Kingsi koje pamtimo: Peja, daj još jednu trojku

Svako ko je rođen u Srbiji do neke 1992-1993. godine ima čudan osećaj kada se pomenu Sakramento Kingsi. Ne onaj klasičan navijački, kao Partizan ili Zvezda, ali daleko ispunjeniji emocijama od onog koji bi se očekivao prema NBA timu.

Nakon bombardovanja 1999. godine sve što dolazi iz SAD je bilo označeno kao đubre, i na to se, u Srbiji, mahom gledalo sa mržnjom. Izuzetak su “pare”, Holivud i Sakramento Kingsi.

Uspon Sakramenta je započeo 1998. godine, kao i navijanje cele Srbije za njih. Sezona 1998/99 je u “Arko Arenu” dovela Vladu Divca kome se izrazito svidela Kalifornija i jednog klinca iz PAOK-a Peđu Stojakovića. Istina, Peđa je draftovan 1996. godine od strane Kingsa, tako da je ideja o moćnom sastavu vrela još od tad.

bleacherreport.net

bleacherreport.net

Da se tekst o Kingsima ne bi pretvorio u lokal patriotizam, period 1998-2004. u Kingsima značajno su ulepšali i majstori poput Džejsona Vilijamsa, kasnije Majka Bibija, Krisa Vebera, Daga Kristija, Bobija Džeksona, Brata Hidajeta i simpatična pojava Skota Polarda. Sve njih je, u kompaktnu celinu, uklopio trener Rik Adelman. Američki mediji su tada izneli sledeću konstataciju:

“Kingsi su pokazali navijačima da superstar u ekipi nije nužan za sjajne rezultate”.

Kakva glupost. Kakav pogrešan zaključak. Tada su Kingsi bili mlada ekipa, pa možda nisu pokazivali to u punoj meri, ali ovaj sastav je u stvari bio skup superstarova. Možda ne onih po američkoj meri – daj mi loptu da šutnem 55 puta i dam 50 poena da bi sutra sve novine pisale o meni, a moji dresovi i patike se prodavali – ali po košarkaškim merilima čiste velike zvezde.

Krenimo od Krisa “Tate” Vebera. Tatica Veber je bio vođa tog sastava Kingsa, a o njemu se kao velikom igraču govorilo još od 6. razreda osnovne škole. U toku koledža je bio deo “Feb fajv” generacije Mičigena, ali nije uspeo da osvoji NCAA. Za bolje razumevanje priče, Kris je bio obrazovan, iz funkcionalne porodice, i iza sebe nije imao tužnu priču poput mnogih NBA igrača. Odrastao je u industrijskom Detroitu, ali u porodici koja je to zaista i bila.

Džejson Vilijams je svoj tekst dobio pre neki dan, a najveći uspon Kingsa je ipak bio pod Majkom Bibijem. Koloritni plejmejker, majstor šuta i dobar asistent bio je dovoljan treneru Adelmanu da odlično podmaže sastav.

Ljubitelji kompjuterskih igrica sigurno pamte NBA 2002 i 2003 kada su “zlatni” momci iz drugog plana Kingsa bili Dag Kristi i Bobi Džekson. Za pobedu. Kada se onaj “bar” sa snagom Majka Bibija smanji, ti uvedeš Bobija Džeksona, umrtviš igru, ne šutiraš sa njim i pobedio si! Dag Kristi je bio posebna priča. Nikom ne poželeti da zavisi od njegovog šuta, ali kad treba trojka je tu.

Mladi Hidajet – danas legenda Hedo Turkoglu je tada pokazivao znakove da može biti odličan all round igrač. To je kasnije i dokazao, ali početak u Kingsima se najviše pamti po njegovom druženju sa Pejom i Vladom.

Za kraj, naravno, oni koji nas najviše zanimaju: Vlade i Peđa. Divac je tada već bio iskusan NBA igrač i faktički je sa Kingsima potpisao ugovor života te 1998. godine. Peđa se tek otisnuo preko bare, ali sa epitetom legende košarke PAOK-a. “Predraže, sine, mora li ta Amerika?” i danas odzvanja u ušima, ali odgovor se sam dao: svakako da mora.

Svi navijači “Kingsa” se sa gorčinom sećaju kada je tim pokraden od strane sudija u duelu sa Lejkersima…Ipak, american dream nije uvek pravljen da bude bajkovit i ima neke elemente od kojih nikad ne odstupa – a to je lova i tržište. Maleni Sakramento nije imao šanse protiv Brajanta, Šeka, Holivuda i Los Anđelesa. NBA prsten nikada nije osvojen, ali je učinjeno nešto drugo.

Tim je igrao dosta “evropski”, tri važna šrafa su bili “Balkanci”, a publika je bila poprimila taj mentalitet. Defense, defense nije moglo da se čuje tih godina u “Arko Areni”, već je po sredi bilo pravo navijanje. Mediji su zapisali: “Glasna, bezobrazna publika pravi neviđenu atmosferu. Uvek je puno. Ljudi hoće prstenje”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.