NCAA finale: “Plava krv”

Košarkaši Vilanova Vajldketsa i Mičigen Vulverinsa sastaće se u najbitnijem meču američke koledž košarke u ovoj sezoni, uz prenos u više od 120 zemalja sveta. Naš region uživaće u utakmici uz odlično komentarisanje dvojca sa Arena Sport televizije, Ivana Ognjanovića i Edina Avdića, uz mnogo činjenica koje i nisu toliko poznate i dostupne na internetu (03.20h, noć između ponedeljka i utorka, AS1).

 

Vilanova Vajldketsi su se u velikom finalu našli pobedom nad snažnim Kanzas Džejhoksima, dok je Mičigen na papiru imao lakši posao, prebrodivši najveće iznenađenje ovogodišnjeg turnira Lojolu Čikago. Polufinalni mečevi su opravdali svoj renome, “Nova” je postigla i neverovatan rekord u broju ubačenih trojki, dok je visoki igrač trenera Bilejna Mo Vagner upisao svoje ime odmah pored najvećeg Hakima The Dream-a na zlatnoj listi NCAA. Ipak, finalna utakmica je novo poglavlje, sva prethodna dostignuća iz sezone se brišu, a pobeđuje koncentrisaniji i kvalitetniji rival u dva poluvremena utakmice.

1080thefan.com

Analiza

 

Košarkaši Džeja Rajta i u finalu će se osloniti na sjajnu timsku igru koju je ovaj trener gradio na Vilanovi od ustoličenja 2001. godine, a posebno u poslednje četiri sezone u kojima je Nova zabeležila najbolji skor koledž košarke. U tom periodu, trener Rajt se okitio i titulom šampiona NCAA pobedom u nezaboravnom meču sa Severnom Karolinom 2016. godine (77-74) i sve su glasnije tvrdnje širom Amerike da je Vilanova sledeći koledž koji će se nezvanično smatrati košarkaški elitnim – “plava krv NCAA”. U ovoj skupini su, bez opozicije, samo Severna Karolina i Djuk, dok pojedini dodaju još neke koledže kao pretendente na takve počasti, pre svega Kentaki. Pored timske igre koja je krasila poslednje sastave trenera Rajta, ovaj tim Vajldketsa je nešto posebno i u smislu šuta za tri poena. Nova je tim koji može “zatrpati” svakog protivnika, vrsta Golden Stejta za NCAA nivo, ali bez Karija i Tompsona kao “splash brothers”. U Novi cela petorka može biti “splash brothers”, a ko će posebno iskočiti varira od jedne do druge večeri. Tonus igri sa pozicije plejmejkera daju Džejlen Branson i Fil But, dok su njihove zamene Donte Di Vinćenco i Kolin Gilespi. Profil ovih igrača je unekoliko različit, međutim Vilanova uvek igra “svoju igru” i održava tempo koji je trener Rajt odredio. Ovu ekipu odlikuje osobina da nema srljanja u napadu, nema brzine koja ništa ne znači, već se svaka pozicija maksimalno gradi i koristi u skladu sa propustima protivnika. Sve to polazi od Bransona i Buta, ali i ostatak ekipe u svakom trenutku prati svoje plejmejkere, a svi u sastavu imaju visok košarkaški IQ i sa lakoćom čitaju situacije na parketu. Da nije sve idealno u bekovsoj liniji Vilanove, govore i nedostaci ove četvorke, pa tako But i Branson nisu dovoljno brzi i atletični, dok Di Vinćenco ima visok i nesiguran dribling, a Gilespi je igrač epizode, frešmen, koji je tu da pomogne u defanzivi i dobrim postavljanjem iznudi koji faul u napadu. Kvalitet Vilanove se ne završava na nižim igračima, već ono najbolje i najinteresantnije za NBA skaute dolazi od Mikala Bridžisa koji pokriva pozicije beka, svingmena i klasičnog krila, moderne četvorke Erika Paskala i polivalentnog visokog igrača Omari Spelmena.

Paradoks postave Branson – Di Vinćenco – Bridžis – Paskal – Spelmen je da je procentualno najslabiji šuter za 3 poena onaj koji u sezoni ima uspešnost od 36.3% na velikom broju pokušaja (Paskal), a da u isto vreme ovaj sastav nije niti “premekan”, ni “skraćen” za kvalitetnu defanzivu. Utisak je da su ovi momci spremni za novi NCAA naslov, a da je trener Džej Rajt ponovo svima pronašao ulogu i da i on spremno čeka veliki trenerski okršaj sa kolegom Džonom Bilejnom.

Pošteno bi bilo reći i da je Rajt potpuno nadigrao slavnog kolegu Bila Selfa na klupi Džejhoksa i da pobeda u polufinalu nije došla samo iz engleske izreke “kada pada, onda pljušti”, već i iz fantastične postavke meča gde je Rajt neutralisao fizičku dominaciju visokih igrača Kanzasa, ali i izuzetno kvalitetne i atletične bekove, koji nisu imali pravi odgovor ni jednog trenutka u polufinalu.

Madison.com

Mičigen Vulverinsi su sa trenerom Džonom Bilejnom prebacili očekivanja koja su im bila imperativ pred ovogodišnje martovsko ludilo, ali “Žuti” su takav tim da vole izazove i borbu. Polufinale nije bila utakmica koje će se Bilejn i momci (izuzev Vagnera) rado sećati, jer je Lojola Čikago dobrim delom meča prilično mučila favorizovani sastav. Tako je “debeljko” Kameron Kratvig razgrtao po reketu Mičigena, Klejton Kaster se razigrao u drugom poluvremenu, dok su i ostali dali svoj doprinos za muke Mičigena sve do poslednjih 6-7 minuta meča kada su moćni Moric Vagner sa 24 poena i 15 skokova i Čarls Metjuz (17 poena) konačno odredili finalistu NCAA.

Trener Bilejn je imao jasnu postavku igre protiv kolege Porter Mozera čitavim tokom meča, ali šut gotovo da i nije služio Vulverinse. Redom su promašivali Vagner, Abdul-Rahman, Pol, Simpson, dok su plejmejkeri sastava podbacili u svim elementima igre. Bilejna je na kraju spasila činjenica da protivnik nije imao fizički adekvatnog igrača da se suprotstavi Vagneru (pa ni snažnom Metjuzu koji je sve dao oko obruča, prodorom), ali su suvi kvalitet i snaga na kraju zaustavili čarobnu priču Lojole Čikago.

U finalu će sve morati mnogo bolje. Vagner će verovatno isporučiti svoju porciju poena (ne tako lako kao protiv Lojole), ali njegova dominacija protiv Spelmena i Paskala će biti dosta ograničena. Mladog Nemca sam prvi put uživo gledao na beogradskom adidas turniru 2015. godine u dresu Albe iz Berlina i može se reći da je tada ostavio prilično mlak utisak na skaute. Pokazivao je polivalentnost, mogućnost igranja pozicija 3-5, ali bez dovoljno čvrstine, kvaliteta u šutu i sa telom koje je bilo fizički daleko od vršnjaka koji su nastupali za Crvenu zvezdu u tom trenutku. Moric je enormno napredovao u fizičkom smislu (i dalje daleko od idealnog), profilisao se kao visoki igrač značajno unapredivši igru na niskom postu, pa i oduvek problematični šut sa distance. Danas se njegovo ime dobro kotira pred NBA skautima, a cela ekipa Mičigena suštinski zavisi od njegovih nastupa. Pored Vagnera, snagu Mičigenu daju i atletični Čarls Metjuz i Ali Rahman, koji ne poseduju dobar šut (sporadični), ali u ostalim elementima nadoknađuju ovaj veliki nedostatak. Pored njih, kvalitet postavci daje i izvrsni šuter Dankan Robinson, čija je košarkaška priča vrlo zanimljiva. Robinson je koledž karijeru započeo u Diviziji III, na malo poznatom univerzitetu Vilijams, da bi svoj kvalitet u šutu pokazao već u prvoj sezoni po sticanju prava nastupa za Mičigen. Najzad, trener Bilejn svoje adute vidi i u bekovima Simpsonu i Polu, ali deluje da će ovaj meč za njih biti preveliki izazov.

Konačno, očekujemo da NCAA finale ne izneveri gledaoce, a ono će biti posebno zanimljivo zbog sudara unekoliko različitih filozofija košarke trenera Rajta i Bilejna, a mora se reći da je Vilanova objektivno favorit u ovom susretu. Ukoliko košarkaši Nove opravdaju ovu ulogu, sve glasnije i glasnije će se ovaj sistem oslovljavati sa nezvaničnom, a opet toliko specijalnom titulom u koledž košarci – “plava krv”.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.