolji igrač kojeg je on ikada video. Nakon osvojenih pet šampionskih titula i tri MVP nagrade, koje su ga stavile rame uz rame s Lerijem, Medžik je postao kralj Grada Andjela. U koji god grad  da Lejkersi odu, čekalo ga je brdo ljubavnih poruka i brojeva telefona od najvećih lepotica tog mesta. Čak se ponekad ušunjao u sobu sa nekoliko ženskih osoba. Što nije krio.

PHOTO: Pinterest

 

Imao je sreće da ga veće povrede zaobidju, što kod Lerija nije bio slučaj. Dok se Medžikova karijera uzdizala, Lerijeva je krenula nizbrdo. Povrede ledja, lakta, vilice, oka, kidanja tetiva, samo su se gomilale jedna preko druge i Lerija je bilo bolno gledati od 1988 do 1992. godine kada je i okončao karijeru. Te probleme nije delio sa ljudima. Bilo je svega nekoliko ljudi koji su to znali.
Na drugoj strani, Medžik je hitno morao da se pojavi u Los Andjelesu kada je doktor pozvao na konsultacije.  Na testu krvi nekoliko dana ranije potvrdjen mu je virus HIV-a. Medžik se uplašio za svoju ženu(2 meseca su bili u braku) kao i za svoje dete. Na sreću, nije bilo posledica.
Vest o virusu je počela da putuje i kada je došla o Lerija, prilično ga je uzdrmala. Prvi put je plakao kada mu se otac ubio i drugi put sada. Kada se njegov dobar prijatelj razboleo. Leri ga je pozvao i kroz plač započeo razgovor, koji se završio smehom I rečima podrške. Medžik se u jednom intervjuu rasplakao, prisetivši se tog poziva i tada je rekao da samo u teškim momentima saznata ko su vam pravi prijatelji.
Prijatelji će svašta proći zbog vas. Uradiće stvari koje nikada nisu ni sanjali da će trebati da rade, samo jer je to vama potrebno. Pojavio se na njegovoj oproštajnoj utakmici u trenerci Lejkersa i dresu Bostona. Zamislite da se čitavu karijeru borite sa nekim i onda obučete dres sa njegovim imenom kako biste mu pružili podršku. To su bili oni. Neprijatelji na terenu, a van njega prijatelji. Prijatelji za ceo život.

http://media.masslive.com

Drugarstvo. Jedna od najvažnijih sfera u životu, koja nesumnjivo utiče i na sport. Svi vi imate tog nekog najboljeg drugara, sa kojim provodite najvažnije momente u životu, a najbolje je to opisao Rodja Raičević u jednoj od svojih manje popularnih pesama. Njihov odnos je počeo mržnjom, a oni su stvorili nešto totalno drugačije – neraskidivo prijateljstvo koje i dan danas traje. Pa čak i kako oni kažu, trajaće dok su živi. Baš zbog toga je njihovo rivalstvo ostalo zapamćeno kao najkvalitetnije, najveće. Kolika je njihova ljubav bila van terena, tolika je bila njihova mržnja na terenu. Ako ne i veća. Dva velika pobednika, velika šampiona koja će zauvek ostati zapamćena u košarkaškoj istoriji. Prošlo je mnogo godina otkako se oni na parketima ne nalaze, priče o njima su počele da blede, što je i logično, ali ne smemo da dozvolimo da se njihov doprinos ovom veličanstvenom sportu baci u senku samo zato što ih nismo uživo gledali. Oni za to nisu krivi.

Leave a Reply

Your email address will not be published.