L.J-Čovek stena

Danas vam donosimo priču o Lorensu Demetriku  Džonsonu.

Popularni Leri je rodjen 14. Marta 1969. godine u gradiću Tajler, savezne države Teksas. Igrao je na poziciji krilnog centra, a po potrebi je bio i nisko krilo. Kaže da uživa u maminoj kuhinji, pogotovo u pastama i pilećim specijalitetima. Takodje uživa u filmovima i muzici. Malo je poznato da je „LJ“ takodje bio bokser, u periodu od 1988 do 1992 boksovao u policijskoj bokserskoj ligi.
Leri je pokazao raskošan talenat dok je još bio u srednjoj školi. Bio je clan McDonald’s High School All-American Team 1987. godine. To je ekipa najboljih srednjoškolskih košarkaša u čitavoj Americi. Pored njega, medju najboljima su izabrani : Markus Liberti, Eliot Peri, Mark Mekon, Rodni Monro, Denis Skot, Elmor Spenser, Kris Korćani I velika teksaška zvezda u to vreme, LaBredford Smit. Iako je Džonson, verbalno dao saglasnost da će pohadjati Southern Methodist University, svoju karijeru je gradio na koledžu u Odesi.

U sezoni 1987-88, njegovoj prvoj, beležio je 22.3 poena po meču, a već sledeće sezone je postizao 29 poena po utakmici. Do današnjeg dana, ostao je jedini igrač koji je osvojio nagradu za najboljeg mladog igrača, a već sledeće najbolji igrač divizije 1. Već tada su mladom Džonsonu prognozirali da će biti izabran u prvoj rundi na draftu 1989. godine. Medjutim, umesto u najjaču ligu na svetu, Leri prelazi na Univerzitet Nevada, Las Vegas. Trener mu je bio Džeri Tarkanian, a saigrači buduće NBA zvezde Stejsi Ogmon I Greg Entoni. U finalu šampionata koledž košarke, 1990. godine, igrali su protiv univerziteta Djuk. UNLV je postao šampion deklasirajući “Blue Devilse”, rezultatom 103-73, a Džonson je doprineo pobedi sa svojih 22 poena I 11 skokova. Niko nikad nije pobedio tolikom razlikom u borbi za titulu u NCAA šampionatu.

http://thesportsfanjournal.com/

http://thesportsfanjournal.com/

Sledeća sezona nije bila toliko slatka. Nakon osvajanja šampionske titule, desio se skandal. Univerzitet iz “grada greha” je trebao da bude suspendovan za narednu sezonu, zbog prekršaja pravila o regrutovanju igrača iz srednjih škola. Na kraju im je dozvoljeno da se bore da odbrane tron. Ta se odluka pokazala kao ispravna, samim tim, regularni deo sezone završili su bez poraza! 28-0! Postali su šampioni zapadne konferencije, a u finalu ih je sačekao Djuk. Uspeli su da im se revanširaju za poraz od prethodne sezone I otmu im trofej. Tesna, ali slasna pobeda 79-77 donela je “Blue Devilsima” titulu. Džonson je te sezone podigao nagradu za najboljeg igrača zapadne konferencije, kao I nagradu za najkorisnijeg igrača završnog turnira, a drugi put u nizu se našao u najboljoj petorci NCAA. 2002. Godine UNLV je povukao dres sa brojem 4.

custom-throwback-jerseys.com

custom-throwback-jerseys.com

Na draftu 1991. Godine, Šarlot Hornetsi su kao prvog pika izabrali Lerija Džonsona.
Džonson je bio sjajan te sezone, beležio je 19.2 poena, 11 skokova, 3.6 asistencija po utakmici I sa pravom proglašen za najboljeg “rukija” u sezoni.
Već naredne godine, učestvovao je na takmičenju u zakucavanjima u Orlandu, a završio je na drugoj poziciji iza košarkaša Finiks Sansa, Sedrika Sebalosa. 1993. godine, dobio je poziv na svoju prvu “Ol Star” utakmicu I to kao starter! Ovo je bio prvi put da je igrač ove franšize dobio tu čast. Te sezone je beležio 22.1 poen I 10.5 skokova na u proseku na odigranoj svakoj od 82 utakmice u sezoni, a takodje su ga izabrali u drugi tim lige. Zajedno sa Alonzom Morningom, Magzijem Bogzon I Delom Karijem činio je jednu od najpopularnijih ekipa devedesetih godina prošlog veka. Za vreme te popularnosti dobio je nadimak “LJ” kao I “Grandmama”, aludirajući na reklamu koju je snimio za kompaniju “Converse”, sa kojom je potpisao sponzorski ugovor, a nakon toga stigla je I njegova prva naslovna strana na časopisu. U pitanju je magazin SLAM.

www.slamonline.com

www.slamonline.com

U oktobru 1993. godine, Džonson potpisuje ugovor sa Šarlotom vredan čak 84 miliona dolara!!!
Kasnije te godine, tačnije 27. Decembra, u meču protiv ekipe Detroit Pistonsa, Džonson je povredio ledja, zbog čega je pauzirao čak 31 utakmicu. Medjutim, povreda ga nije omela, da na leto nastupi za nacionalni tim Sjedinjenih Amerčkih Država na šampionatu sveta. Takmičenje je održano u Kanadi, a selekcija SAD je osvojila zlatno odličje. Do tog momenta, Leri je belezio u proseku preko 20 poena I 10 skokova po utakmici, sto je za jednu “četvorku“ prilično dobra statistika. Medjutim, zbog velikih problema sa ledjima morao je da razvija svoju igru, čak toliko da je malo promenio poziciju. Znatno je poboljšao svoj šut, spustio se na „nisko krilo“ postao i „ol-raund“ igrač, kako se to kaže. U sezoni 94-95, pogodio je čak 81 trojku, što je za 60 više nego u prethodne tri sezone! U toj sezoni je postigao ukupno 1525 poena i zaslužio poziv na „ol star“ meč. U Finiksu je odigrao 20 minuta i za to vreme imao 7 poena i 4 skoka. Hornetsi su tu sezonu završili sa skorom 50-32 i igrali protiv Čikaga u plef ofu. Čikago je dobio seriju u 4 utakmice(3-1) i glatko otišao dalje. Naredna sezona je bila veoma turbulentna za ekipu Šarlota. Svadje izmedju dva najbolja igrača Lerija Džonsona i Alonza Morninga su bujale iz dana u dan, što je i bio rezultat jedne katastrofalne sezone. Završili su deveti na istoku, sa skorom 41-41. Iako je imao dobru sezonu sa 20.5 poena i 8.4 skoka u proseku, na kraju sezone usledio je trejd u Njujork. Razlog trejda je bio upravo raskol sa prvim centrom ekipe, Alonzom Morningom. U zamenu za „LJ“ dobili su Entonija Mejsona, najboljeg šestog igrača sezonu ranije i Bred Lohausa. Dok je Alonzo Morning završio u Majamiju u zamenu za Glena Rajsa i Meta Gajdžera.
Povrede su uzele maha, a Leri, iako  je odigrao 76 utakmica ove sezone za Nikse u proseku je beležio 12.8 poena I 5.2 skoka po utakmici. Ovo je ujedno bila I njegova najslabija sezona u karijeri. Bilo je jasno da više nikada neće dostići Ol Star formu.
Već naredne sezone, Leri je počeo bolje da igra. Ponovo je zbog povrede propustio 12 utakmica, ali je njegov učinak bio znatno bolji nego prethodne sezone. Niksi su završili sezonu sa skorom 42-39 I zauzeli sedmu poziciju na istoku, odnosnu drugu u svojoj konferenciji. Povreda Patrika Juinga protiv Milvoki Baksa u pokusaju da uhvati “alley-oop” ga je odstranila do kraja sezone. Džonson je preuzeo ulogu lidera ekipe I sezonu završio sa 16.2 poena I 6 skokova po utakmici. U prvoj rundi plej ofa susreli su se sa Majamijem. Iako su igrali bez Patrika Juinga tokom cele serije, uspeli su da ih eliminišu u maksimalnih pet utakmica. Ipak, ovu seriju je obeležila jedna sasvim druga situacija. Česte svadje bivših saigrača su dobile sasvim drugu dimenziju u ovom plej ofu. Naime, za vreme 4 utakmice, tačnije u poslednjim momentima tog susreta, nakon borbe za skok, došlo je do tuče. Nakon medjusobnog povlačenja izgubili su živce I počelo je pesničenje izmedju Morninga I Džonsona.Klupe obadve ekipe su skočile da razdvajaju, a trener Niksa, Džef van Gandi, se čak obesio o nogu Morninga kako bi sprečio tuču pomenute dvojice. Epilog ovog sukoba su bile suspenzije za naredni meč. Pored učesnika tuče, Morninga I Džonsona, Kris Mils je dobio suspenziju jer je sa klupe utrčao na parket. U narednoj seriji, Indiana je počistila Njujork sa 4-1 I otišla na megdan sa Bulsima, koji su ih izbacili nakon sedam mečeva, a kasnije osvojili I šampionsku titulu, nakon što su bili bolji od Jute u onom čuvenom finalu.

Sezona 1998-1999 je počela tek petog februara 1999. Godine, a razlog je već poznat. Lokaut. Zanimljivo je takodje da je ovo bila jedina sezona u kojoj je otkazan “Ol Star” meč. Upravo je ovo bila sezona u kojoj smo videli od čega je Leri Džonson napravljen. U startnoj petorci sa Alanom Hjustonom, Latrelom Sprivelom, Patrikom Juingom I Markusom Kembijem bio je ključni igrač. Povrede Sprivela I Juinga su ovu sezonu značajno otežale. Niksi su morali da pobede u šest od poslednjih osam utakmica kako bi uspeli da se domognu doigravanja. Čarolija u Medison Skver Gardenu je proradila I Niksi su uspeli u nečemu što je malo ko verovao. Sezonu su završili sa skorom 27-23, doigravanje je uhvaćeno, sa osme pozicije, a protivnik je ponovo bila ekipa Majamija. Niksi nisu imali problema u ovom duelu, što su pokazali u prvoj utakmici koju su dobili sa preko 20 razlike. U utakmicu broj 4 su ušli sa prednošću od 2-1, a pošto se igralo na domaćem parketu, bile su znatno veće šanse da se serija završi upravo tu. Na poluvremenu je ekipa Njujorka imala osam poena prednosti I sve je izgledalo tako da će se predikcije ostvariti. Medjutim, Majami je pokazao zašto je bio najbolja ekipa na istoku I sa 87-72 dobio ovaj susret i produžio ovu seriju. U petoj utakmici su odbrane bile praktično katastrofalne, a Majami je 2.7 sekundi pre kraja imao poen prednosti. Alan Hjuston je tada stupio na scenu sa jednim od najbitnijih šuteva u istoriji slavnog kluba iz Velike Jabuke. Primio je loptu sa centralne pozicije, tačnije, malo iznad penala, tu negde oko trojke. U raskoraku je krenuo na ulaz, šutirao jednom rukom o prvi obruč I pogodio. Niksi su u dramatičnoj završnici uspeli da savladaju Majami I da odu na megdan Hoksima. Hoksi su počišćeni sa 4-0 u seriji, a ključni igrač je bio upravo Markus Kembi koji je imao nešto slabiju sezonu. Leri Džonson je tokom celog plej ofa beležio oko 12 poena I 6 skokova po utakmici.
Na red je došla naplata dugova ekipi Indijane. Redži Miler I njegovi momci su takodje počistili svog protivnika u polu-finalu istočne konferencije. U pitanju je bila ekipa Filadelfije, a rezultat 4-0. Od samog starta se znalo da će ovo biti jedna jako tvrda serija I da će se igrati, prava, “muška” košarka.U utakmici broj jedan, u Market Sver areni, NIksi su odneli pobedu, 93-90. U drugom meču je Redži Miler, slobodnim bacanjima rešio pitanje pobednika, tako da se u Medison Skver Garden otišlo sa nerešenim rezultatom u seriji. Malo smo otišli preširoko u priči, kako bismo vam dočarali svu napetost koja je vladala medju tadašnjim ekipama.
Utakmica broj tri je bila prava poslastica za sve ljubitelje košarke. U glavnoj ulozi, niko drugi neko Leri Džonson. Indijana je odlično igrala, na poluvremenu su vodili rezultatom  47-42. Treća četvrtina je završena nerešenim ishodom 69-69. Prava rezultatska klackalica je vladala u četvrtoj četvrtini. Indijana je imala prednost 91-88 samo 11.9 sekundi pre kraja. Leri Džonson je stupio na scenu. Primio je loptu na levoj strani, nešto iznad linije za tri poena. Čuvao ga je Antonio Dejvis. Leri spušta loptu, uradio je jedan dribling, podigao se na šut za tri poena koji bi Niksima doneo produžetak u utakmici broj tri. Dejvis ga je faulirao, a Džonson pogodio trojku! Medison Skver Garden je bukvalno eksplodirao! 19000 ljudi je skakalo I radovalo se kao jedan, svi su u tom momentu gledali Džonsona kao Boga. Momentum je bio na njihovoj strani, ali utakmica nije bila gotova. Trebalo je da se šutne I to jedno bacanje. LJ je ostao hladan kao led I pogodivši dodatno slobodno bacanje doneo je veliku pobedu Njujorku u poslednjim momentima meča. Svaki navijač Njujorka će vam reći da je ovo bio potez koji je obeležio istoriju Niksa.

espn.go.com

espn.go.com

Ovo je bio potez koji se I dan danas prepričava, a Leri Džonson igrač o kojem se I dan danas priča sa velikim poštovanjem. Taj meč je završio sa 25 poena, ali su ta poslednja 4 bila ključna. Naredni meč je završen pobedom Indijane I sa 2-2 su otišli na gostovanje. Ipak, Niksi su uspeli da iskontrolisu ovu seriju I dobiju naredna dva meča I tako se plasirali u veliko finale gde su ih čekali San Antonio Sparsi predvodjeni Timom Dankanom. Leri je u ovoj seriji imao zaista zavidne brojke, 11 poena, 9 skokova I 8 asistencija po utakmici. Pokazao je da ima sve što je potrebno da bude lider.

Medjutim, u velikom finalu su Sparsi bili preveliki zalogaj. Niksi su dobili samo jedan meč, I to treći, a prvi kod kuće. San Antonio ih je počistio I postao šampion NBA lige. Medjutim, tokom ovog finala, ostala je zapamćena izjava Lerija Džonsona u kojoj je Nikse okarakterisao kao “Pobunjene robobove”.(Rebellious slaves).  Bil Volton je nakon te izjave nazvao Džonsona I njegovu ekipu sramnim. LJ je I na to imao odgovor, rekavši da je plejmejker Sparsa, Vini Džonson, sa iste plantaže kao I on. Dodao je I da je NBA prepun crnih igrača, a liga uvek pruža novu šansu svima, medjutim to nema nikakvog smisla kada se vrati u svoj rodni kraj. Naveo je da je on jedini koji se izvukao iz svog kraja, da tamo svi završe ili u zatvoru ili na teškim drogama, a u najgorem slučaju pod zemljom. U nastavku je dodao : “I zbog toga bih trebalo da budem srećan? I jesam, ali nisam zaboravio na sve ono što se dešavalo prethodnih godina kao što neću zažmuriti na nešto što će se tek dešavati,a to je da je crna rasa, poslednja rupa na svirali”.
2001. godine, zbog sve češćih problema sa povredama, Leri je najavio povlačenje. Ukupno za svoju karijeru je beležio 16.2 poena, 7.5 skokova I 3.3 asistencije.
Većina saigrača ga je okarakterisalo kao pravog vodju, kao nekoga ko će se poistovetiti sa svima u svlačionici I da će od svih tražiti isto što je tražio od sebe. Maksimalno zalaganje I poštovanje. Džef van Gandi je rekao da je Leri Džonson najnesebičniji igrač I najbolji saigrač kojeg je ikada trenirao. Uvek će biti tu da se podredi ekipi, da se nadje u nevolji I preuzme odgovornost kada to situacija od njega bude zahtevala.
Baš zbog svih ovih karakteristika, zbog crta lidera koje je posedovao, kombinacijom njegove snage I košarkaškog znanja je ušao pod kožu mnogim ljubiteljima košarke kako u Americi, tako I širom sveta. Možemo samo da budemo zahvalni svi koji smo videli barem delić njegove magije, a internet je tu da se svakodnevno prisećamo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.