Lični stav: ŠTRAJK

Košarkaši Konstantina su u štrajku!

Bez obzira što igračima niškog Konstantina nije prvi put da štrajkuju boreći se za svoja prava, deluje da je krajnje vreme da se glas ojađenog srpskog sporta čuje malo dalje.

novosti.rs

novosti.rs

Nakon procesa upropašćavanja radničke klase većma neuspešnim privatizacijama, u našoj državi se aktuelizovalo pitanje uništavanja srpske lige, kao i sporta kao izvora zdravlja, razvoja i dobrih vibracija u društvu.

Postavljanje nemaštine u sportu započelo je u tzv. manje popularnim disciplinama i timskim sportovima, a već nekoliko godina se nastavlja i u košarci, i to u zemlji košarke Srbiji. Paradoks?

Zemlja košarke, odnosno Srbija, bi po tom pitanju mogla da nešto učini. Ne samo mogla, već i morala, ukoliko želi da zadrži tu krilaticu, ali još važnije omogući novim naraštajima odrastanje uz sportske manire i zdravu sredinu.

In concreto, slučaj igrača koji štrajkuju i uprave koja “piše saopštenja” bi mogla biti idealna tematska celina za film o propalom društvu, ali se moramo vratiti iz filozofskih uglova obrade teme na realno stanje i goruće probleme srpske košarke.

Više od štrajka košarkaša Konstantina, u oči upada reakcija kluba OKK Konstantin iz Niša, koji je na štrajk odgovorio saopštenjem.

Ova forma komunikacije postala je uobičajena pojava u srpskom sportu, ali pored toga što je generalno neprimerena za ovaj aspekt društvenog života, u ovom slučaju je i neumesna.

Saopštenje kluba počinje ovim redovima:

Na žalost, ni ova sezona neće proći bez nepotrebnog štrajka naših igrača, što već postaje neprijatna tradicija kojom se svakako ne ponosimo i o kojoj bi, pored uprave, ovoga puta trebalo da se zamisle i sami igrači i stručni štab, kao i svi oni koji su van kluba, a svakodnevno samo „u čaršijskim pričama  sa nama“. Uprava OKK Konstantin stoji na stanovištu da je ovog puta reakcija igrača ishitrena i nepromišljena, te da je nedostajalo malo više mudrosti kod svih da se trenutna situacija prevaziđe bez ove odluke i prekida u trenažnom procesu. Žalimo što su se igrači odlučili da ne treniraju, jer time najviše škode sebi i postizanju najbolje moguće forme pred, izvesno je, veoma skori početak takmičenja u Superligi.

Igrači u većem broju klubova KLS potpisuju ugovore za platu koja bi se mogla podvesti pod republički minimalac. Neki klubovi daju i veće plate, ali sam iznos nije previše važan već neka praksa nepoštovanja ugovora u većoj ili manjoj razmeri, a sve to bez ikakve sankcije.

Igrači ostaju i bez tog obećanog sitniša, a košarkašima iz domaće lige se lice ozari na pomen nastupa u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, a i nekim drugim tradicionalno “nekošarkaškim” zemljama.

Krajnje je vreme da se zapitamo zašto je to tako?

Saopštenje Konstantina nam može dati po neki validan odgovor. Najpre, da li je štrajk potreban ili nepotreban teško može reći bilo koja od strana “u sporu”. Da li je reakcija igrača ishitrena i nepromišljena nam od parčeta hartije daleko bolje može reći uvid u novčanik štrajkača, njihove trpeze i status u kojem se nalaze njihove porodice.

Košarka je divan sport, mnogi uspešni i veoma obrazovani ljudi su joj posvetili ceo život i kao takva zaslužuje daleko bolji tretman u društvu. Jasno je da je vreme socijalizma prohujalo, i isto tako je evidentno da država nema više obavezu da sve izdržava na svojim plećima. Međutim, svaka država bi trebalo da ima nekoliko zadataka. U najkraćem, oni se svode na omogućavanje postojanja u granicama zakona, a dodatno na formiranje “pravila igre” po kojima se akteri ponašaju.

Prevedeno na košarkaški jezik i na konkretan slučaj, to bi se moglo formulisati na sledeći način: uprava je tu da obezbedi sredstva, igrači su tu da postižu koševe, trče, treniraju i RADE, dok je stručni štab komandant na parketu. U ovom nizu obaveza jasno je da prva stavka nedostaje odnosno da klub iz Niša nema novca za svoje košarkaše.

Obično se RADI za novac, odnosno platu. Dakle, niški košarkaši očekuju samo ono što su trudom i radom na parketu zaslužili. Štrajk igrača nije izbio iz obesti bilo koga “u opremi” već usled činjenice da nakon rada nije usledila plata. Najčešći razlog obustave rade je upravo taj, pa se u potezu igrača ne mogu pronaći neke nelogičnosti.

Ova tvrdnja ne bi mogla da se kaže za ceo sadržaj saopštenja, jer se u njemu izbegava suštinski odgovor, a pominju se mnoge marginalne teze poput upoznavanja igrača sa vlasničkom strukturom kluba, sa naknadama za rad u upravi, tipovima ugovora, troškovima vođenja profesionalnog kluba i ostalo. Tema igračkog štrajka je plata i igrače samo to zanima, a ostalo je dobro saopštiti informativno, ali srž problema ostaje ista.

Pored navedenog, u saopštenju Konstantina se potencira teška situacija u zemlji kao opravdanje nastalog problema. Čovek mora biti “apsolutno slep” pa da može izreći neki argument suprotan ovoj tvrdnji. Dakako, i niška uprava je na dobrom tragu sa ovom konstatacijom i jasno je da su obe strane u klinču usled stanja u društvu.

Šta su potencijalna rešenja?

Uvođenje reda i pravila u sve sfere društva uvek dovodi do sređivanja stanja i određenog napretka. Verovatno bi tako bilo i u košarci.

Srbija je u situaciji da će uskoro morati da bira između profesionalne i amaterske lige jer ovakvo održavanja nepromenljivog statusa ne vodi ničemu osim hajdučiji. Sistem hajdučije se svodi na princip “ko otme više” taj je pobedio, a takav princip ne može biti u korelaciji sa profesionalizmom.

Dakle, potrebna su pravila i sankcije. Uvođenje minimalnog budžeta, obezbeđivanje redovnih i pristojnih plata košarkašima, veće poštovanje domaćeg takmičenja i određivanje minimalnog standarda rada kluba u prvoj ligi bi trebalo da budu okosnice reforme domaće košarke. Svaki klub koji iz ovog ili onog razloga nije u stanju da trči sa najboljima, ni nema mesta u tom društvu. Najbolja liga Evrope, španska, je jednom presekla gordijev čvor i temeljnim radom došla do krunskog statusa upravo preko jasnih pravila koja su svi morali (moraju) da poštuju.

I ovaj štrajk u Nišu će se na ovaj ili onaj način razrešiti, ali goruća pitanja srpske košarke ostaju na stolu. Da li smo spremni da ih rešavamo?

Leave a Reply

Your email address will not be published.