Komentar: Vreme kada je sport postao biznis, a lojalnost prestala da se ceni

Neočekivani trejd Ajzee Tomasa u Klivlend je postavio mnoga pitanja, a lojalnost franšiza prema svojim igračima je svakako jedno od njih.

Foto: Fox

U utorak 22. avgusta, Boston Seltiksi i Klivlend Kavalirsi su napravili najveći trejd ovoga leta. U pravcu glavnog grada Masačusetsa je otišao Kajri Irving, vidno nezadovoljan pojedinim stvarima u sada već bivšoj ekipi. Za usluge jednog od najcenjenijih plejmejkera današnjice, generalni menadžer jedne od dve najslavnije NBA franšize je poslao Džeja Kraudera, Antu Žižića, budućeg pika prve runde i najveću zvezdu ekipe, Ajzeu Tomasa.

Objektivno, trejd sa kojim obe ekipe mogu biti zadovoljne, ali opšti utisak je da su Kavalirsi bolje prošli. Irving glavom više nije bio u Klivlendu, želeo je promenu i novu sredinu, a igrača sa takvim razmišljanjem ne želite u ekipi, pogotovo kada imate šampionske ambicije. Kao njegova zamena, stigao je košarkaš koji iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, uz skoro 29 poena po meču. Tomas je Seltikse vodio do prvog mesta u Istočnoj konferenciji NBA lige. Uz njega, stigao je Krauder koji će dosta pomoći u defanzivnim zadacima, a dodatak Žižića takođe ne treba zanemariti, kao ni budući pik prve runde.

Sa druge strane, Boston je dobio veće ime i igrača koji ima jednu godinu duži ugovor. To svakako nije zaobilazan podatak kada se uzme u obzir da su Seltiksi potpisali Gordona Hejvorda ovoga leta, a maksimalan ugovor za Tomasa narednog jula, koji bi mu sledovao, doveo bi Denija Ejndža i upravu u jako tešku poziciju kada je sklapanje šampionskog mozaika u pitanju. Pogotovo jer bi omaleni Tomas tada imao 29 godina i pitanje je da li bi bio sposoban u kontinuitetu da nastavi sa ovakvim igrama, a tražio bi veliki novac. Zatim, doveli su tri godine mlađeg plejmejkera koji ima mnogo iskustva iako ima “tek” 25 godina. Odlaskom Kraudera, jasno je da će Džejson Tejtum dobiti prostor već u prvoj sezoni i ukoliko pokaže ono što se od njega očekuje, pred navijačima Bostona su lepe godine pune uspeha u najavi. Sve u svemu, utisak je da su svi profitirali, Irving je došao do onoga što je hteo, da bude prva zvezda u ekipi koja je konkurentna za najveće rezultate, Klivlend se rešio nezadovoljnog igrača, Boston je dobio veliku zvezdu, a Tomas priliku da igra za glavnog izazivača Golden Stejt Voriorsa.

Foto: Pinterest

Međutim, ono što je povod za ovaj tekst nije činjenično stanje trejda, nego utisak koliko franšize i generalno čelni ljudi (ne) cene svoje najbolje igrače. Ajzea Tomas je podigao najtrofejniju NBA ekipu iz pepela. Najzaslužniji za takav uspeh je svakako trener Bred Stivens, ali bez maestralnih partija kakve je pružao omaleni plejmejker, teško da bi Boston uspeo da bude na samom vrhu “Istoka” ili uopšte približno poziciji koja garantuje prednost domaćeg parketa u prvoj rundi plej-ofa.

Često slušamo o lojalnosti igrača jednoj franšizi, pa su tako primeri Kobija Brajanta, Dirka Novickog, Redžija Milera, Tima Dankana i Džona Stoktona najpoznatiji i veličaju se. Međutim, da li bi tako bilo da su završili u nekoj drugoj franšizi, sa nekim drugim trenerom, generalnim menadžerom ili vlasnikom?

Ajzea Tomas je izgubio mlađu sestru koja je nastradala u saobraćnoj nesreći pre početka prve plej-of utakmice protiv Čikago Bulsa ove godine, ali Tomas je ipak odlučio da izađe na parket i tako pomogne saigračima i “velikim” Seltiksima. Tim potezom je kupio srca “Zelenih” navijača, verovatno do kraja života, mada neke osobe imaju kratko pamćenje, pa su pojedini brže-bolje uzeli upaljač i zapalili “zeleni dres sa brojem 4”. Činilo se da je to lider koji je nedostajao ovoj franšizi još od odlaska Pola Pirsa, ali to je još jedan primer koliko Ejndž ne ceni lojalnost i kako je “dobar posao” jedina emocija kojom se vodi. Da je Boston jedini grad i da su Seltiksi jedini klub za njega, Pirs je potvrdio tako što je potpisao jednodnevni ugovor sa ovim klubom prethodnog meseca, samo kako bi se zvanično oprostio od NBA karijere “u dresu” Seltiksa. Budući član “Kuće slavnih” izvesno ne bi ni napuštao Boston da je bilo samo do njega.

Foto: GettyImages

O Marku Kjubanu, prvom čoveku Dalas Maveriksa može da priča ko šta hoće, ali činjenica je da zna ceniti uspeh i lojalnost. Dirk Novicki je pre godinu dana zvanično dobio mnogo veći ugovor, nego što je formom zaslužio, doduše revidiran je ovoga leta kako bi franšiza iz Teksasa mogla potpisati Nerlensa Noela, ali to ne menja činjenicu, nego samo potvrđuje lojalnost, poštovanje i obostranu ljubav Maveriksa i popularnog “Dirkenštajna”. Koliko je cenjen od strane vlasnika kluba, samo govori podatak da je Dirk zatražio jednu cifru tada, Kjuban ponudio još veću, a na kraju mu je isplatio sav preostali novac iz “salary capa”. Na kraju, Kjuban je inzistirao da ugovor bude dvogodišnji, jer kako kaže, poznavajući Dirka, nije želeo da najveća zvezda Maveriksa razmišlja o penziji još najmanje dve godine.

Trener Dalasa, Rik Karlajl ne donosi veliki rezultat još od osvojene titule 2011. godine. Od tada, nije odveo tim do druge runde plej-ofa, ali svako ko se imalo razume u košarku zna da je Karlajl po kvalitetu i znanju među pet najboljih trenera današnjice. Verovatno je na listi odmah iza Grega Popoviča. Kao znak poverenja, Kjuban mu je uručio novi izdašan petogodišnji ugovor u novembru 2015. godine.

Foto: SLAMOnline

Sa druge strane, već pomenuti Ejndž je još jednom potvrdio da mu lojalnost i potezi kao što je Tomasov ništa ne znače. Naviknuti smo odavno da je NBA postao samo biznis i da je jedini rezon kojim se vlasnici i generalni menadžeri vode onaj ekonomski i rezultatski, srećom uvek postoji makar jedan izuzetak od pravila. Znamo kakav je status imao Tim Dankan, kakav status imaju Toni Parker i Manu Đinobili i prosto je nemoguće bilo takve košarkaše zamisliti u nekom drugu dresu osim onoga na kojem piše San Antonio. Kakva je ikona bio Kobi Brajant i šta je značio Los Anđeles Lejkersima, mogle bi se knjige napisati. Zbog njega su iz kluba odlazili Šekil O’Nil, Fil Džekson, Dvajt Hauard i mnogi drugi, svi su bili prolazni i zamenljivi, osim “Mambe”. O njegovom eventualnom trejdu je bilo zabranjeno i pomisliti.

Opet, sa druge strane imamo primer Lebrona Džejmsa koji je rođen u Akronu, oko 100 kilometara udaljenom od Klivlenda. Najbolji košarkaš današnjice je u gradu u kojem se rodio pohađao i srednju školu. Ispunjena mu je životna želja da bude draftovan klub iz jednog od dva najveća grada države Ohajo. Ipak, Džejms je odlučio da ode u Majami i tamo osvoji titulu u tadašnjem “Super timu” nakon što sa Kavalirsima nije uspeo da pobedi jednu utakmicu u finalu. Okajao je donekle grehe osvajanjem šampionskog prstena 2016. godine sa Kavalirsima, ali to ne menja činjenicu da je napustio tim koji ga je draftovao, jer nisu imali neophodan kvalitet tada, za najveći plasman.

Kako vreme prolazi, čini se da će ona veza između sporta i lojalnosti biti sve manja i da će ovakvi potezi postati pravilo. Skoro pa je nemoguće zamisliti jednog košarkaša koji će u narednih 15 godina da nosi dres sa “istim bojama”. Sve što će doneti rezultat ili bolji profit, makar po cenu oduzimanja onoga malo ljudskog i iskrenog što je preostalo u sportu, postaće realnost, jer novac je nažalost postao jedina vrednost kojom se vode oni koji upravljaju sportskim kolektivima, pa će sa ciljem da ga umnože premestiti franšizu iz jednoga u drugi grad i tako ostaviti milione fanova bez voljenog kluba, promeniće izgled, grb i oznaku kluba, promeniće boje dresova iako se navijači tome protive, a najmanji problem će biti da “najveću zvezdu” i ljubimca publike presele u neku drugu franšizu, samo sa ciljem što većeg profita i boljeg rezultata. Sport je postao samo biznis i to se više ne može promeniti.

Foto: OdysseyOnline

Leave a Reply

Your email address will not be published.