Moje ime je “Ubica”

Juče, petog oktobra, rođendan je proslavio Novica Veličković. Broj svećića na torti bio je 31, a za vreme svoje košarkaške karijere uspeo je da ostvari izuzetne uspehe. Rođendan je došao samo dan nakon rođendana kluba kome je posvetio najveći deo svoje karijere, a ujedno i svojih živaca! Partizan je nešto što predstavlja Novica, a Novica je neko ko predstavlja Partizan. To je rečenica u koju stane apsolutno sva težina kluba koji predstavlja, kao i kult ličnosti koji je Novica izgrađivao svakim danom provedenim u klubu, ,,I kad je teško i kad je tuga!”

Foto: Mondo

Već sa 23 godine, dobio je pesmu kojom inspirani čitamo ovaj naziv teksta. Sve ostalo napisano, prolazilo je kroz glavu autoru ovoga teksta već protiv Mornara u utakmici ABA lige. Na taj recimo najlepši dan u godini za sve “Grobare” i sve one koji su iskreni zaljubljenici u Partizan, mogli da su da vide sve ono što predstavlja izraz “od sjaja do očaja”. Možda je to previše težak izraz, ali ne bi Partizan bio to što jeste, niti bi Novica bio ikona kluba za koji se baca po svaku loptu na parketu. Figurativno, osećaj nemoći, nedostatak borbe, sjaja u očima za pobedom sve ono je što smo gledali u prvom poluvremenu te utakmice. Još jedan razlog više za pisanje ovog teksta jeste tajm-aut, na kojem kapiten, baš taj kapiten koji gine za svaku loptu drži glavnu reč, a svi pažljivo slušaju, od mladih igrača, preko trenera, pa do ostatka stručnog štaba zaduženog za tim. ,,Gde je energija bre? Šta je ovo? Pa pobijte se malo, šetaju vam se do koša. AJDE BRE!”

Zatim da bi opravdao sve svoje reči, kao što su svi navijači Partizana navikli, upravo on je taj X faktor koji je uneo potrebnu energiju, potrebnu borbu, bacanje za loptom. Vratio je svoju ekipu iz minusa od 18 razlike, doprineo tome da Partizan ima šut za pobedu. Otvoreni šut za pobedu. Nažalost po “Crno-bele“, nije ušla. Semafor pokazuje 10 sekundi do kraja isteka regularnog dela utakmice, a uz zvuk sirene protivnički igrač pogađa za pobedu svog tima, za poraz Partizana, na rođendan, da svi pomisle kako ih je ostavio bez poklona. Ali…

Foto: aba-liga.com

Novica Veličković je taj koji je poklon košarkaškom klubu Partizan. Poklon koji iz godine u godine opravdava citat čoveka koji je njegov košarkaški otac, Duška Vujoševića: ,,Nije bitno ko je kakav igrač, pri selekciji igrača bitno je shvatiti ko je kakav čovek i da li poseduje ljudske kvalitete.” 

Ubica” je u mnogo navrata dokazao da je ljudska gromada. Navijačima i simpatizerima kluba predstavio je gladijatorsku borbu na moderni način. U dresu Partizana čiji je kapiten i čiji grb ponosno brani, ljubeći ga nakon poraza, a pevajući sa svojim navijačima na taj način, da bilo ko prisutan u dvorani nakon meča koji nije gledao, pomisli da je Veličković kapitenski vodio svoju ekipu do još jedne titule. To je ona estetika kojom teži sportsko društvo Partizan, sva ona emocija koja stane u pogled kapitena koji lavovski vodi svoj ,,mladi čopor” kroz život na terenu, ali i pored njega.

Foto: SrbijaDanas

Najbolji košarkaški dani su iza njega, što se tiče fizičke pripreme, daje poslednje atome snage svaki sekund koji je prisutan na terenu, a emotivno se prazni deleći savete kao da je on trener, igrač, roditelj. Počevši od treninga, preko slobodnog vremena sa saigračima, pa sve do tajm-auta na kojem drži reč ili prekida igre u kojem priđe i izgovori rečenicu koja je u njemu budila zver dok je bio klinac. Sve to krasi kapitena Novicu Veličkovića i predstavlja njegovu ličnost kao nekoga na koga se trebaju ugledati svi u njegovoj bližoj okolini, ali i svi oni koji žele da predstavljaju uzor svome detetu da izraste u vrhunskog borca svake sfere života, te sve životne prepreke prebrodi uz maksimalnu borbu pružajući gornju granicu mogućnosti. Desiće se poneki poraz, ali suština svega je da na kraju dana, ljudi koji žive “fajterski” kao kapiten Veličković, nemaju za čim da žale, jer u generalnom plasmanu na kraju dana, oni su pobednici!

Novice, veliki si!

Leave a Reply

Your email address will not be published.