Priča o Kapitenu

Biti kapiten jedne ekipe je najveća čast i privilegija. Opšte je poznato da je kapiten produžena ruka trenera i ovu čast dobijaju samo oni najpožrtvovaniji, koji će se stati u odbranu ekipe čak iako je to štetno po njih, oni koji su istrajni, vatreni, borbeni, koji će preuzeti odgovornost kada je to najpotrebnije, bilo da je u pitanju šut na koš, čuvanje najboljeg protivničkog igrača, ili pak savetovanje saigrača. Sve Vam ovo govorim kako bih Vas što bliže uveo u današnju priču o popularnom „Kapitenu“ Vilisu Ridu.
Naime, Rid je ovaj nadimak dobio 1966. godine, u utakmici protiv Los Andjeles Lejkersa, a u daljem tekstu saznaćete i kako.

Vilis Rid se rodio 1942. godine, 25. juna tačnije, u malom mestu po imenu Hiko, savezne države Luizijana. Kada su ga pitali koliko stanovnika Hiko ima, Rid je u šali odgovorio nijednog (They dont have a population).  U Liliju, takodje manjem mestu, išao je u srednju školu, a nakon škole se bavio poslovima na farmi i naravno svojom najvećom ljubavlju-košarkom.  Njegove atletske sposobnosti su iz godine u godinu sve više dolazile do izražaja, a primetili su ga skauti jednog koledža gde pretenduje „tamnoputa zajednica“. U pitanju je Grembling koledž i on se takmiči u SWAC konferenciji. Kada sam Vam rekao da su njegove fizičke predispozicije bile neverovatne, zaista sam to i mislio. Pogotovo u ono vreme, kada tehnika nije bila ni blizu današnjoj i kada igrači nisu bili ni upola ispraćeni, Rid je imao 20-20(26.2 poena i 21.3 skokova) sezonu u svojoj poslednjoj godini studija.  Osvojili su tri konferencijske titule sa Ridom u ekipi i jednu NAIA titulu. Na Gremblingu je, pored diplome, bio član jednog bratstva, Fi Beta Sigma.

bluephi.net

Vilis Rid je odlučio da se prijavi za draft 1964. godine, a kako dolazi sa jednog slabije poznatog koledža, nije bio visoko plasiran. Pošto je tada NBA draft malo drugačije funkcionisao (teritorijalni pikovi, devet rundi, itd…) Sinsinati Rojalsi i Los Andjeles Lejkersi su pre početka izabrali Volta Hazarda(sada poznat kao Mahdi Abdul Rahman) i Džordža Vilsona. Pravo na prvog pika su imali Njujork Niksi. Naravno, ova priča bi imala sasvim drugačiji tok da je Rid sada izabran. Niksi su izabrali centra sa Texas A&M Univerziteta, a njegovo ime je Džim Barns. Kao prvi pik druge runde (osmi ukupno), takodje od strane Njujork Nikerbokersa, izabran je Vilis Rid. Još jedno veliko košarkaško ime je izašlo na ovaj draft i bio je izabran čitavu rundu posle Rida, a njegovo ime je Džeri Sloun. Sloun je izabran od strane Baltimor Bulitsa, a ostao je zapamćen kao trener Jute Džeza i njihove čuvene „Stokton-Meloun“ generacije. Nego, da se vratimo na priču.
Njujork Niksi su mu dali honorar u vrednosti od 10,000$ i Rid je i zvanično postao njihov igrač. Kada pogledamo današnje plate igrača, ovo izgleda više nego smešno. Osmi pik druge runde u današnjoj ligi zaradjuje otprilike 800,000$ što je 80 puta više nego onda.  Eto koliko je košarka u tom smislu napredovala. Ako je neko u to vreme napredovao iz dana u dan to je bio upravo Vilis Rid. Njegova ekipa je za 12 godina igranja u ligi imala samo jedan plej of nastup. Očajnički su tražili uspeh, a mladi Rid je pokazao da ne njega mogu da se oslone. Pitate se kako? Čovek je u martu mesecu 1965, zabeležio 46 poena protiv Los Andjeles Lejkersa i postavio rekord za jednog rukija, a sezonu završio sa, pazite sad: 19.5 poena i 14.7 skokova u proseku i liga ga je nagradila priznanjem „rookie godine“. Tako je Willis Reed postao prvi „Knick“ sa ovim priznanjem, a da još malo začinimo priču, napomenuću da je u istoj sezoni imao svoj prvi „All Star“ nastup. U sezoni 1966/67, videli smo obrise Willisove veličine. 20.9 poena i 14.6 skokova u proseku, uz 49% šuta iz igre je značilo njegovu najbolju sezonu u karijeri, a na to valja dodati i činjenicu da su Njujork Niksi otišli u doigravanja. Rid je svoju najbolju utakmicu u sezoni odigrao protiv San Franciska, kada je ubacio 43 poena i uhvatio 16 skokova. Najslabiji susret je bio protiv Bostona, kada je za 35 minuta upisao svega 7 poena, uz 2/8 iz igre i 10 uhvaćenih lopti. Bilo kako bilo, u prvoj rundi plej ofa, Niksi su se susreli sa Seltiksima i izgubili su sa 3-1 u seriji, ali Rid je prosečno beležio 27.5 poena i 13.8 skokova.  Medjutim, ono što se desilo u utakmici protiv Los Andjeles Lejkersa, obeležilo je ne samo ovu sezonu, već i karijeru Vilisa Rida. Kao što sam gore rekao, ispričaću Vam kako je Vilis Rid dobio nadimak. Na utakmici izmedju Njujork Niksa i Los Andjeles u Medison Skver Gardenu(19. Oktobar 1966.), Rid se potukao sa čitavim timom Los Andjeles Lejkersa, a čak dva igrača je završilo meč sa frakturom vilice.

Možemo da kažemo da se istorija ponavlja. Trenutna situacija Njujork Niksa uopšte nije sjajna. Imaju velikih problema kako na draftu, tako i po trejdovima i ekipa im kuburi na zaista lošoj poziciji već godinama. Pre nekih pedeset godina, stvar je bila vrlo slična. Niksi su uprkos svemu izgradili nukleus ekipe, znalo se ko će voditi glavnu reč, ali ono najvažnije je tek usledilo. Dik Megvajer je dobio otkaz, a Vilijam „Red“ Holsman je došao da ga zameni nakon 37 utakmica, kada su Niksi imali skor od 15 pobeda i 22 poraza.  „Master of the Rockaway Game“ kako su ga popularno zvali, morao je da pakuje kofere. Pod Holsmenom, Niksi beleže čak 28 pobeda i 17 poraza i sa ukupnim skorom 43-39 odlaze u plej of. Ovo je bilo prvi put, još od 1958. Godine, da Niksi završe sezonu u „plusu“. Vilis Rid je sve više igrao na poziciji krilnog centra i išlo mu je sjajno. Bio je izuzetno produktivan, a i ostavio je prostor Voltu Belamiju. U sezoni 68/69 Njujork Niksi su pokupili Dejva Debušera iz Detroit Pistonsa, a za njega su dali upravo Belamija i Komajvsa. Obe strane su u ovom trejdu profitirale, a kako se ispostavilo, Debušer i Rid su sjajno funkcionisali „u paru“ i Debušer je radio veliki posao skidavši pritisak sa Ridovih ledja. Vilis je nakon toga dao jako zanimljivu izjavu, parafraziram: „ Mnogo sam srećan zbog ovog trejda. Dejv i ja igramo sjajno, on je na poziciji 4, a ja na 5, što je i moja prirodna pozicija. Najlepše se osećam kada igram centra“.
Dolazimo do sezone kada ćete videti da je Vilis Rid bio u pravu. Sezona 1969/70 je bila njegova najbolja sezona u karijeri, a u ovoj sezoni je njegov nadimak postao nadaleko čuven. Prvo što ću Vam reći je da su Niksi završili prvi na Istoku sa 60 pobeda, što je ujedno bio i rekord franšize. Takodje, sezonu su počeli sa 14 pobeda u 15 utakmica, a do kraja sezone su imali i seriju od 18 uzastopnih pobeda što je tada bio rekord lige. Na kraju regularnog dela sezone, Njujork Niksi su imali svog prvog MVPa lige. To je bio Vilis Rid. Vreme je bilo za plej of. Kako je tada NBA liga izgledala drugačije, manje je ekipa učestvovalo, a postojala je i ABA liga. Po četiri najbolje plasirane ekipe sa Istoka i Zapada igrale su u plej ofu, a Niksi su kao prvoplasirani imali prednost domaćeg terena. Nošeni kapitenom, sjajnim Vilisom Ridom, koji godinama beleži preko 20 poena u proseku i konstantno ima dvocifren broj skokova, budućnost je bila blistava. U prvoj rundi doigravanja protivnik Niksa je bila ekipa Baltimor Bulitsa i ova, sada već legendarna serija, završena je u sedam utakmica trijumfom Njujorčana. Niksi su dobili prva dva susreta na domaćem parketu, a prvi je otišao u čak dva produžetka i Niksi su slavili rezultatom 120:117, nošeni Vilisom Ridom i Voltom Frejžerom. Niksi su izgubili sve tri utakmice na strani, ali su pobedili sve kod kuće i zasluženo otišli dalje. U narednoj rundi, protivnik je bila ekipa Milvoki Baksa, predvodjena Džerijem Kostelom sa klupe, a na parketu je bio Lu Alsindor ili kako ga danas znamo-Karim Abdul Džabar. Baksi su eliminisali Filadelfiju u prvoj rundi, ali su Niksi ipak bili prejaki i izbacili ih u pet utakmica.

I onda je na red došlo veliko finale. Čitavu sezonu su Niksi igrali timsku košarku, ne oslanjajući se na pojedinca i zbog te nesebičnosti koje su posedovali su davali svojim navijačima povoda da imaju visoka očekivanja. Medjutim, postojao je deo navijača koji je sa velikom bojazni prilazio ovom finalu, a kada pogledamo ekipu Lejkersa ne možemo ni da ih krivimo.  Džo Mulejni je dirigovao Džerijem Vestom, Eldžinom Bejlorom, Hepijem Herstonom i jednim od najboljih igrača svih vremena – Viltom Čemberlejnom. Možemo da kažemo da je ovo bio prvi pravi test za ekipu Njujork Niksa. I kako to obično biva, obe ekipe su u prva četiri susreta pobedile po dva puta. Jedna izuzetno zanimljiva stvar se dogodila u utakmici broj tri. Džeri Vest je pogodio šut sa preko pola terena pri vodjstvu Niksa od 2 poena, ali kako tada nije bilo „trojke“ utakmica je otišla u produžetak i Niksi su odneli pobedu u Kaliforniji.

Onda je na red došla minijaturna tragedija. U utakmici broj pet, Vilis Rid, oslonac Niksa, doživeo je povredu kolena i nije mogao da stoji na nogama. Bez pomoći Vilisa Rida, Niksi dobijaju utakmicu broj pet i serija se preselila u Los Andjeles. Lejkersi su oduvali Nikse, koji su bez Vilisa Rida došli u LA, a rezultat je bio 135:113. Sve je bilo spremno za spektakl. Utakmica broj 7 u Velikoj Jabuci, koja će da odluči pitanje šampiona NBA lige. Kako tada nije bilo socijalnih mreža, Niksi su tajnu o igranju Vilisa Rida veoma dobro čuvali, a tih dana je to bila glavna tema u košarkaškom svetu- Hoće li Vilis Rid igrati sedmi meč? Publika u popularnom „Gardenu“ je bila izuzetno tiha i zabrinuta za svog kapitena, a pre meča je procurila informacija da je Rid primio veliku dozu „Kortizona“ i da postoje minimalne šanse da zaigra. Kada se pojavio u hali, momentalno je publika eksplodirala i oduševljeno skandirala: „Kapiten, Kapiten, Kapiten“. Vilis Rid je kasnije govorio da toliko emocija nije osetio nikada. Prvi koš na meču postigao je Vilis Rid sa levog lakta i to je publiku dodatno zapalilo. Svima je bilo jasno da sa ovakvom podrškom Niksi mogu da savladaju Lejkerse, ali ova utakmica se nije isticala po broju poena koje je Vilis Rid postigao, već sasvim suprotno. Odigrao je vrhunsku odbranu. Rid se kasnije šalio da ne zna kako će da objasni svojoj deci da je najbolju utakmicu u karijeri završio sa svega dva postignuta poena. Dozvolite mi da Vam ovim materijalom približim ovaj herojski čin:

Vilt Čemberlejn, jedan od najboljih igrača svih vremena, imao je četiri izgubljene lopte, četiri poena i šut iz igre 2/9 dok ga je čuvao povredjeni Vilis Rid. Niksi su dobili ovaj meč rezultatom 113:99 i po prvi put u svojoj istoriji postali šampioni NBA lige, a „Kapiten“ Vilis Rid imenovan za najkorisnijeg igrača finalne serije.
U narednoj sezoni je popularni „Kapiten“ ponovo bio starter na „All Star“ utakmici, takodje je ponovio dabl dabl sezonu sa 21 poenom i 14 skokova, ali u plej ofu su zaustavljeni do strane Baltimora, koji je u finalu počišćen od Milvoki Baksa. Sezona ’71/72 je bila uspešna za Nikse, ali ne i za Rida i mnogi i dan danas govore da bi ta titula završila u njihovim rukama da  je Vilis igrao. Naime, Rid je zaradio malo ozbiljniju povredu kolena zbog koje je propustio skoro čitavu sezonu u kojoj je odigrao tek 11 utakmica. Niksi su te godine u velikom finalu poraženi od Los Andjeles Lejkersa u pet utakmica, a MVP finala je bio Vilt Čemberlejn. Mnogi novinari nisu mogli da se otmu utisku da bi serija imala sasvim drugačiji tok da su Niksi bili kompletni.
Naredne sezone, Kapiten se vratio. Levoruki centar je godinama pravio probleme protivničkim centrima, jer je bio izuzetno mobilan i bio je pretnja van reketa i u reketu. Upravo je ta njegova mobilnost dovedena u pitanje nakon povreda prepona i kolena, ali kao što sam rekao na početku teksta: Biti kapiten je najveća privilegija i to ne može da bude svako. Beleživši svega 11 poena na 69 utakmica u regularnom delu sezone, bilo je jasno da on više nije lider u navali Njujorčana. Niksi su zabeležili 57 pobeda i 25 poraza u sezoni i oduševili sve. U prvoj rundi doigravanja savladali su stare rivale iz Baltimora, a u finalu Istoka na red su došli aktuelni šampioni i veliki favoriti, Boston Seltiksi. Predvodjeni Džonom Havličekom, Džo Džo Vajtom, Dejvom Kauensom, Polom Sajlesom i ostalim zvezdama posustali su u sedam utakmica. Ovo je bila prva serija u sedam utakmica u istoriji Boston Seltiksa koja se završila njihovim ispadanjem. Takodje, Niksi su postali prva ekipa u NBA ligi koja je dobila sedmu utakmicu u gostima. Naime, Niksi su imali 3-1 prednost i već su svi videli veliki „upset“, a onda je Boston izjednačio seriju, da bi Vilis Rid, Volt Frejžer i ostala družina stisli zube i doneli veliko slavlje Redu Holsmenu, ali i svojim navijačima. Džeri Lukas i Erl Monro su bile zvezde u usponu, dva izuzetno perspektivna i talentovana košarkaša koja su tražila svoje mesto pod suncem. Ova serija je istorijski gledano bila izuzetno bitna. Lejkersi nisu videli finale sve do 1980. godine, dok je post Niksa bio nešto duži i do 1994. godine, nisu igrali finale. Ova serija je još po nečemu ostala zapamćena. Poslednje poene u seriji je postigao Vilt Čemberlejn, to je bilo u jednoj kontri u finalnim sekundama utakmice, a to su inače bili i njegovi poslednji poeni u karijeri, jer je nakon ove sezone Vilt odlučio da okonča svoju dugogodišnju karijeru. Nego, da se vratimo na temu. Lejkersi su dobili prvu utakmicu u Los Andjelesu, a onda su Niksi naredne četiri u nizu pobedili i osvojili drugu titulu u svojoj istoriji. U ovoj seriji smo imali čak 13 ljudi koji su nakon svojih karijera dobili svoje mesto u Kući Slavnih u Springfildu. U pitanju su: Bil Bredli, Džeri Lukas, Dejv Debušer, Vilis Rid, Fil Džekson, Erl Monro, Volt Frejžer, Vilt Čemberlejn, Gejl Gudrič, Pet Rajli, Džeri Vest, Red Holsmen, Bil Šerman, Derel Gereston, Mendi Rudolf.  MVP ovog finala je bio niko drugi do kapiten-Vilis Rid.

ballislife.com

Ekipa je bila izuzetno „izbalansirana“ i niko se nije isticao u nekoj kategoriji, a najkonstantniji i najpožrtvovaniji je na kraju bio nagradjen. U narednoj sezoni je Rid odigrao samo 19 utakmica i nakon toga odlučio da okači patike o klin. Nakon deset godina igranja košarke u redovima Niksa, Vilis Rid je rekao da je gotovo. U sezoni 1977-78 preuzima Kormilo Njujork Niksa, a i draftovao je jednog od najboljih defanzivaca ove ekipe svih vremena. U pitanju je čovek o kojem sam već pisao, a njegovo ime je – Majkl Rej Ričardson. Šugar. Nekadašnji Ridov trener, Red Holsmen, zamenio ga je na klupi Niksa i ostatak priče znate. Kasnije je kao prvi trener, Vilis Rid vodio Univerzitet Krejton, ali i Nju Džerzi Netse, a kao asistent je bio na Univeritetu „Saint John’s“, Atlanta Hoksima i Sakramento Kingsima. Takodje je obavljao dužnost generalnog menadžera u Netsima, a u istoj ekipi je bio direktor za košarkaška pitanja. Za vreme njegovog mandata, u klub je došao Dražen Petrović u onom ogromnom trejdu, a Čak Dejli je angažovan kao prvi trener, a takodje je zaslužan za dva NBA finala 2002 i 2003 koja su Netsi odigrali, a od 2004 do 2007 godine je bio predsednik za košarkaška pitanja u Nju Orleans Hornetsima i 2007. godine odlazi i definitivno iz košarke. 1997. godine, NBA liga ga je uvrstila medju 50 najboljih košarkaša svih vremena, a od 1982. godine je član onog najelitnijeg društva – Kuće Slavnih.

sportsmuntra.com

Popularni reper, Kurtis Blou je često u svojim pesmama koristio Vilisa Rida za najviša poredjenja, a često se spominjao njegov naslov MVPa na „All Star“ meču 1970. godine. Svi oni izrazi koji zvuče kao najgori klišei se mogu sa punim pravom pripisati Vilisu Ridu, a da pritom budete sto posto sigurni da su prave. Čast, odvažnost, marljiv radnik, neko ko je svestan svojih obaveza i ne beži od njih, ko će uvek da stane ispred ekipe, ali su mu preče potrebe tima od sopstvenih. Čitavu jednu deceniju je Vilis Rid radio ovakve stvari na terenu i van njega, ali će zauvek ostati upamćena čuvena utakmica broj sedam u velikom finalu 1970. godine, kada je na jednoj nozi totalno neutralisao jednog od najboljih igrača ikada. Dok je bio u redovima Netsa, Rid je dao zanimljivu izjavu rekavši:“Ne prodje dan, a da me neko ne podseti na tu utakmicu.“ Jednostavno, ljudi imaju pravo. Videli smo mnogo neizvesnih završnica, mnogo efektnih zakucavanja i nekih „clutch“ blokada, ali to što je uradio Vilis Rid tog osmog maja je nešto što 95% igrača ne bi bila u stanju da uradi. Ta utakmica, čuvena „injury game“ poslužila je kao inspiracija mnogim ljudima, ne samo u Njujorku već širom planete. Dame i gospodo, dragi čitaoci, ovo je bio Kapiten-Vilis Rid.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.