Komentar: “Divovi” iz Antverpena

Malo je istinskih zaljubljenika u košarku da su ostali imuni na Divove iz Antverprena i “omalenog“ levorukog Parisa Lija… Nadimak Divovi su dobili po legendi o divu Antigonu koji je naplaćivao plovidbu rekom Šelda. Onima koji nisu hteli da plate odsecao je šaku i bacao u reku. Otuda ime Antverpen, što na holandskom znaci baciti šaku. Grad domaćin “F4” turnira Fibine lige šampiona za ovu godinu je poprište naše današnje priče.

Antverpen Džajantsi su relativno mlad klub. Osnovan 1995. godine spajanjem dva kluba, Sobabee i Rasing Mehelena. Od 2005. godine postoje pod današnjim nazivom – Antverpen Džajants. U svojoj ne tako dugoj istoriji imaju jednu titulu državnog prvaka, tri kupa (zakljucno sa ovom sezonom,gde su u finalu kao autsajderi pobedili sedmostrukog prvaka Belgije u nizu – Ostende) i jedan superkup Belgije. Dvorana u kojoj su domaćini nosi naziv Lotto Arena,vođeni su od strane svog bivseg kosarkasa Roel Morsa u čiju čast su iz upotrebe povukli dres sa brojem 4. U evropskim okvirima najveci uspeh im je plasman u 1/4 fibinog euročelendža, tako da je jasno o kakvoj se bajci radi u sezoni 2018/2019, koja je jos jedan od milion dokaza da se i sa limitiranim budžetom uz znanje i kvalitetne igrače ispod radara moze postići veliki rezultat.

Basketball Champions League

Ni najveći optimisti iz Antverpena nisu verovali da će imati ovako, moze se već sada reći, uspešnu sezonu. Pored osvojenog domaćeg kupa, plasirali su se na zavrsni turnir fibine lige sampiona sa dve relativno lake pobede nad favorizovanim Nižnji Novgorodom našeg trenera Zorana Lukića. Našli su se u društvu velikana poput Bamberga, Virtusa i Iberostar-a. Na putu do F4, u nokaut fazi, eliminisali su još špansku Mursiju sa vrućim domaćim terenom i trenerom Sitom Alonsom. U domaćem prvenstvu dele prvu poziciju sa Ostendeom i ne bi bilo nikakvo iznenađenje da osvoje titulu i skinu sa trona godinama unazad neprikosnoveni tim hrvatskog trenera Darija Gjergje.

Paris Li je lider, alfa i omega Džajantsa. Studirao je na koledžu Ilinoj Stejt i već tada pokazivao sav svoj raskosni talenat. Nije draftovan i svoj prvi profesionalni ugovor je potpisao upravo sa Antverpenom. Poseduje izražene liderske sposobnosti, igrač je za velika dela, barem za nivo na kojem se trenutno takmiči. Dobar šuter, pogotovo sa distance. Dobro šutira i iz driblinga, u stanju je sam sebi da iskreira. Na sve kvalitete, nije egomanijak vec timski igrač koji i razigrava saigrače i uvek je lepo videti takvog košarkaša koji je u stanju da ozbiljno zatrpa protivnički koš, bez da privatizuje loptu, a uz to je i nestvarno elegantan. Pametan igrač, jako dobro čita situacije i donosi uglavnom ispravne odluke. Kontrola lopte odlična, na prodoru takođe dobar, desna ruka malo slabija… Visok je 183 cm sto je u današnjoj kosarci potencijalni problem za neki sami vrh s obzirom da većina trenera u napadu teži mismeču pa samim tim i u odbrani žele igrače koji mogu da pokriju vise pozicija, koji mogu da preuzimaju tako da u velikim ekipama “skraćeni” plejmejkeri moraju da prave ozbiljnu razliku u napadu. Međutim, Paris Li i pored svojih fizičkih limita je sasvim korektan defanzivac. Dobio je i par nagrada u Americi, bio najbolji defanzivac lige, u najboljem defanzivnom timu čak tri puta. Odličan je kradljivac lopti,konstantno agresivan na prenosu. Korektan u odbrani na niskom postu. Paris Li je igrač koji može da se uklopi u sve sisteme i spreman je da igra u jačim, konkurentnijim ligama. Divovi su dobili levu šaku koja ne prašta, kojoj bi i legendarni div oprostio, pod čijom palicom “mali“ košarkaški klub ide ka tome da ima najuspešniju sezonu u istoriji kluba.

Basketball Champions League

Drugi lider ovog tima je Ješon Tejt, koji ima tužnu pricu svog odrastanja jer je sa svega osam godina ostao bez majke koja je ubijena i to je definitivno promenilo njegov život. Istetovirani ključ na levoj nozi je posvećen upravo majci zbog koje se, kako kaže, bori da bude što bolji da bi ona bila ponosna i negde gore odakle ga gleda. Godinama nakon tragedije Tejt je išao na terapije kontrole besa i razgovore sa psihijatrom, jer nije bio spreman da se izbori sa svojim gubitkom. Tejt je bio Student Ohajo Stejta čija se igra zasniva na mnogo kontakta. Borben, energičan, odličan u postavljanju, undersized sa svega 193 cm igra na poziciji 3, čak 3/4. Ekstremno snažan, čvrst igrač, prilično dobar u defanzivi i za njegove gabarite dobar skakač. Često za neke centre kažemo da su plejmejkeri zarobljeni u telu centra, dok je Tejt obrnut slučaj, unutrašnji igrač zarobljen u telu beka. Napada i licem i leđima, a najveća mana u igri mu je svakako ruka, prilicno je loš šuter, čak i sa penala. Pred početak profesionalne karijere radio je individualno sa trenerima na tehnici šutiranja, nadajući se da ce biti draftovan, ali najviše do čega je stigao je trening sa nekoliko NBA timova. Na letnjoj ligi je trebalo da nastupi za Milvoki Bakse, ali nije zbog povrede ruke. Potpisao je za Antverpen koji mu je ujedno i prvi profesionalni klub, a ugovor mu ističe na kraju sezone i bice svakako zanimljivo videti njegov dalji razvojni put. Dva lidera,obojica levoruki igrači, dijametralno suprotnih karakteristika, Paris Li i Ješon Tejt obojili su ovu sezonu Antverpena uspehom.

Izvor: You tube/ Basketball Champions League

Neke ranije ekipe Antverpena su bile sinonim za mnogo koševa i “run and gun” što nije slucaj sa ovosezonskim timom koji je u stanju da igra izuzetno kvalitetnu odbranu zasnovanu na mnogo preuzimanja i pomoganja, skupljanja u reketu kada se ostvari mismeč. U situacijama kada ne preuzimaju, vec probijaju blokove, jako su dobro usklađeni, ukomponovani, visoki igrač taman toliko iskoči na igrača sa loptom da saigrač stigne da prođe kroz blok i ostane na svom igraču, a da odbrana u tom malom pomaganju ne pukne. Kompatibilni su i ovakvi rezultati nisu slučajnost, niti stvar srece. Sa druge strane, u napadu su raznoliki, prete sa svih strana. Svi igrači, izuzev centra Ismaela Bako-a, šutiraju za 3 što im daje širinu. Ismael Bako je mobilan dugajlija koji je pretnja na i oko obruča,u odbrani zatvara reket, menja šuteve iz reketa protivničkim igračima i kontroliše skok. Ne igraju u tako brzom ritmu kao sto su igrale neke prethodne ekipe ali nije im strano da brzo rešavaju napade, pa čak i da trče u leđa nakon primljenog koša, ali i kada se ubrzaju, svaki napad ima rezona. Igraju izuzetno pametno i traže najbolja moguća rešenja. Pozicioni napadi se zasnivaju na centralnom piku sa Parisom kao ballhandlerom gde protivnički visoki igrači uglavnom iskaču, a to levoruki šuter ne prašta, pušta loptu u protok i nastaje višak. U igri Antverpena niko ne izlazi iz svojih realnih mogućnosti, zna se ko šta radi na terenu i prava su homogena ekipa. Orkestar pod dirigentskom palicom Parisa Lija.

I ovo treba naglasiti – o kakvoj se sezoni radi dovoljno govori podatak da prošle sezone “Divovi” nisu ni igrali ligu šampiona, ispali su u kvalifikacijama od poljske ekipe Rosa Radom.

Jedna lepa ovosezonska underdog prica..Divovi iz Antwerpena..Bajka živi!

Autor: Mile Latinović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.