Priče: Kralj Njujorka

19655 poena, 5060 skokova, 2863 asistencije, 866 ukradenih lopti, 230 blokada. Najbolji strelac lige 1985. godine, četiri puta učesnik Ol star utakmice (1982, 1984, 1985, 1991), dva puta član najbolje NBA petorke (1984, 1985), po jednom u drugoj i trecoj (1982, 1991).

Sedmi pik sa drafta 1977. godine , izabran u petorku najboljih rukija sezone. Na univerzitetu Tenesi je bio najbolji igrac SEC divizije, sve tri godine, koliko je nastupao za popularne “Volontere”. Vlasnik je broja 53, koji je kasnije povucen iz upotrebe. Zanimljivo, bio je prvi igrač  koji je dobio tu čast, dok mu je  ona najveća, prijem u Kuću slavnih, ukazana 2013. godine, ali vise o tome nesto kasnije.  4. decembra 1956. godine, u Njujorku, rodjen je vlasnik svih ovih nagrada, a njegovo ime je Bernard King.

Bernard je imao izuzetno bogatu košarkašku karijeru, braneći boje Nju Džerzi Netsa, Jute Džez, Golden Stejt Voriorsa, Njujork Niksa i Vasington Bulitsa u najjačoj ligi na svetu.

nba.com

nba.com

Bernard je odrastao u Bruklinu, na dvanaestom spratu jedne od “Volt Vajtmen zgrada” koje su stacionirane u  čuvenim “projektima”. U tom stanu ziveo je sa ocem, majkom i jos petoro braće i sestara. Sto se tice njegovih roditelja, bili su izuzetno pobožni. Pogotovo njegova majka. Svake nedelje su išli u crkvu. Bog i crkva su bile jedine teme razgovora,  a nedeljom, nakon crkve, deci je bilo zabranjeno da  izlaze napolje i da se igraju sa svojim vršnjacima. To pravilo je uglavnom bilo poštovano, sve dok u malom Berniju nije proradio odmetnicki duh. Neretko se iskradao iz kuće kako bi igrao košarku, iako je znao da ga čekaju žestoke batine nakon toga. Batine bi usledile i kada bi neko od dece izjavio da ne želi da ide u crkvu. U intervjuu za ESPN, izjavio je da njegovi roditelji nisu bili kao svi ostali. Kada bi imao neki problem, o tome nije razgovarao vec je ćuteći odlazio u svoju sobu i sam se nosio sa tim problemom. Nikada nije dobio zagrljaj, niti je osetio roditeljsku ljubav, sto je itekako uticalo na njega kao osobu.

“Kada ne izjavljujete ljubav svojoj deci, a redovno ih tucete, to ce sigurno dovesti do velikih problema kasnije”,  izjavio je King jednom prilikom. Jos jedan problem u odrastanju bio je taj što nisu smeli da dovode prijatelje u kuću, a pritom, u goste im niko nije dolazio. Njegov srednjoškolski trener ga je opisao kao veoma ozbiljnu osobu za svoje godine. Neko ko se ne smeje, ne pokazuje nikakve emocije, kome je košarka jedini beg od svakodnevnih problema i prekomernih batina. Iako je posedovao neverovatan talenat, njegovi roditelji nikada nisu došli da ga gledaju, sto je takođe uticalo na razvoj jednog mladog bića. U završnoj godini srednje škole, beležio je u proseku 26 poena i 26 skokova. Postao je zvezda srednjoškolske lige u Njujorku i nakon toga prelazi na univerzitet Tenesi. Bernard King, tada, nije znao apsolutno nista o ovom univerzitetu. Javljeno mu je da ga žele i da ce doći da obave razgovor. Ispred zgrade, cekao ga je njegov budući trener, Rej Mirs.  Otišli su u restoran. King nikada pre toga nije bio u restoranu. Sedeo je i krišom posmatrao ljude oko sebe, ne bi li video šta treba da radi i kako da se ponaša. Nakon razgovora, pozvan je u Noksvil, da vidi kampus i ako mu se dopadne, da tu ostane. Tamo upoznaje jos jednog Njujorčanina, Ernija Grunfelda. Brzo su se zbližili i za Bernija više nije bilo dileme. Na jesen 1974. godine pocinje njegova epoha na univerzitetu Tenesi. Zanimljivo, od 21000 studenata, koliko je u to vreme pohađalo ovaj univerzitet, samo tri posto je bilo crne rase. A kako su rasne tenzije bujale u čitavoj državi, a pogotovo na jugu ove zemlje, nije bilo lako za jednog afro-amerikanca da se uklopi u takvo okruženje. Međutim, on je imao sasvim drugačiju percepciju stvari.  Nije navikao na to da mu ljudi prilaze samo da bi mu čestitali ili da bi se slikali sa njim, jer u njegovom kraju, ljudi prilaze da bi se tukli i da bi pljačkali. Tako da je često reagovao čudno, samo bi se odmakao od osobe koja bi mu prisla, sto nije naišlo na odobravanje većine studenata. Oni nisu razumeli kakav je život živeo do dolaska u Noksvil. Smatrali su ga umišljenim. Nakon njegovog dolaska, Noksvil vise nikada nije bio isti, a nije ni Bernard King. Njegova prva sezona na ovom univerzitetu je bila sjajna. Belezio je 26.4 poena, 12.3 skoka I 1.6 asistencija po utakmici. Bio je izuzetno motivisan, želeo je svima da se dokaze, kako na utakmicama, tako i na treninzima. Džerald Oliver, jedan od trenera ove ekipe, rekao je da nisu imali pojma koliko je King zaista dobar. Nisu znali mnogo toga o njemu, ali kada su videli kako dominira na treninzima, bilo im je jasno da poseduju pravi košarkaški dragulj. Medjutim, Oliver je i nakon svega toga ostao na zemlji, rekavši, jedno je trening, sačekajmo utakmicu. Na prvoj utakmici, protiv Milvokija, postigao je 42 poena, a kada se Erni Grunfeld oporavio od povrede, zajedno su činili okosnicu ovog tima. Hemija izmedju njih dvojice je bila neverovatna, čak su i sami govorili da se ni sa kim drugim nisu tako kapirali kao jedan sa drugim. Erni je bio vise igrač za “perimeter” dok je Berni bio “lou post” igrac. Kako ni jedan od ove dvojice nije bio sebičan, beležili su fenomenalne rezultate. Rej Mirs je postavio veoma jednostavnu taktiku. Dajte loptu Grunfeldu. Ako je on zatvoren, dajte je Kingu.

Do ovog momenta, košarkaška istorija Tenesija nije bila nesto sjajna. Reputaciju univerziteta, gradio je tim “američkog fudbala”. Sve dok nisu dosli Erni i Berni. Igrala se atraktivna košarka, privukli su publiku i svi su želeli da vide njihov šou. Ubrzo su mediji širom države sa ushićenjem pisali o igri Tenesi Volontirsa. Sport Ilustrejted ih je u jednom od svojih izdanja opisao kao zvezde iz “projekata”. Bernard King je proglašen za najkorisnijeg igraca SEC divizije na kraju prve sezone. Međutim, koliko god da su delovali isto kao igraci, van parketa su bili sasvim drugačije osobe. Erni Grunfeld je bio veoma druželjubiv, popularan među devojkama, pojavljivao se na svim mogucim skupovima. Berni je bio totalno drugačiji. Kao crnac u belackom kraju, gde ga svi osudjuju, a imajuci u vidu nacin na koji je odrastao, bio je prilicno povucen u sebe. Cesto je slobodno vreme provodio sam. I pio. Alkohol mu je pomagao da prebrodi muke oko učenja, prilagođavanja i  svih ostalih poteškoća. Hapšen je zbog posedovanja marihuane i zbog vožnje u pijanom stanju. Kao i obično, sam.
Jedan incident je obeležio ne samo njegovo studiranje, već i njegov život. Policajac ga je zaustavio dok je vozio svoj automobil. Silom ga je izvukao iz kola i krenuo je da ga udara pištoljem u glavu. Kasnije je dosao Džerald Oliver, asistent prvog trenera, da ga pokupi. U povratku nisu progovorili ni rec. Kada su stigli u kampus, King je napustio vozilo, odmakao se par koraka i rekao: “Treneru, hvala Vam sto ste ćutali.” Pokazajući prstom na povrede na glavi, dodaje : “Već imam dovoljno problema sa kojima moram da se suočim”.  U jednom intervjuu, izjavio je da iako su mu povukli dres, iako su ga voleli i poštovali, uvek je bilo onih koji ga nisu podnosili. A incident sa policijom nikada neće zaboraviti. Zbog toga, 30 godina nije mogao da poseti univerzitet Tenesi.
Druga sezona je takođe bila fantastična, belezi 25.2 poena i 13 skokova po utakmici. Uvršten je u drugu idealnu petorku NCAA lige i ponovo bio proglašen za najboljeg igraca SEC divizije. Sledeće sezone po treći put dobija ovu nagradu i biva uvršten u najboljih pet igrača. Nakon ove impresivne statistike, bilo je jasno da ce King poslati prijavu za NBA draft.

Kao sedmog pika na Draftu 1977. godine Nju Džerzi Netsi su pokupili Bernarda Kinga, njujorško dete.

espncdn.com

espncdn.com

Iako je na koledžu igrao na poziciji krilnog centra, kada je stigao u NBA treneri su odlučili da ga stave na “trojku” kako bi svoje sposobnosti razvio do maksimuma. Zar treba reći da nisu pogresili? “Ruki” sezona je bila maestralna. Uvršten je u tim najboljih rukija uz Markeza Džonsona, Džeka Sikmu, Norma Niksona i Voltera Dejvisa. Beležio je 24.2 poena u prvoj sezoni uz 9.5 skokova po meču, odnosno ukupno 1909 poena! U drugoj sezoni, 21.6 poena i 8.3 skoka po meču predskazivale su veliku košarkašku karijeru, a ove brojke su ga svrstavale među najefikasnije košarkaše u ligi. Koliko god vam ovo delovalo sjajno, njegovi demoni ga nisu napustili. Nije imao nijednog jedinog prijatelja za vreme igranja za Netse. Imao je saigrače, sa kojima je provodio nešto malo vremena, ali uglavnom je bio sam. King je nastavio po starom. Bez Grunfelda, jedinog čoveka kojem je verovao u tim momentima, dotakao je dno. Kada god bi zavrsio trening, sedeo bi sam, u četiri zida i pio. Pred kraj druge sezone uhapšen je dok je bio pijan za volanom i ubrzo je usledio trejd u Jutu.
Ovaj transfer mu nikako nije “legao”. Belezivsi samo 9.3 poena na tek 19 mečeva koliko je odigrao za celu sezonu. Razlog je bio ponovno hapšenje. Optužen je da je u teškom alkoholisanom stanju silovao jednu devojku. Bilo je jasno da je dotakao dno. Nakon ove situacije, za Bernarda su postojala samo dva puta: rehabilitacija ili da se pozdravi sa profesionalnim igranjem košarke. Čelična volja je proradila i King je uspesno završio lečenje.
Usledio je trejd u Golden Stejt Voriorse, gde ponovo počinje da zasenjuje. U prvoj sezoni među “Ratnicima” belezio je 21.9 poena i 6.8 skokova po mecu i ponovo bio među liderima po broju postignutih poena. Takođe je bio proglašen za igrača meseca januara, a Voriorsi su mu uručili priznanje kao njihovog najkorisnijeg igrača za tu sezonu. Svima je bilo jasno da se vraća tamo gde je stao pre problema sa alkoholom. U narednoj sezoni, takođe je blistao. Prosecno 23.9 poena i 5.3 skoka uz 3.6 asistencija, tako da je usledio prvi poziv na Ol-star mec. Šest poena i četiri skoka za četrnaest minuta, koliko je proveo na parketu u Nju Džerziju. Na kraju sezone, usledio je trejd koji je obeležio njegovu karijeru. Majkl Rej Ričardson je otisao u Ouklend, a u Velikoj Jabuci završio je niko drugi do Bernard King!
Napokon je dosanjao dečački san. Ceo zivot je navijao Nikse, a sada je napokon dočekao dan da za njih i zaigra. Izabrao je broj 30. King nije bio jedini igrac koji se te sezone vratio kući. Njegov veliki prijatelj, Erni Grunfeld je takođe postao član Njujork Niksa. Kako su zajedno pisali istoriju na Tenesiju, želeli su to iskustvo da prenesu na parket svoje omiljene dvorane. Sve su zajedno radili po povratku u Nikse. Često su se družili, išli su zajedno na treninge, na utakmice. Čak su i njihove žene zajedno išle u Medison Skver Garden da gledaju njihove utakmice. Iako nisu bili tandem kao na koledžu, živeli su svoj san. Erniju ni u jednom momentu nije smetalo to sto je bio Kingova zamena.  Bernard je svoju ulogu u omiljenom timu shvatio veoma ozbiljno, tako da je već u prvoj sezoni belezio 21.8 poena u proseku. Kao prva napadacka opcija Niksa, predstavljao je strah i trepet za protivničke odbrane. Kada utakmica počne, King se totalno promeni. Od mirnog i povučenog momka postao je prava zver. Pre meča niko nije govorio s njim i niko ga nije ometao dok se spremao za isti. Tokom cele sezone 1983-1984 je bio nezaustavljiv. A početkom 1984. godine, Bernard KIng je ušao u istoriju košarke. Na gostovanju San Antonio Sparsima je, 31. januara ubacio 50 poena, uz 20 pogođenih šuteva od 30 koliko je uputio, a ostalih deset je doslo sa linije za slobodna bacanja. Već sutradan, na gostovanju Dalas Maveriksima je ponovio ovaj učinak. Postao je prvi igrač u istoriji lige koji je na dva uzastopna meča postigao 50 poena!!! Izvukao je cak 13 faulova protivničke odbrane, izbacio Marka Agira iz igre zbog previše ličnih gresaka, iz igre je sutirao 20 od 28 i ostavio publiku bez daha. U ovoj sezoni beležio je 26.3 poena 5.1 skok i 2.1 asistenciju na 77 utakmica. Zanimljivo, završio je drugi u trci za MVP sezone. Jedini igrač koji je bio bolji od njega u ovoj sezoni se zove Leri Bird. Naravno, nije izostao poziv za Ol star meč, kao ni priznanje za člana najbolje petorke lige. U plej of seriji protiv Detroit Pistonsa, na pet utakmica je postizao preko 40 poena u proseku. Ako ste bili igrač Njujork Niksa, sve što ste trebali da radite u tom momentu je bilo da dodate loptu Bernardu Kingu. On ce uraditi ostalo. Kako smo već napomenuli njegove posebne pripreme za utakmicu, tako je postojala i njegova čuvena faca za utakmice. Svaki put, kada bi kročio na teren, Berni je imao tu facu i prosto je dominirao terenom. Svaki put, sem jednom. To je primetio jedino njegov najbolji prijatelj. Osetio je da nešto nije u redu i da nije dovoljno motivisan, tako da mu je prisao da raspali tu vatru u njemu. Kako su završili razgovor, prekidač je ukljucen i Kingova magija je ponovo bila prisutna.

Izvor: Youtube.com/TheCrunchySopa

U sezoni 1984-1985, beleži lični rekord po broju postignutih poena. 1809 poena na samo 55 odigranih utakmica! To je 33 poena u proseku!!! Vise nego dovoljno za priznanje najboljeg strelca u sezoni. Na mecu protiv Kraljeva iz Kanzas Sitija, 23. marta 1985. godine  desila se katastrofa po Njujork Nikse. Bernard King u ovom momentu ima 37 poena na minut i po pre kraja. Redži Filds je bio u kontra napadu, a King je pokusao da ga sustigne, ne bi li ga blokirao. Medjutim, pri tom pokusaju da ga spreči da poentira, nezgodno je doskočio i doziveo je prelom noge. Ljudi koji su bili prisutni su izjavili da su mogli da čuju kako je kost pukla. Berniju je bilo potrebno punih trideset godina da pogleda ovaj snimak. Rendgenski snimak je potvrdio najveće strahove. Operacija je bila neminovna. Prema mišljenju doktora, njegova karijera je bila gotova. Međutim, srce Bernarda KInga je govorilo sasvim drugačiju priču. Svašta je preživeo u svom životu i sigurno je da neće dozvoliti da završi karijeru na ovakav nacin. U decembru 1985. godine, 17. decembra, tacnije, Bernard je izašao pred novinare sa izjavom da ce se vratiti na parket nakon povrede, igrajući za Njujork Nikse, i kako u njemu i dalje živi osoba spremna da se takmiči. Znajući koliko je teško da se igrač vrati nakon takve povrede, trenirao je duplo vise i duplo većim intenzitetom. Naravno, treninzi su bili zatvoreni za javnost. Čak ni članovi uprave nisu smeli da dođu i gledaju treninge. Do dana današnjeg, ti treninzi su ostali misterija. Jedini čovek koji je znao kako ti treninzi izgledaju, bio je neko ko se sigurno nece izlajati pred novinarima. Pogađate,  njegov najbolji prijatelj, Erni Grunfeld. Nakon dve godine teških muka, desetog aprila 1987. godine usledio je povratak kralja. Medison Skver Garden je bio oduševljen i pozdravili su svog kralja uz ogroman aplauz i gromoglasne uzvike. Eksplozija odusevljenja, svi su bili na nogama i vikali želeći da što bolje dočekaju svog heroja. Na video bimu je bio njegov lik uz poruku: “Dobro dosao nazad!!! ”Velika privrženost navijača prema Bernardu kao i njegova privrženost ovom klubu, ovim navijacima, je bila gotovo opipljiva.
Nakon što je odigrao poslednjih šest utakmica u sezoni 1986-1987 beleživsi 22.7 poena u proseku, usledio je trejd u prestonicu Sjedinjenih Američkih Država. Njegov novi klub bio je Vašington Bulits. Uprkos svim prognozama, stajao je rame uz rame sa svim “elitnim” igračima lige. U svojoj prvoj sezoni u dresu Vasingtona na 69 utakmica postigao je 1188 poena i uhvatio 288 skokova uz 192 asistencije. Naredne dve sezone su takodje bile sjajne, na 163 utakmice postigao 3511 poena i dokazao da je jedan veliki, veliki igrač.  Berni je uspeo nešto što niko nije mogao, nakon teške povrede, prognoze lekara da je karijera gotova, povratio je status zvezde i zaradio novi poziv na Ol star mec u sezoni 1990-1991. Sa svoje 34 godine je, u tekućoj sezoni,  belezio neverovatnih 28.4 poena po mecu i zavrsio na trećoj poziciji na listi strelaca. Ni u ovoj sezoni nije odigrao svih 82 meča, već samo 69. Maleri mu nisu okrenuli leđa, tako da je propustio čitavu narednu sezonu zbog povrede. Učestale povrede su uzele maha i profesionalnoj, igračkoj karijeri je dosao kraj.  Završio je karijeru tamo gde je i započeo. U Nju Džerzi Netsima. Postigao je 223 poena na 36 utakmica u sezoni 1992-1993. U plej ofu je na tri utakmice belezio negde oko tri poena.

Kada se povukao, bio je 19. na listi najboljih strelaca lige ikada. Ali podsetimo se nekih činjenica. U sezoni 1979-1980 odigrao je samo 19 utakmica uz ogromne problem van terena. 1985. godine doživljava prelom noge i propušta dve cele sezone zbog ove, više nego ozbiljne povrede. A da stvar bude jos gora, sezonu 1991-1992, čitavu je propustio zbog povrede kolena. To je četiri godine karijere koje su prakticno izgubljene, a svakako je bio na 19. poziciji najboljih strelaca.  Ovo je nesto sto zahteva maksimalno poštovanje i nešto sto 95% igraca ne bi uspelo da uradi. 2007. godine, 30 godina nakon sto je zavrsio kosarkasku karijeru na univerzitetu Tenesi, usledio je svečani poziv. Bernard King je postao prvi košarkaš, u istoriji ovog univerziteta, kojem je pripala cast da mu dres bude povučen iz upotrebe. Od 13.februara 2007. godine, dres sa brojem 53 je zvanično povučen i ostao da visi na zidovima hale. 2013. godine, dobio je najveće moguće priznanje u svetu košarke. Primljen je u Kuću slavnih zajedno sa čuvenim trenerom Rikom Pitinom i nekadašnjom zvezdom Sijetl Supersoniksa, Gerijem Pejtonom. Svečani prijem je zavrsio rečima : “Uspeo sam, uspeo sam! Mama, tata, uspeo sam. Hvala.”  Iako nikada nije dobio priznanje za najkorisnijeg igraca lige, ostalo je mišljenje da je to najbolji igraca ikada kome to nije poslo za rukom. Na 60. godisnjicu NBA lige, uvršten je među 50 najboljih igraca  svih vremena. U srcima svih navijaca Njujork Niksa, ostao je zapamcen kao kralj ovog tima, a mnogi za njega kazu da je najbolji igrač kojeg su ikada imali. Sve sto je uradio, a uradio je mnogo toga, ostalo je zapamćeno i na nama je da prepričamo. Da prepričamo priču košarkaškog kralja Njujorka. Čoveka koji je, uz malo više srece, mogao da bude najbolji košarkaš kojeg Istok pamti. Dame i gospodo, kralj Njujorka, Bernard King.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.