Poljski LeBron

Mnogi igrači imaju nadimke. Neki su te nadimke sami sebi dali, a neki su ih zaradili kroz život ili nekim svojim potezom. Upravo taj nadimak, koji navijači dobiju od publike nikada ne bude zaboravljen. Jer to je ona najiskrenija emocija. Takva je priča i našeg današnjeg junaka, Poljskog LeBrona. Ovo je nadimak jednog izuzetno talentovanog, ali i kontraverznog igrača-Kintela Vudsa.

Rodjen je 16. februara 1981. godine u Memfisu, gde je pohadjao i srednju školu. Tokom svog školovanja je pokazivao ekstreman talenat, a tokom sve četiri godine je bio izabran u idealnu petorku države Tenesi. Odrastao je bez oca (ubijen samo sedam nedelja nakon što se Kintel rodio), ali je za svako bitno pitanje u životu imao majku za konsultanta, koja je kako ona kaže, uvek pazila na to da mu glava bude na mestu. Pre nego što je otišao na koledž saletali su ga razni agenti, porodica i „prijatelji“, kao da je imao znak dolara na svojim ledjima. Majka mu je dala savet kako da se ponaša sa tim ljudima, a on je glasio(parafraziram):“ Gledaj na te ljude kao svoje prijatelje, pogotovo devojke, i nikako, ni u kom slučaju nemoj da obećaš nešto što ne možeš da ispuniš“. Odrastao je u maloj kući u južnom Memfisu, u ulici Dempster zajedno sa mladjom sestrom i mladjim bratom. Entvajn je u Kintelu video svog uzora, idola. Oblačio se kao svoj stariji brat, govorio je kao svoj stariji brat, čak je pokušavao i da igra košarku kao on, medjutim to je bilo izuzetno teško. Kintel je uvek bio visok, izuzetnih atletskih sposobnosti i preciznog šuta. Igrao je na poziciji niskog krila, ali je šutirao kao bek i imao kontrolu lopte kakvu bi neki plejmejkeri samo poželeli. Naime, poslednju godinu srednje škole je predvodio svoju ekipu noseći steznik na kolenu, zbog povrede ligamenata koju je doživeo nešto ranije. Njegova majka i neki bliski ljudi su ga takodje savetovali da ode na operaciju, ali on je odbacio tu mogućnost jer bi to značilo pauzu od godinu dana, što bi ugrozilo njegove šanse za odlazak na koledž. Naime, koleno je povredio igrajući američki fudbal. Oduvek je bio fan Tenesi Tajtensa, kao i američkog fudbala, a uprkos zabrani majke i trenera, svakako se bavio i tim sportom uporedo.

http://www.slamonline.com

Zbog upravo ovog podatka, da vuče povredu kolena, nijedan veći koledž tim ga nije želeo. Moberli Džunior Koledž u Mizuriju mu je ponudio školarinu i on se nakon dužeg premišljanja odlučio da prihvati. Problem je bio što je taj koledž bio nekih 400 kilometara daleko od njegovog doma i sama pomisao na to da mora da napusti rodno mesto ga je ubijala. Zbog toga, nakon kraćeg vremena prelazi na gradski koledž u Misisipiju, koji je bio udaljen svega stotinak kilometara od Memfisa i to je bilo prihvatljivo. Ono što je itekako zanimljivo, bila je izjava jednog skauta koji je radio za Hjuston Roketse i rekao je da je Vuds već sada „lottery pick“.  Nekadašnja NBA zvezda, Edi Džonson je za USA Today izjavio da su samo tri igrača spremna za odlazak na najveću scenu: Džejson Vilijams, Dežuan Vagner i Kintel Vuds. Ono što je kod Vudsa istakao je bila činjenica da igra na poziciji niskog krila, a barata loptom kao nekakav plejmejker i to je baš ono što se u NBA ligi traži. Pred odlazak u NBA, Majk Luis, trener Misisipi koledža, rekao je za Kintela da je igrač kakvog treneri vole da treniraju, iako je posedovao ogroman talenat, možda i najveći u sali, maksimalno se trudio na svakom treningu i to se na terenu itekako videlo. Ponovo parafraziram: „ Kada bih mu rekao da nešto nije u redu u njegovoj igri, pažljivo bi me saslušao i već narednog momenta duplo jače radio na tom segmentu ne bi li ga što pre ispravio“. Na Northeast Mississipi koledžu je nadogradio svoju igru u defanzivi, a to nije prošlo neopaženo kod jednog od najboljih NCAA trenera, Džona Kaliparija. Čak postoji informacija da mu je Kintel Vuds dao svoj pristanak za dolaženje na Univerzitet Memfis i da će biti njihov igrač naredne sezone. Hauard Šulc, generalni menadžer Sijetl Supersoniksa je imao prilike da ga gleda i bio je impresioniran njegovom brzinom, ali i košarkaškim talentom i pitao se kako je ovakav talenat mogao da prodje „ispod radara“. Kada je sve više članaka o Vudsu izlazilo, tada je Džon Kalipari bio najaktivniji na “žici” i konstantno bio u kontaktu sa mladim Vudsom. Kalipari ga je čak savetovao da ne izlazi na draft te godine jer postoje velike šanse da ne bude izabran na prvih 15 pozicija i da nikada neće imati mogućnost da dobije velike ugovore. Takodje mu je govorio da ne sme da klone duhom ukoliko izadje na draft i bude izabran sa 16,17,18,19 ili čak 20. pozicije.  Kako je često bio svojeglav, Kintel Vuds se prijavio za NBA draft i 26. juna 2002. godine njegovo ime je pisalo na tabli. U Memfisu je izašao jedan senzacionalistički naslov koji je glasio: „Vuds će postati tek treći igrač u istoriji koji je na draftu izabran sa gradskog koledža“.  Draft je počeo, pravo na prvog pika je imala ekipa Hjuston Roketsa i njihov izbor je bio sadašnji član Kuće Slavnih, Jao Ming. Imena su se nizala i nizala, tako je na primer prošao Amari Stodemajer, Keron Batler, Boštjan Nahbar, Jiri Velš, Markus Hejslip… Sve do 21. pozicije, na kojoj su se nalazili Portland Trailblejzersi i oni su izabrali Kintela Vudsa. Tadašnji GM Portlanda, Bob Vitsit, rekao je da se dugo razmišljao izmedju Tajšona Prinsa i Kintela Vudsa, ali je slovo spalo na Vudsa.
Vudsov san se ispunio, dobio je šansu da igra u NBA ligi, ali nije bio zadovoljan. Nimalo. Bio je skrhan što njegov talenat nije prepoznat na pravi način i što je izabran ovoliko kasno. Njujork Tajms je rekao da je Vuds „kradja“ tog drafta, jer njegov talenat čini malo Trejsija Megrejdija, malo Kobija Brajanta i malo Pola Pirsa.
Ono što Vudsu nije išlo u prilog je što je ekipa bila puna veterana, ali i problematičnih igrača, medjutim ovo drugo je nešto manje predstavljalo problem, jer je ovo prvo značilo da Kintel neće videti mnogo minuta. Arvidas Sabonis, Bonzi Vels, Moćni Miš-Dejmon Stodemajer,  Skoti Pipen, Rašid Valas, Zek Rendolf… Ovo su samo neka imena koja su tada igrala za Portland. Čuvene “Džejl Blejzerse”.

http://www.slamonline.com

Zek Rendolf, popularni ZiBo je izabran kao pik prve runde godinu dana ranije i već na samom startu se „zgotivio“ sa Vudsom. Obojica su imala prilično skromno detinjstvo, a sada su u situaciji da zaradjuju više novca nego što mogu da potroše. Kintel je tada rekao da se prosto pogubio u „Rose Gardenu“ jer nikada u životu nije video toliko ljudi na jednom mestu. Uglavnom je igrao u malim salama pred najviše 500 ljudi. Zek Rendolf je ubedio Vudsa da su nedodirljivi i zajedno su radili razne ludorije. Izlasci po noćnim klubovima, alkohol, marihuana i „lake žene“ su samo delovi njihovih burnih noći.
Da stvar bude još gora, Portland u javnosti dobija nadimak „Džejlblejzersi“ (kao što sam spomenuo nekoliko redova iznad). Pa, krenimo redom. Bonzi Vels je suspendovan jer je pljunuo košarkaša San Antonio Sparsa, Denija Ferija. Zatim, zamenici kapitena-Rašid Valas i Dejmon Stodemajer su uhapšeni zbog konzumiranja marihuane ali i zbog posedovanja veće količine iste supstance. Ali to nije sve, ubrzo potom je Ruben Paterson uhapšen zbog nasilja u porodici,a Rašid Valas je dobio dodatnu suspenziju jer je pretio sudiji ispred Rouz Gardena. U aprilu, Kintel Vuds i Ruben Paterson su upali u žučnu raspravu na treningu, a kada je Paterson postao agresivniji, ZiBo je „uskočio“ i nokautirao Patersona nanevši mu malo ozbiljniju povredu oka.
Kako svakoj torti treba šlag, za ovu tortu se pobrinuo Kintel Vuds lično. Policija ga je zaustavila nakon što je brzo vozio, a on je neposredno pre toga konzumirao marihuanu i takodje imao nešto kod sebe. Pošto mu je policajac tražio isprave, on je izvadio svoju košarkašku karticu i dve kreditne kartice kao identifikaciju. Naravno da je bio suspendovan zbog ovoga.

cdn.sportsmemorabilia.com

U jednom intervjuu za magazin „SLAM“ osvrnuo se na ovu situaciju, rekavši da su njegovi saigrači bili „momci iz kraja“, praktično banditi. U svojoj ruki sezoni je provodio svega šest minuta po utakmici na parketu i to mu se uopšte nije dopadalo.
Naredne sezone, Portland bira Trevisa Autloa, pravo iz srednje škole u prvoj rundi drafta. A baš tada svoju poslednju sezonu u karijeri, upravo u Portlandu igra Trejsi Marej i on je za Kintela izjavio da je izuzetno iskren momak. „Kod njega nema foliranja, to što vidiš to i dobiješ“. Umesto da se fokusira na „rukija“ tim je tražio od Mareja da svoju pažnju preusmeri na Kintela Vudsa. Vuds kaže da mu je upravo Marej pokazao šta zapravo jeste NBA, da to nije izlaženje do kasno u noć, jer nakon toga treba da budeš prvi na treningu, a Kintel to jednostavno nije mogao da isprati. Klub je 2004. Godine kaznio Kintela Vudsa i Darijusa Majlsa zbog tuče u striptiz klubu i Vuds je dobio poslednje upozorenje. Da se sredi ili će leteti iz kluba.  Kintel je to shvatio veoma ozbiljno. Pojavio se na merenjima ped letnju ligu sa, sada već, prepoznatljivim dredovima i 15kg mišića više. Čak je išao na kliniku za odvikavanje kako bi prestao sa konzumacijom marihuane i alkohola. Na letnjem kampu i letnjoj ligi je pokazao koliko je kvalitetan i da zaista zaslužuje mesto u rosteru. Medjutim, nevoljama nije došao kraj. Povela se istraga zbog organizacije borbe pasa i Kintel je proglašen krivim i bez novčane naknade je bio suspendovan tokom čitave 2004/05 sezone, a i krivično je odgovarao za taj postupak. Blejzersima je ovakvih ispada bilo preko glave, pa su angažovali tim stručnjaka koji će ubuduće voditi računa o mladim igračima koji dolaze u ekipu. Džerom Kersi je rekao da Kintel nije bio „namazan“ poput Majlsa ili Rendolfa, da je bio jako dobar momak i da je zbog te njegove povodljivosti prečesto ulazio u probleme i da mu je izuzetno krivo što ljudi nisu imali priliku da upoznaju njegovu pravu stranu.

Getty Images

2005. godine, Vuds potpisuje ugovor sa Majami Hitom i te sezone je igrao konferencijsko polufinale sa Majamijem, gde su ispali od Pistonsa koje je sa klupe predvodio Leri Braun. Majami ga je potom poslao u Boston, u sklopu trejda za Entoana Vokera, ali su ga i Seltiksi brzo otpustili, pa je u decembru 2005. godine, potpisao ugovor sa ekipom Njujork Niksa. To nije bila najbolja sekvenca u njegovoj karijeri iako je imao nekoliko briljantnih poteza koji su pokazivali koliko je Kintel bio dobar. Kao starter je zabeležio 16 utakmica, a ukupno je odigrao 49 i prosečno je beležio oko 7 poena i 4 skoka uz nekih 51% šuta iz igre. Navijačima Njujorka će ipak ostati u sećanju po jednom neverovatnom potezu koji je izveo u duelu sa Bostonom u Medison Skver Gardenu.

Kintel Vuds je za Lerija Brauna rekao da je to bio jedini trener koji ga je istinski razumeo i koji je želeo najbolje za njega i u njemu je video figuru oca kog nikada nije imao. Nakon samo jedne sezone Niksi otpuštaju i Brauna i Vudsa i on se na upravo nagovor Lerija Brauna uputio u Evropu.
Tačnije, u ekipu Olimpijakosa. Vuds je rekao da uopšte nije bio zadovoljan kada je stigao u Atinu i da je bio spreman da se prvim letom vrati kući, ali je Braun uspeo da ga ubedi da ostane.  Iako je igrao veoma dobro u crveno-belom dresu, čak toliko da su ga u jednom momentu poredili sa pokojnim Alfonsom Fordom, Vuds će ostati upamćen po tuči u derbiju sa Panatinaikosom i “potezom” kojim je nokautirao Dejana Tomaševića.

Evropa se najbolje upoznala sa Kintelom u njegovoj narednoj epohi, a tu je i zaradio svoj čuveni nadimak. Poljski LeBron. Kintel je potpisao ugovor sa Aseko Prokomom i 2010. Godine ih je vodio do titule u domaćem šampionatu, ali i do Top8 faze Evrolige. 15.12.2010 je bio u Beogradu, igrajući protiv Partizana u Pioniru, gde je njegov Prokom ipak bio poražen tesnim rezultatom 61:59. Tada je srpski centar Ratko Varda bio najbolji igrač Prokoma sa 15 postignutih poena. Vuds je nagradjen MVP titulom poljskog šampionata, a Evroliga ga je uvrstila u idealnu petorku. Ne treba da napominjem da je ovo najveći uspeh nekog poljskog kluba u elitnom evropskom takmičenju. U još jednom intervjuu se zahvalio Leriju Braunu na svim savetima koje mu je dao i dodao da je u Poljskoj izuzetno srećan i da ima status superstara. Nakon „pucanja“ Prokoma, Kintel je lutao evropom menjajući klubove poput, Makabi Haife, Dnjepra i Gipkuskoe. U Španiji je igrao i najbolju košarku u ovom periodu lutanja, gde je prosečno beležio oko 12 poena i 5 skokova uz nekih 42% šuta iz igre i otprili 75% sa linije slobodnih bacanja.
Medjutim, sa 34 godine se vratio u Poljsku, gde je potpisao ugovor sa Kožalinom i bio njihov najbolji igrač sa 19 poena i 7 skokova u proseku, a baš tada je najglasniji bio njegov nadimak-Poljski LeBron.
Od 2015. godine, Vuds je član francuskog Šolea i na sve načine pokušava da održi svoju karijeru živom, a od početka ove godine je član Kožalina po drugi put u karijeri.
Vuds je izjavio da je bio vrlo srećan u Francuskoj, da NBA nije sve što košarka može da pruži i da je napokon pronašao svoj mir. Planira da odigra još sezonu-dve u Evropi i da se onda vrati u Ameriku i da provede što više vremena može sa svojom decom, osmogodišnjom ćerkom i petogodišnjim sinom.
Južnjački akcenat nikada neće biti zaboravljen u Pireju, ali pre svega u Poljskoj, Džon Kalipari je takodje izjavio da mu je krivo što nije saradjivao sa Kintelom, ali je pre svega najbolja stvar što je momak koji je poslednju NBA utakmicu odigrao 2006. godine napokon pronašao sreću, kao i mesto gde može da uveseljava navijače svojim potezima. Naravno da nije savršen, svestan je i on gde je grešio, svakako ostaje žal za još jednim upropašćenim talentom. Bitno je pre svega, da ova priča ima srećan kraj, izmedju ostalog, da nema ovakvih ljudi, ni ja ne bih imao materijala da ovako nešto napišem. Dame i gospodo, dragi čitaoci, ovo je bio Poljski LeBron ili jednostavnije, Kintel Vuds.

“Ljudi koji su mi najviše pomogli u karijeri, su oni ljudi koji su mi govorili stvari koje ja nisam mogao da vidim”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.