Odmetnik sa razlogom

Svi mi volimo kad smo u pravu. Neko manje neko više, ali uglavnom svi vole. Nekada to mišljenje nije popularno pa bude ismevano, nekada bude osudjeno pa napravi i problem. Danas ću Vam ispričati priču o jednom takvom čoveku. Čoveku, koji je toliko duboko pogodio NCAA, da je naterao njihove agente da krše pravila koja su napisali kako bi kaznili ovog čoveka i njegov tim. U jednoj sezoni su njegove igrače suspendovali na dnevnoj bazi, u većini slučajeva do početka same utakmice nisu znali ko ima, a ko nema pravo nastupa. Upravo taj tim je ušao u legendu. Imali su ajkule i vatromete u svojim dvoranama pre početka utakmice. Imali su crveni tepih za svoje igrače, a imali su i njega – trenera koji je u svojoj karijeri zabeležio 729 pobeda i 201 poraz. U jednom periodu svog života je pisao kolumne u kojima je napadao ljude koji vode NCAA program, a najpoznatiji je bio po svojoj navici da žvaće mokre peškire tokom utakmica. Ukoliko ste pomislili da se radi o legendarnom treneru UNLV, Džeriju Tarkanijanu, pogodili ste.

Photo: Facebook/Edin Enciklopedija

Džeri se rodio 8.8.1930 godine u Euklidu, savezne države Ohajo. Medjutim, njegovi roditelji nisu poreklom odatle, već iz Jermenije. Njegova majka, Rouzi (rodjena kao Hajhui Tarkanijan) je zajedno sa svojim bratom Levanom, pobegla nakon velikog genocida koji su Turci načinili u Jermeniji. Put ih je odveo u Liban, gde Hajhui upoznaje čoveka koji se preziva identično kao ona, a nedugo potom Džordž i Hajhui su se vencali i nastavili sa svojim životima u Americi, gde Hajhui dobija ime Rouzi. Rouzin otac, Mikail, bio je Otomanski general, koji je osudjen na smrt tokom genocida koji je trajao od 1915 do 1917 godine. Ostatak rodbine je takodje napustio rodnu zemlju u nadi za boljim životom, pa je Tarkanijana bilo “rasuto” svuda po severnoameričkom kontinentu.
Nedugo potom, Džordž i Rouz dobili su sina kog su nazvali Džeri. Džordž je bio vlasnik male prodavnice, a medjutim, kako je tokom Džerijevog detinjstva izbio i Drugi svetski rat, sa nepunih 12 godina Džeri ostaje bez oca. Rouz je odlučila da napusti Euklid i sa svojim maloletnim sinom ode u Pasadenu, gde će živeti sa rodbinom. U medjuvremenu, Rouz se preudala, a Džerijevu ljubav prema košarci osporavao je Rouzin tadašnji suprug, govoreći kako ga sport neće nigde odvesti i da treba da uči zanat, medjutim, majka je već dala blagoslov i košarka je postala Džerijeva velika ljubav.
Kako to obično biva, iz siromaštva izlazite umom. Tako je to uradio i Džeri. U svojoj autobiografiji je rekao da je bilo dana kada je na svetu imao samo košarku i (američki) fudbal. Ubrzo upisuje koledž u Pasadeni, pa je usledio transfer na Frezno Stejt, gde je Džeri igrao kao “bekap” plejmejker.

pe.com

Tokom boravka na Freznu, bio je i asistent glavnom treneru u fudbalskom timu, gospodinu Klarku van Galderu. Koliko je Klark bio važan za razvoj Džerijeve ličnosti, govori i odlomak iz njegove autobiografije, kada kaže da ga je fasciniralo to što Klark zahteva identičnu oštrinu od svih svojih igrača, kako je stvarao emotivnu povezanost sa svojim igračima, a za svoju porodicu je uvek imao vremena. Čak je svog asistenta i svog kvoterbeka svakodnevno savetovao, a dobar deo tih saveta se Džeriju urezao u mozak i koristio ih je sam tokom svoje trenerske karijere.
Trenerskim poslom je počeo da se bavi bez licence, kao asistent, a samostalno je vodio uglavnom srednje škole, sve dok 1966 godine nije preuzeo svoj nekadasnji univerzitet, Pasadenu, gde je ponovio svoju “srednjoškolsku” magiju koja ga je proslavila i preporučila za posao prvog trenera.  no što je bilo veoma čudno za njega, je bila njegova navika da na utakmicama žvaće mokre peškire, koji su bili složeni odredjenim redosledom i pod odredjenim uglom. Svima je bila čudna ova sujeverna strana, ali niko nije pravio problem. Ova navika datira još od srednje škole Riversajd u Južnoj Kaliforniji, kada je tokom jednog vrelog februarskog dana Riversajd imao utakmicu, Tarkanijan je zagrizao peškir od nervoze i njegov tim je dobio taj meč.
Pasadena je pod vodjstvom Džerija Tarkanijana postala državni sampion!

GettyImages

Sledeća stanica, bio je Long Beach Univerzitet, prva četvorogodišnja ustanova koja je zaposlila Džerija Tarkanijana. Njihova sala je bila poput saune, a nosila je ime “Gold Mine” dok je nešto kasnije, Long Beach svoje utakmice igrao u “Walter Pyramid” centru. Džerijevo prvo iskustvo u Diviziji 1 je počelo tako što je pogledao tribine, sa kojih će navijači bodriti 49erse i rekao da je ovo mesto prosto prelepo i nekako je znao da ga čeka jako lep period na klupi ovog univerziteta. Njihov tim nije imao Bog zna kakvu reputaciju, ali se držao čvrsto i nikad nisu dozvoljavali protivnicima da ih poraze. Bili su borci do poslednje kapi krvi, baš ono sto je Džeri Tarkanijan najviše i voleo. Iako svi mi, fanovi koledž košarke, pamtimo Tarka po uspesima u Nevadi, njegov sin, Den, kaže da je za Tarka upravo ovaj period bio zlatan i onaj najlepši u čitavoj karijeri.
Tokom pet sezona, koliko je Džeri proveo na klupi 49ersa, oni nisu izgubili niti jedan jedini meč pred svojom publikom! Publika se objedinila sa igračima i stručnim štabom. Tokom svih pet sezona, oni su trčali, znojili se, skakali, disali i urlali poput jedne osobe. To je bilo ono što je stvorilo taj uspeh. Mnogi će ovu priču povezati i sa beogradskom halom “Pionir” ili sada “Aleksandar Nikolić” i znate šta? Ne krivim ih. Čak postoji jedna anegdota, da je legendarni trener, Džon Vuden, urgirao da se raspored UCLA Univerziteta promeni, kako bi izbegao igranje protiv Džerija Tarkanijana i njegovih Long Beach 49ersa.
Medjutim, kako nikada nije vladala velika ljubav izmedju Tarkanijana i NCAA, tri godine u nizu su 49ersi igrali protiv Bruinsa(neki kažu najbolji njihov tim ikada) na završnim turnirima. Mnogi kažu da su baš te 1971. 49ersi igrali najbolju košarku i bili su poznati po svojoj 1-2-2 odbrani kojom su vršili presing po čitavom terenu. I baš tada su u regionalnom finalu igrali protiv Bruinsa, na poluvremenu su vodili sa 12 poena razlike, medjutim UCLA je uspeo da se vrati u ovaj meč i na kraju slavi rezultatom 57:55. Jedini čovek koji je uspeo da savlada Džerija Tarkanijana je bio Džon Vuden, tada već dvostruki šampion NCAA lige. Ovaj podatak dovoljno govori o kakvoj trenerskoj veličini mi danas govorimo.  Najbolji igrač ove generacije je bio Ed Retlef, koji je kao šesti pik otišao u Hjuston Roketse, ali je imao izuzetno kratku, petogodišnju karijeru. Pored njega, igrali su i Džordž Trep, Čak Teri, Erik Mekvilijams i Bob Lin. Ono što je izuzetno čudno za ovaj period je da petorku mahom čine tamnoputi igrači. Nepisano pravilo tadašnje lige je bilo da petorka treba da sadrži tri bela igrača. Takodje nisu igrali frešmeni. Vejn Embri, tadašnji  GM Klivlenda, rekao je da za Tarka pričaju da ubacuje igrače pravo iz porodilišta i da im već tada usadjuje u glavu da je trčanje najvažnija stavka, ali greše. Tark je jedan od najboljih defanzivnih trenera u čitavoj Americi.

ocregister.com

Nakon ove sezone, Džeri je napisao svoju prvu kolumnu za lokalne novine. Kritikovao je NCAA ligu koja štiti velike škole i tako direktno ubijaju male škole, poput ove koju Tark predvodi. Tu sezonu je Long Beach završio sa skorom 26 pobeda i 3 poraza, a Ed Retlef, Rosko Pondekster i Lenard Grej su bili najbolji igrači i maltene su beležili dabl dabl  u proseku uz fantastične procente oko 50% šuta iz igre.


Nakon ove sezone, Tark odlazi na Univerzitet Nevada u Las Vegasu, a stvari postaju interesantnije. Long Beach je dobio suspenziju zbog neregularne regrutacije u periodu kada je Tark vodio ekipu. Suspenzija je bila trogodišnja , zbog kako su naveli, čak 23 prekršaja u vidu “nameštenih” testova, sitnih poklona i tako dalje. Tarkanijan je oštro odgovorio na ove optužbe, negirajući bilo kakve nelegalne aktivnosti. Iako je dobio novi posao, njegovo srce je delom ostalo u Kaliforniji. UNLV je imao minimalnu podršku pre Tarkovog dolaska i bio je tim koji je praktično bio bez uspeha. Implementirao strašno brz stil igre uz jaku odbranu i upravo na njegov nagovor, tim je nazvan “Jureći Odmetnici” iliti “Runnin’ Rebels”.
Postoji anegdota, da je ekonom UNLV nazvao Long Beach, da pita kako treba da pripremi peskire koje Tarkanijan grize na svojim utakmicama. Poštom su mu poslali dijagram, kako ti peškiri trebaju da budu složeni, eto, toliko je Tark bio sujeveran.
Bob Florens, Riki Sobers i Džim Bejker su bili glavni igrači u prvoj sezoni koja je završena sa 20 pobeda i 6 poraza. Naredne sezone, ekipa je bila puna niskih igrača za košarkaške standarde, a baš tada mu je sinula ideja da ukoliko ne mogu da skaču sa protivnicima, pretrčaće ih. Želeo je da se igra prilično brzo i da se uputi šut ka košu pre nego što protivnik uopšte i stigne da postavi odbrani. Izgleda poput današnje košarke, zar ne? Da bi uspeo da uhvati dovoljno skokova, ali i da bi uspostavio željenu visinu tempa, Tark je umesto prepoznatljive zonske odbrane prešao na “čoveka”. Bilo je potrebno da prodje nešto malo vremena ne bi li se svi navikli na nov sistem igre, pa i ne čudi što su “Odmetnici” izgubili prva tri susreta u novoj sezoni. Medjutim, čim su “kliknuli” postali su problem za svakog protivnika i tesne utakmice pretvarali u “blowout” pa sezonu završavaju sa 24 pobede i 5 poraza. Ovakav pomak nije prošao nezapaženo, a navijača je bilo iz utakmice u utakmicu sve više i više.  Pravi napredak se video nekoliko godina kasnije, tačnije u sezoni 1975/76 kada je Tark vodio svoje Odmetnike do 29 pobeda i 2 poraza i prvi put u istoriji škole, ekipa prolazi drugu rundu NCAA turnira. Edi Ovens, Glen Gondrezik, Redži Tajus, Sem i Robert Smit, uz Luisa Brauna, Tomija Smita i Lerija Mofeta ekipa u narednoj sezoni igrala je svoj prvi završni turnir. Samo sedam godina nakon što je UNLV došao u Diviziju 1 zaigrao je na svom prvom Fajnal Foru. Redom su rušili Lujvil, Jutu i Ajdaho, da bi u nacionalnom polufinalu ispali od Severne Karoline sa svega pola koša razlike! Tar Hilsi su bili bolji rezultatom 84:83, ali su u finalu izgubili od Marketa, da bi UNLV savladao UNC Charlotte u borbi za treće mesto. Postavili su brojne rekorde, poput rekorda po broju postignutih poena na utakmici, rekord u prosečnim poenima i tako dalje.
Medjutim, ova sezona je ostala u senci suspenzije, koja je bila izrečena mesec dana pred početak sezone. Čelni ljudi NCAA su ocenili da je bilo nekih nepravilnosti u treninzima tokom 1971. godine, a iako je Tark tada bio u Kaliforniji, tim je kažnjen sa dve godine neigranja post sezonske košarke. Tarkanijanu je ovo teško palo. Tužio je ligu, navodeći da tako povredjuju njega kao trenera i omalovažavaju njegov rad, a kada je dobio zabranu, uložena je žalba i slučaj je išao tako daleko da je o njemu odlučivao vrhovni sud i odluka je donesena tek 1988, kada je odlučeno da je UNLV sa pravom bio kažnjen, a da je prvobitna suspenzija Džeriju Tarkanijanu bila neosnovana. Stigla je ponuda iz Kalifornije, ali ovoga puta je ta ponuda bila u rangu onih koje se ne odbijaju. Los Andjeles Lejkersi su želeli Džerija Tarkanijana na svojoj klupi, ali njegovor odgovor je bio jasan – NE.

Las Vegas team during their first workout at the Omni in Atlanta, March 25, 1977

Te dve sezone koje su Odmetnici proveli pod suspenzijom, su završene sa 20+ pobeda i zaista nikada nećemo saznati koliko su oni mogli daleko da odu u tim sezonama. Naredne godine, dobili su pravo da se takmiče, a Tark vodi UNLV do NIT turnira i tamo su bili vrlo dobri, jer su završili takmičenje kao četvrti. Naredne dve sezone su bile najslabije u Tarkarijanovoj karijeri. Čak toliko, da mu je jedna sa svega 16 pobeda u sezoni bila verovatno i najlošija u karijeri. Kada sezonu 16-10 smatramo vašom najmanje uspešnom, vi ste veoma veoma veliki. Popularna “Ameba odbrana” je sve više i više pažnje privlačila, a već naredne godine, UNLV se vraća na velika vrata, a Džeri Tarkanijan postaje najmladji trener sa 500 pobeda u karijeri. Zanimljivo da je kasnije ovaj rekord srušio Roj Vilijams.
Sidni Grej i Leri Anderson su izneli ovu odmetničku sezonu u kojoj su ponovo igrali eliminacionu fazu, a zaustavljeni su u  drugoj rundi, gde su eliminisani od Džima Valvana i njegovog NC State Univerziteta, koji je kasnije i osvojio titulu u jednoj od najlepših bajki koledž košarke ikada.
Naredna sezona je bila veoma važna za Tarkanijana i Univerzitet Nevada. Na mesto predsednika je postavljen dr. Robert Mekson sa Univerziteta Hjuston u Teksasu. Mekson nije krio da je njegov cilj jačanje akademskog sektora, a da mu je košarkaški toliko bio nebitan da mu ne bi smetalo da ga ugase. Mekson i Tarkanijan su uvek imali dobar odnos, ne baš prijateljski, ali su imali jako dobru saradnju. Mnoge stvari u vezi sa UNLV se Meksonu nisu dopadale, a pogotovo to što su koristili Frenka Sinatru, inače velikog fana Džerija Tarkanijana i „Runnin’ Rebels“ kako bi regrutovali neke igrače. Zbog toga je Bred Rotermel smenjen sa pozicije „sportskog direktora“ (da tako nazovemo tu funkciju) a na njegovo mesto je postavljen Denis Finfork, koji nie baš bio u najboljim odnosima sa glavnim trenerom. Ono što im je najviše smetalo je bilo to što je Tark važio za nekog ko je regrutovao sumnjive igrače, razne sitne kriminalce sa sumnjivom prošlošću, a neretko je pomagao tim momcima u vidu kupovine garderobe ili drugih potrepština.
Popularni Tark the Shark je već dugo bio veoma popularan u „gradu greha“  i niko mu nije zamerio zbog brojnih konflikta sa NCAA koji nisu jenjavali. A kako i bi, kada je u ovoj sezoni Tarkov tim dosegao treću rundu na turniru gde su ispali od Kentakija. Ovaj susret je bio prilično vatren, ne zbog rezultata 64:61, već zbog ranije Tarkove izjave, kada je rekao da zbog Kentakija i njemu sličnih škola, NCAA uništava manje. Na završni turnir su se vratili nakon dve sezone, kada su igrali prosto neverovatno, sa skorom 37 pobeda i svega dva poraza. Njegova slava je bila toliko velika, da su ljudi u njegovu čast nosili maske sa njegovim likom i na tribinama žvakali peškire. Čak postoji anegdota da je jedan fan prišao Tarku sa blokčićem i zamolio ga da mu objasni principe „Ameba odbrane“. Tarkanijan je uzeo hemijsku olovku i dobrih pola sata crtao po papirićima i pažljivo objašnjavao navijaču kako njegova odbrana funkcioniše.
Fredi Benks, Džarvis Besnajt, Armen Džilijam i Džerald Padio bili su ključni igrači u ovom poduhvatu koji se završio igranjem na fajnal foru i to kao tim broj jedan u državi. U meč sa Indijanom su ušli kao favoriti, ali su tamo nekako podbacili i izgubili rezultatom 97:93. Zanimljivo je to da je Huzijerse sa klupe predvodio legendarni Bob Najt, inače veliki prijatelj Džerija Tarkanijana.

U novoj areni je prvi red koštao papreno, a karata nikad nije manjkalo iako je počelo da se sumnja u njegov rad, zbog gore navedenih animoziteta. Vratićemo se nekoliko meseci ranije, Lojd Denijels, jedan izuzetno talentovan momak, sa dobrom radnom etikom. Ali i velikim problemima van terena, prevashodno se misli na sitnije kradje i prodaju narkotika, pritom je čitao i pisao na nivou deteta nižih razreda. Tark mu je obezbedio tutora(njegova žena, Lois, koja je bila gradski kancelar takodje je obavljala posao tutora na UNLV), brinuo se da prodje taj akademski deo, jer onaj košarkaški uopšte nije bio problematičan. Kasnije je dao izjavu da je Lojd jedan od najtalentovanijih igrača koje je on ikada video.  Kao što gore rekoh, vraćamo se nekoliko meseci ranije, u februar tačnije, kada se desila jedna vrlo neprijatna situacija. Nekoliko meseci pre Lojdovog dolaska u Las Vegas, u dobro isplaniranoj raciji koja je imala cilj hvatanja jedne narko grupe, bio je uhapšen,a pošto je pokušao da se izvuče tvrdivši kako je igrač Las Vegas „Runnin Rebels“ to je samo privuklo više pažnje i dovuklo novinare na lice mesta. Osramotio je i sebe i školu. Denijels nije odigrao ni sekundu za UNLV, a nakon sedam meseci, započeta je nova istraga protiv njihovog košarkaškog programa i odmah se znalo da neće biti lako iščupati se. Kako se kasnije saznalo, dokaze je dala sama škola.
Medjutim, ono što je u narednim godinama privuklo veliku pažnju, bio je dolazak ovih momaka: Stejsi Ogmon, popularni Plastikmen, zatim Greg Entoni – sadašnji komentator, kao i Leri „LJ“ Džonson, koji je kasnije zaradio i nadimak „Grandmama“ – baka. Ova ekipa je bila atletski veoma moćna, jedna od najmoćnih ikada, ali su se ponovo čule kontraverze. Leri Džonson dolazi iz teškog okruženja u Teksasu, čak je sam navodio kasnije da su svi njegovi drugovi iz detinjstva ili mrtvi ili na teškoj robiji, a takodje, Lerijeve ocene baš i nisu bile najbolje.

tradingcarddb.com

Tark je bio oduševljen kada je Leri stigao. Rekao je sam da je znao da će ovaj tim biti veoma dobar čim je video mladog Džonsona sa ekipom. Ono što je krasilo Tarka tokom čitave njegove karijere, sada je dolazilo do izražaja. Mladi momci, sa lošim reputacijama, svi različitih ličnosti i uverenja igraju kao tim. I to sjedinjeni sa publikom u „Thomas and Mack“ centru.
Igrači su uvek govorili da je na njih najveći utisak ostavio vatromet, maskote ajkula, kao i publika koja žvaće peškire. Ali ono što je svakog obaralo s nogu, bio je crveni tepih, koji se prostirao svaki put pred predstavljanje igrača. Veoma unikatan detalj koji je svima ostao u najlepšem sećanju. Plastikmen je toliko zavoleo svoje saigrače, da je promenio stil igre. Više nije bio skorer, već elitni defanzivac. Nakon dve sezone u kojima su igrali solidno na Martovskom Ludilu, usledio je pravi bum! Kada se Leri pridružio Hantu, Entoniju i Batleru, bilo je jasno da su jedni od najboljih timova na Zapadu. Ali kao što sam gore napomenuo, oštrica novih sankcija visila je nad glavama Tarkanijanovih momaka. Kažnjavali su njegove igrače za najmanje moguće greške. Jedan momak je kažnjen jer je predugo pričao hotelskim telefonom i to sa svojom rodbinom koja je bila na drugom kraju zemlje, drugi su kažnjeni od strane lige jer nisu pokrili račun za mini bar u hotelu. Čak deset različitih igrača je ove sezone bilo suspendovano zbog raznih neverovatnih razloga, pa ove sezone, UNLV nije imao startnu petorku. Do same utakmice nisu znali kom igraču će biti uskraćeno pravo da zaigra to veče. Tako su na primer, Plastikmenu, nakon što se ukrcao na avion izjavili da je suspendovan to veče i da nema pravo nastupa.  Čak se jedno vreme šuškalo, da su momci izmedju sebe imali opklade koji igrač će presedeti narednu utakmicu. Kasnije je Tark izjavio da su neki ljudi pokušali da mu unište ekipu na svaki način koji postoji, ali o tome će malo kasnije biti nešto više reči.
Nakon jedne od tih „suspenzija“ ekipa je bila izuzetno nervozna, a Tark je u svlačionici jasno poručio svojoj ekipi da imaju dva izbora – da kukaju, budu besni i navuku još kazni ili da izadju na parket odigraju najbolje što mogu i počiste svakog protivnika. Rebelsi su imali neverovatan niz ove sezone, pobedivši u 35 utakmica i izgubivši samo 5, a u konferencijskim duelima, skor je bio 16-2. Više je nego jasno šta su momci odabrali. Kada je u jednoj utakmici protiv Frezna, Greg Entoni slomio vilicu na dva mesta, mnogim fanovima Rebelsa je opao moral. Ali, ne bi Entoni bio to što jeste da se nije borio pravo kroz vetar. Na treningu se pojavio sa hokejaškom maskom i pokazao koliko je čvrst.

Veliki broj igrača je utakmice završavalo sa posekotinama i podlivima, nekad zbog užarene borbe na parketu, a nekada i zbog tuče pored terena, dok je dobar deo javnosti to dočekao „na zicer“ i novi napadi su konstantno stizali. Čak je i čuveni reper „Tupak“ prepoznao situaciju i podržavao UNLV Runnin Rebelse.
Baš pred Martovsko Ludilo, sve više smo mogli da čitamo o „banditima“ u crvenim dresovima koji su uprkos svemu završili na prvom mestu, a u „Sweet sixteen“ rundi su ubacili 131 poen što je jedan od najboljih skorerskih učinaka ikada. Na „Fajnal Foru“ susreli su se sa Džordžija Teh Univerzitetom i savladali ih sa 90:81. Na red je došla prava poslastica i kruna Tarkanijanove karijere. Finale protiv Djuk Blu Devilsa. Od Univerziteta za koji niko nije mario, koji praktično da nije ni postojao na košarkaškoj mapi uz pomoć Džerija Tarkanijana, došli su do NACIONALNOG FINALA.Publika je konstantno dobacivala „Tark the Shark“. U Denveru, susret dva sveta. Gospoda sa Djuka protiv mangupa sa UNLV. Čak su mediji stavljali naslove tipa, Dobri protiv Loših momaka. Mislim da vam je jasno ko je ko. Kada su Grega Entonija pitali šta misli o borbi Dobrih i Loših momaka, prosto je odgovorio: Djuk loši momci? Protiv nas…Videćemo.


Sport je jedina sfera života gde David ima šansu protiv Golijata, a ovaj meč je baš to i pokazao. UNLV je do poluvremena već imao dvocifrenu razliku, pa se na odmor otišlo sa 12 poena razlike u korist Runnin Rebelsa. Jasno se videlo koliko su momci motivisani i koliko su se borili za svaku loptu, a Bogovi košarke su im „širili“ obruč kod svakog šuta i za tren oka Majk Šiševski i njegovi izabranici zaostajali su 30 razlike. Pet minuta pre kraja meča, Tark se prosto izvalio na klupi, stavivši ruke iza glave. Finale je dobijeno rezultatom 103-73 i to je i dan danas najveća razlika kojom je neko uspeo da osvoji šampionsku titulu! Ako je iko to zaslužio, onda je Džeri Tarkanijan. Za svu ljubav koju je ovaj čovek pružio koledž košarci nagrada je bila ona najbolja – šampion!

Nakon slavlja u Vegasu, Stejsi Ogmon i Leri Džonson, objavili su da ostaju članovi UNLV Runnin Rebelsa još jednu godinu u znak poštovanja velikom Tarku, ali i iz želje da odbrane nacionalnu titulu. Medjutim, NCAA je drugačije razmišlljao. Zbog nepravilnosti tokom 1977.godine, liga je odlučila da još jednom suspenduje UNLV i to bi onemogućilo Tarku da odbrani naslov. Leri Džonson se našalio da je on u tom periodu imao osam godina i da je ukrao čokoladicu, pa će verovatno i njemu stići neka kazna za to.

Photo : Pinterest

Dogovor sa ligom je bio da se zabrana odloži na godinu dana, kako bi UNLV mogao da brani svoj trofej. Regularnu sezonu su završili sa 34-1, a u nemilosrdnom stilu su rušili sve pred sobom, sve do velikog finala. Revanš sa Šiševskim i njegovim „Plavim Djavolima“. Tark je u jednom intervjuu rekao da je znao da njegov tim neće ponoviti prošlogodišnji uspeh po izrazima njihovih lica. Jednostavno nisu bili dovoljno fokusirani. Naime, ovo finale nije bilo ni nalik prošlogodišnjem. Grent Hil i Kristijan Lejtner su pokazivali svu raskoš njihovih talenata i zatrpavali koš UNLV, a genijalan potez je uradjen u poslednjem minutu, kada je iznudjena peta lična greška Gregu Entoniju, pa su Rebelsi ostali bez svog plejmejkera. Pri plus dva za Djuk, šansu da šutne za pobedu je imao Leri Džonson, ali on to nije učinio već je prosledio loptu Stejsiju Ogmonu, koji je promašio i Djuk postaje šampion. Leri je napisao i pismo u kom se izvinio svima, rekavši da mu je neopisivo krivo što on nije šutnuo taj poslednji šut i da to sebi nikada neće oprostiti.
Čak mu je to bila i „sekretarica“ na telefonu. Za našeg glavnog junaka, ovo je bio najteži poraz u trenerskoj karijeri.

Senku na sve ovo je bacila slika u novinama, na kojoj su Anderson Hant, Dejvid Batler i Mozes Skuri u djakuziju, a njihovo društvo je čovek koji je poznat po nameštanju utakmica, Ričard Peri. Ovo je bio veliki skandal i ništa nije moglo da to ispravi. Iako je Tark imao ogromnu podršku javnosti, bilo je svima jasno da mora da dobije otkaz. Nakon 18 godina na čelu UNLV, Džeri Tarkanijan je morao da napusti ekipu. Svima je to teško palo, a pogotovo njemu, čovek koji je toliko voleo sve njegove učenike.
Naredna stanica je bila San Antonio Sparsi, ali je nakon 20 utakmica i skora 9-11 otpušten, zbog velike svadje sa tadašnjim vlasnikom Sparsa, Redom Mekombsom. Sparse je napustio Rod Striklend i to je Tarka prilično naljutilo, jer je otišao igrač na koga je toliko računao. Sparsi su mu isplatili 1.5 miliona, a Tarkanijani su taj novac iskoristili kako bi podneli tužbu protiv NCAA lige zbog konstantne represije. Tužba je bila napisana od strane njegove žene, a bila je toliko opširna da je kucana na 77 strana, a šest nedelja pre početka sudjenja(1998.godina), Tarkanijan je dobio odštetu od 2.5 miliona, a Sedrik Dempsi, tadašnji prvi čovek, rekao je da im je svima neopisivo žao za sve što je Tarkanijan pretrpeo tokom prethodnih 26 godina.

reviewjournal.com

Proletećemo do 1995.godine kada Džeri Tarkanijan seda na mesto trenera Frezno Stejt Univerziteta. Na ovoj poziciji se zadržao do 2002.godine i za to vreme je imao čak šest sezona sa 20 i više pobeda. Dok je bio na ovom Univerzitetu,  učinio je još jednu veoma veliku stvar. Pomogao je Krisu Herenu nekadašnjem NBA igraču, koji je takodje igrao i u Evropi jedno vreme, da se izbavi iz pakla narkomanije. Heren je bio zavisnik na heroinu, a život ga nikada nije mazio. Njegov otac je veliki alkoholičar, koga je on slao na odvikavanje čak pet puta. Dok je igrao u Italiji, tačnije u Bolonjskom Skiperu, mimikom je dilerima objašnjavao šta mu treba, pa bi u kolima uzeo svoju dozu.  Uhapšen je kada je pod dejstvom heroina napravio udes. Kada se Tark povukao, Frezno je upao u velike probleme. Pronadjeni su dokazi da su njihovi igrači dobijali rešene testove koje su memorisali pred ispite i tako zaradjivali svoje ocene i pravo da nastupe na terenu. 

usatoday

Kada su nastupili protiv Tulse, koju je sa klupe predvodio Bil Self, bili su tim koji im je naneo prvi poraz te sezone i gospodin Self je pozvao jednog od svojih idola, Džerija Tarkanijana u svlačionicu kako bi preneo malo mudrosti i na njegove igrače.Tark je to rado prihvatio.
On je generalno i bio takav, dobroćudan čovek, skroman, neko s kim ste uvek mogli da popričate. Iako je uvek izgledao nekako tužno, kao da mu se čitav svet srušio na glavu. Majk Šiševski, Leri Braun, Bil Self, Džon Kalipari su govorili o ovom čoveku kao o osobi koja je u samom vrhu trenerskog posla. Veliki inovator i neko ko je čitav svoj život potrošio boreći se sa vetrenjačama (NCAA) i smišljajući i doradjujući stil igre kakav niko do tada nije imao. Ameba odbrana i run n gun stil su bili zaštitni znak američkog trenera jermenskog porekla. Ispred „Thomas and Mack“ centra u Las Vegasu, neposredno pred uvrštavanje u Kuću Slavnih, bronzana statua u prirodnoj veličini je osvanula. Bio je to Džeri Tarkanijan sa sve peškirom u ustima. Od 2013.godine, ovaj Gospodin je član elitnog društva, kako to i dolikuje. Uz svog velikog prijatelja i perfekcioniste, Boba Najta, najbolji je trener svog doba. Nažalost nisam pronašao njegov govor sa Kuće Slavnih, pa će se ovaj tekst malo razlikovati od ostalih.
Nakon borbe sa igračima i trenerima protivničkih ekipa, nakon borbe sa ligom i ostale bitke koje je dobio, na red je došla i jedna koja je ipak bila preveliki poduhvat čak i za heroja kakav je Džeri Tarkanijan.
U jednoj bolnici u Las Vegasu, dovezli su 84-godišnjeg Džerija zbog otežanog disanja, koji je nakon nekoliko dana izgubio život. To se dogodilo 11. februara 2015.godine i u njegovu čast, grad Las Vegas je spustio zastave tog dana.

hanlonsculpture.com

 

Sada, kada je sve gotovo i kada su ljudi videli da on nije bio kriv koliko se neko uporno trudio da to dokaže, možda će nam ostati u nekom lepšem sećanju. Prvi je kritikovao ligu zbog nepravednog odnosa, i to je radio javno, bez ikakvog skrivanja. Prvi se suprotstavio rasizmu i igrao sa tri tamnoputa igrača u postavi, medju prvima je efektivno igrao visoki presing uz brz i efikasan napad. Nakon dugo, dugo godina, otkrilo se da je NCAA zbog njegove kolumne u kalifornijskim lokalnim novinama kršio svoja pravila kako bi našao dokaze da kažnjava Tarka i ostale trenere. Robert Mekson je sakrio kameru u hali kojom su snimali treninge, a kada je taj snimak procureo veliki broj otkaza je usledio. NCAA je ponovo promenio pravila, kako se ovakve stvari više ne bi dogadjale.
Preko 39 njegovih igrača je zaigralo u NBA ligi, a najviši pikovi su bili Leri Džonson i Armon Džilijam, a valja spomenuti i Stejsija Ogmona, Grega Entonija, Eda Ratlefa, Kortnija Aleksandera, Ajzeu Rajdera, Sidnija Grina.  Sve ovo što sam napisao nije dovoljno da bih Vam predstavio njegovu veličinu, ali se nadam da sam uspeo barem malo da Vam je približim. I da Greg Entoni nije zaradio onu petu ličnu, da je UNLV po drugi put savladao moćni Djuk i Majka Šiševskog, verovatno bismo danas pričali o najboljoj generaciji koledž košarke ikada.

mysanantonio.com

Leave a Reply

Your email address will not be published.