Komentar: Stručni štab Partizana je izgubio kontrolu nad “svlačionicom”?

Pismo Danila Anđušića sportskoj javnosti u Srbiji izazvaće sigurno reakcije i komentare, posebno među navijačima i sportskim radnicima u Partizanu.

Ovaj region je vaspitan još u periodu procvata jugoslovenske škole košarke da je trener prva zvezda ekipe, da je njegova i prva i poslednja, i da o minutaži, ulozi, i svim sportskim aspektima svakog igrača u ekipi on odlučuje.

Međutim, poslednje vreme donosi i manje autoritaran pristup, posebno u Evropi (u SAD je već decenijama tako), a taj trend dolazi i na naše prostore. Ovde neće biti postavljeno pitanje, niti iznošena argumentacija u prilog “trenera kao prve zvezde” ili “igrača kao prve zvezde”, samo će se konstatovati da su određene promene primetne.

Sada već bivši košarkaš Partizana, Danilo Anđušić, se u pismu veoma otvoreno osvrnuo na situaciju koju je na ličnom planu imao u drugom, kratkom, mandatu u Crno-Belom dresu.

Foto: MN Press

Foto: MN Press

Reči iz pisma koje posebno pogađaju su sledeće:

Posle Bolonje, Valjadolida, Bilbaa, jesenas me je trener Petar Božić tražio, govoreći mi o ulozi i zadacima, potpuno suprotno od onoga što se kasnije dešavalo. Nisam potpredsednika Miroslava Berića finansijski uslovljavao, dogovor je postignut za nekoliko minuta. I prihvatio sam kratkoročni ugovor koji mi je ponuđen. Nažalost, shvatio sam da su se želje ljudi iz kluba kosile sa željama prvog trenera, mog nekadašnjeg saigrača.

Ne shvatam zašto sam pozvan da dođem i pomognem i da zajedno napredujemo, pobeđujemo, da bi mi potom dobijao priliku na kašičicu, iz delova, po par minuta, bez kontinuiteta. Bio sam katkad celu utakmicu na klupi, da bi se u finišu panično tražilo da nezagrejan pravim preokret. Svoje profesionalne obaveze sam savesno ispunjavao, zalagao se na treninzima, ćutao, iako često nisam bio ni među deset igrača koji su igrali na dva koša, a tako je bilo od samog dolaska. O svemu ovome sam i sa trenerom pričao vrlo otvoreno, ali ništa se nije menjalo.

Ovakva ispovest Anđušića, ukoliko je istinita, može značiti samo dve stvari: ili da se u Partizanu igrači dovode kako se kome iz uprave ili sportskog sektora sviđa, pa se naknadno utvrdi da igrač ne odgovara trenerovim zamislima, ili, što se implikativno nameće iz ovih redova, trener Božić nema predstavu, unapred, na koji način bi mogao da koristi nekog igrača.

Obe pretpostavke su same po sebi problematične i pogubne za uspešno funkcionisanje košarkaškog kluba na najvišem nivou, ali čini se da je ova druga, u ovom trenutku, daleko opasnija po Partizan.

Crno-Beli gube šablonski utakmice, većinu na 1-2 lopte, a “igrači kao krivci” se samo smenjuju. Dakle, trener Božić i pomoćnici Kecman i Avdalović svaki put izvode na parket drugačiju ekipu ali gubitnička formula ostaje.

Konkretno, kada jedan igrač izađe sa ovakvim rečima u javnost, makar bio i bivši, u pitanju je ozbiljan problem u svlačionici, odnosno činjenica da stručni štab nije u stanju da igračima održi moral na visokom nivou, i da raspodeli uloge. Da nije samo Anđušić “problematičan”, govori i izmena odnosa prema Aranitoviću i Marinkoviću (kapitenu) nakon što je taj dvojac javno kritikovan od strane Dragana Todorića. Da li je tu kritiku na njihov račun izneo trener Božić, a javnosti samo preneo Todorić ili je idejni tvorac sam Todorić, nije poznato, ali u svakom slučaju je na takav način ozbiljno ugroženo samopouzdanje tih momaka koji igraju na poziciji 2 koja živi i umire sa šutem tj. samopouzdanjem.

Sukobi igrač-trener nisu nešto specijalno novo u svetu košarke, niti je suštinski važno ko je u pravu, već se “ispravnost odluke” meri rezultatima. Primera za to je mnogo, a jedan od svežijih je slučaj Đorđević-Micov, kada je selektor sa prvenstva doneo srebro i time stavio tačku. Kao primer se može uzeti i sukob Mršić-Zubčić, gde je opet trijumfovao trener Cedevite plasmanom u TOP 16 fazu Evrolige.

Dakle, na treneru Partizana Petru Božiću je teret dokazivanja sada. Ukoliko veže pobede, podigne igru i na taj način preokrene neuspešnu sezonu, svi će govoriti o tome i slučaj Anđušić će biti samo jedan od neprijatnih na tom putu. Nasuprot tome, ukoliko se rezultatski ponor trofejnog kluba nastavi, ne samo da će trener biti odgovoran, već i sportski sektor kluba koji nije prepoznao situaciju i koji nije reagovao na vreme i adekvatno.

2 comments

  • najbolje je nama da odemo u beton ligu i sve iz početka bez ovih govana na klupi koji su.ako se sutjeska nepobedi otići ce pola igrača.nije nama kriv ni vučić ni čovic nego nasa lopovska bagra koja je redala uspehe trofeje a nigde para nigde stabilnost kluba.nigde para od prodaje igrača od trijumfa,samo se kukalo kako idemo u goste a nema se para.

  • Мајка СРБија

    Немо да се загрцнеш са сендвичом лепи…једи само средину ипразан сендвич :-)

Leave a Reply

Your email address will not be published.