Kada stignu loše vesti…

Kada me ljudi pitaju kakav je bio Marvin, ja im ispričam ovu anegdotu. U to vreme sam bio trener u Spiritsima, a anegdota dolazi sa kraja prvog poluvremena jedne od naših utakmica. Marvin je dobio loptu na nekih 6 metara od koša, dok je na satu bilo negde oko 4 sekunde.  Mogao je da se zaleti i zakuca snažno, takođe je mogao da lagano položi loptu u koš, umesto toga se pomerio nekoliko koraka u nazad i ubacio trojku.To je bio nedisciplinovan, anarhistički potez, možda i najtvrdoglaviji koji sam ikada video na bilo kom nivou košarke. Dok Spiritsi nisu mislili da je to bilo nešto strašno. To je jednostavno bila situacija u kojoj je Marvin bio Marvin, ali opet, Marvin je jedino brinuo o Marvinu. – Džo Mulejni.

upi.com

Pre nego što Vam išta o njemu ispričam, reći ću da je Marvin Barns u redovima Sent Luis Spiritsa imao sedmogodišnji ugovor (sa sve Dolgof planom, ali tu temu ćemo drugi put obrađivati) vredan 2.2 miliona dolara, ali je za život zarađivao kao investitor u narko tržište. Za 25,000$ bi dobio oko 50 kilograma kolumbijske marihuane, pa bi “paket” prodavao za 500 dolara, a onima koje „gotivi“ za 300 i na taj način zarađivao još više para nego od svog „izvornog“ posla.  Kako on sam kaže, u čitavu priču ga je uveo „Kum Sent Luisa“ – Ruzvelt Bekton, koji mu je otvorio vrata sasvim novog načina života, zbog kog je izgubio karijeru, a mogao je zaista mnogo.

Photo by Tony Tomsic

Marvin se rodio u Severnom Kingstonu, u državi Roud Ajlend, 27. jula 1952. godine. Odrastao je u Providensu, gde je bio glavna zvezda donevši nekoliko titula državnog šampiona njegovoj školi. Već tada je Marvin bio velika zvezda, a lokalne novine su ga proglasile najvećim sportskim talentom koji je taj grad ikada proizveo. Međutim, Marvinova glava je već uveliko bila u oblacima. Družio se sa ljudima koji imaju loše navike, kriminalne dosijee, lude glave i kratak fitilj. Kako je sam govorio, oduvek je želeo da bude gangster, makro ili tako neki prevarant. Životni moto: „Živi brzo, umri mlad“.  Rano je počeo da konzumira marihuanu i da uči šta mu život zapravo donosi. Jednog dana je sa svojim prijateljima pokušao da opljačka autobus, ali je Marvin izuzetno brzo uhvaćen jer je tokom pokušaja pljačke nosio jaknu koju je dobio za osvajanje šampionske titule, a takođe, jakna je pored oznaka školskog košarkaškog tima imala i njegove inicijale.  Zbog ovog incidenta, ali i ostalih „nestašluka“ poput šutiranja lopte u treći red tribina, raspravljanja sa sudijama, tuča sa protivničkim igračima, ali i sa saigračima, Marvin od saigrača dobija nadimak „Loša vest“ iliti „Bad News“.  Mrzeo je taj nadimak.
Izabrao je lokalni univerzitet Providens za nastavak svoje karijere, što u to vreme nije bio redak slučaj.
Marvin je igrao veoma dobro u svojoj prvoj godini, koja je samo za “frešmene” usledilo je upoznavanje sa Ernijem DiGregoriom i dve godine nestvarne dominacije.

http://www.thesunchronicle.com

Doduše, pre toga, Marvin je dobio poziv za Olimpijadu 1972 godine, ali je tvrdoglavi Henri Ajba odstranio Marvina iz tima, rekavši kako njegov tim ima bolje šanse ukoliko se osloni na sporiju igru i iskusnije igrače. Nakon šokantnog poraza od Rusije, Marvin je bio izuzetno oštar. Rekao je da je kojim slučajem Ajba njega ostavio u timu, Rusi nikako ne bi poentirali preko njega u reketu. Bio je snažniji, viši i mogao je više da skoči od bilo koje “komunjare” u protivničkom taboru.  Kaže da je to finale pratio u dnevnoj sobi njegove majke i da je konstantno ponavljao “Kakva je ovo sramota”.
Marvin i Erni su činili ubojit tandem, a na treninzima Providensa je krv praktično ključala. Teški centar Providensa, Leri Ketvirtis je udario Barnsa laktom u vilicu, izbivši mu dva zuba. Barns mu, naravno, nije ostao dužan…  Nekih desetak dana ranije, grupa saigrača se nacrtala u kancelariji trenera Dejva Gevita traživši da se neobazrivi Ketvirtis suspednuje sa treninga zbog čestih i podlih udaraca. Gevit je odbio zahtev svojih igrača, rekavši kako je Leri vrlo važan šraf u njihovoj mašini, njegova gruba igra i nesebično davanje sebe na treninzima i utakmicama daje potuno drugačiju dimenziju njihovom timu.
„Bad News“ čak i nije želeo da Ketvirtis napusti tim. To bi značilo da on uopšte neće imati minute na krilnom centru, već će konstantno igrati peticu. A obožavao je da igra na poziciji krila…
Nakon treninga, košarkaši Providensa su se nalazili u kafeteriji i baš kada se tu pojavio Leri Ketvirtis neki igrači su se uznemirili. Tom Volters, rezervni plejmejker bio je vidno revoltiran Ketvirtisovim ponašanjem i upitao je Barnsa da li planira da ga pusti da prođe „nekažnjen“. Marvin je pozvao Lerija ispred kafeterije i objasnio mu da svi žele da ga izbace iz tima i kako bi morao da povede računa o svom ponašanju. Leri je kratko odgovorio da ga ne dotiče šta drugi pričaju, a pogotovo to što Marvin ima da mu kaže, na šta ga je Marvin podsetio da mu je Leri izbio dva zuba. On se samo nasmejao i okrenuo ledja Barnsu koji se toliko iznervirao da ga je okrenuo i toliko jako udario u vilicu da je Leri proleteo kroz vrata pravo u kafeteriju.
Ketvirtis i dan danas tvrdi da ga je Marvin udario cevastim ključem, dok Marvin tvrdi da oružje nikada nije koristio i da ga je imao sakrivenog za svaki slučaj i nakon prvog udarca pokupio je ključ kako bi bio siguran da ga Leri neće napasti. Za ovaj napad, Marvin Barns je uslovno kažnjen i platio je 10,000 dolara Leriju Ketvirtisu.

trophylives.files.wordpress.com

Verovali ili ne, ali on je postao prvi igrač koji je u plej ofu NCAA lige iz igre šutirao 10/10, u narednoj sezoni je bio lider koledž košarke po uvhaćenim skokovima, a na utakmici protiv Ostin Peja ubacio je 52 poena, što je bio rekord Providensa. Punio je sportsku rubriku širom zemlje, govorili su da od njega nema boljeg igrača. Da se nije povredio u polufinalnoj utakmici protiv Memfisa 1973.godine, mnogi smatraju da bi Providens savladao Bila Voltona i UCLA.  Bil je prosečno imao oko 20 poena i 16 skokova dok je Marvin imao 18 poena i 19 skokova.

E sad već kreće prava ludnica. ABA i NBA su uveliko vodile rat, moto ovog ratovanja bio da cilj opravdava sredstva i bukvalno se timovi ničega nisu libili ne bi li privukli najtalentovanije studente u svoj dom.
Čelnici ABA lige su silno želeli Voltona. Znali su za njegove „hipi pokrete“, znali su koliko voli Bruinse i Los Anđeles, pa su želeli da oforme tim u Los Anđelesu i nazovu ga Bruinsi, pošto su se LA Starsi preselili u Jutu. Međutim, Volton je gledao samo ka NBA ligi i ubrzo prihvatio ponudu Portlanda. Što se tiče našeg glavnog junaka, draftovan je od strane Filadelfija 76ersa, odmah iza Bila Voltona. Na drugoj strani brda, Virdžinija Skvajersi su ustupili svoja prava novooformljenom timu Spiritsa u Sent Luisu koji su ponudili 2.2 miliona dolara i Marvin više nije imao dilemu. Proveo je dve nezaboravne godine u Sent Luisu, gde je igrao protiv svog idola Džulijusa Irvinga, gde je postao ruki godine, gde je praktićno bio senzacija od prvog momenta.  Džejms Flaj Vilijams, Džo Koldvel, Moris Lukas i naravno Marvin Barns bili su prve zvezde ovog tima. Bob Mekinon se svojim prijateljima žalio na mlade usijane glave u njegovoj ekipi.
O tome svedoči jedna anegdota sa timske večere kada je Moris Lukas pristigao u svom Mercedesu, zatim je došao Džo Koldvel u svom Poršeu, pa je Moris Lukas parkirao svog Kadilaka i kao šlag na tortu – Marvin Barns koji stiže u Rols – Rojsu. Za večerom su se smejali i govorili jedan drugom ako ti se sviđa ovo treba tek da vidiš šta sam kod kuće parkirao.

alchetron.com

 

Bob Kostas, sportski komentator koji je u to vreme vodio radio prenose Spiritsa (pošto je bilo izuzetno teško dovesti ABA ligu na televiziju) kaže da je Marvin bio simbol Sent Luisa. Čovek koji je kasnio na utakmice, koji nije dolazio na treninge jer bi ga mrzelo da ustaje iz kreveta je često znao da se vozi u svom Rols-Rojsu ili Bentliju i da se zaustavi kod velike grupe dece, da ih sve provoza u velikom automobilu i da ih vodi na sladoled. Jednom prilikom, Kostas je kasnio na početak utakmice u Memfisu, i požalio se igračima da će dobiti otkaz, na šta mu je Marvin uz osmeh odgovorio da se ne brine ništa i ukoliko zaista ostane bez posla, on će ga zaposliti kao ličnog šofera. U suštini, Marvin je bio jedno veliko dete. Razmaženo dete.
Prvi put u životu je imao mnogo novca, na slavu se već navikao i zbog toga su ga svi voleli. Tako je Marvin zakasnio na letnji kamp, a kada ga je vrlo besni Bob Mekinon pitao zbog čega kasni, Marvin je rekao da na parkingu nije mogao da pronađe svoj automobil. Na Bobovo pitanje koji automobil je u pitanju, Marvin je odgovorio Bentli. Teško da je sredinom sedamdesetih u Sent Luisu bilo više od dva Bentlija, nije postojala teoretska šansa da se takav auto izgubi, ali to je bio Marvin.

creativecirclemedia.com

Spiritsi su igrali divlju košarku, uglavnom bez odbrane i 1 na 1 u izolacijama, pa su svađe i tuče u njihovom timu bila svakodnevica. Za Marvina kažu da se razlikovao od ostalih, nije čekao da lopta padne, već išao direktno na nju, iako bi to značilo da treba da skoči sa jednog dela reketa na drugi. Čuvena Rodmanova anegdota o računanju koliko lopta provede u vazduhu i koliko se puta okrene kada saigrač šutne zapravo potiče od Marvina Barnsa. Znao je da zaključa reket, da bekovima baci savršeni autlet pas, ali je bio izuzetno tvrdoglav. Nikada nikoga nije slušao, nije želeo da te pobedi nego da te ponizi.
Međutim, sredinom novembra 1974.godine, pred meč  sa Netsima u Njujorku, Marvin Barns je nestao.
Džo Koldvel i on su se prilično zbližili, pa ga je Džo upoznao sa svojim agentom, koji mu je ukazao na nepravilnosti u ruki ugovoru. Kako se priča, nagovarali su ga da tuži svog tadašnjeg agenta, Boba Vulfa, kao i Spiritse i čitavu ABA ligu. Čak su mu govorili da pređe u NBA. Koliko je Džo Koldvel imao veliku ulogu u svemu ovome, govori i priča da su mu se čelnici Spiritsa obratili za pomoć oko Marvina, na šta je on odgovorio da treba novčano da ga kazne, da bi potom pričao Marvinu kako to nije u redu i kako bi trebao da promeni agenta, a on može da mu preporuči svog – Maršala Bojera. Pronašli su ga u Dejtonu, kako igra turnir u bilijaru i troši novac sa prvog profesionalnog ugovora. „Bad News“ je zbog ovoga bio suspendovan bez novčane nadoknade. Pošto su igrači plaćani preko svojih firmi (još jedna stavka Dolgofovog plana, načina na koji su timovi ABA lige plaćali svoje igrače) Marvin je dobio ogroman račun za porez i praktično je izgubio sve osim svog Rols-Rojsa. Spiritsi su mu pomogli da reprogamira dugovanja, zadrži omiljeni automobil i način života koji je zavoleo. Marvin je na parketu izgledao sjajno i sa pravom uvršten u drugu idealnu petorku lige, prvu idealnu petorku rukija i veliko priznanje za rukija godine.
Na red je došao plej of, duel sa Njujork Netsima i duel Marvina Barnsa i njegovog idola – Džulijusa Irvinga. Čak mu je napisao i pesmu, ali kako sam kaže nije to mnogo uticalo na njega. Sve u svemu, Sent Luis ie izveo senzaciju i eliminisao Netse, aktuelne šampione. San Sent Luisa se vrlo brzo završio jer sui h eliminisali Kentaki Kolonelsi, koji su kasnije i osvojili šampionsku titulu.

stlouis.cbslocal.com

Negde u ovom periodu, Marvin Barns upoznaje Ruzvelta Bektona i ostatak njegove “ekipe”, počinje da koristi kokain i da živi kao da je kriminalac. Kaže da su ti ljudi postali njegova nova porodica, da su se baš zbližili. Bekton je izjavio kako na tim druženjima nisu radili ništa nelegalno, pili bi viski, igrali karte i družili se sa prelepim ženama.
Konstantno je kasnio na treninge, na utakmice, tim je imao pravilnik da svaki minut koji zakasni, Barns mora da plati jedan dolar, kasnije je dolar postao pet, pet dolara deset, pa je deset dolara postalo pedeset. Uopšte ga to nije doticalo, jer su mu kasnije sav taj novac vratili, pošto nisu smeli da dozvole da im glavni igrač bude nezadovoljan.
Takođe je znao da uđe u svlačionicu 20ak minuta pred početak i da unutra jede biftek, ćufte ili nešto slično sa sve sosevima, pire krompirom i pićem.
Sent Luisom je kružila priča da Marvin Barns u svom domu ima 13 linija fiksnog telefona. Pred gostovanje na jednoj televiziji je o tome razgovarao sa voditeljem. Prvo je počeo da se smeje, pa onda da nabraja koliko telefona ima u kući, da bi zaključili da je trač o 13 telefona, netačan, tačan broj je bio devet. Da, dobro ste pročitali. Marvin Barns je u svojoj kući imao devet telefona. Čak je i u kupatilu imao telefon.

http://assets.nydailynews.com

Možda i najluđa priča o Marvinu Barnsu i meni lično omiljena je anegdota kada je sa dve eskort dame, kesom punom čizburgera, pomfrita i milk šejkova prišao generalnom menadžeru Sent Luis Spiritsa nekih pet minuta pred početak utakmice. Rekao mu je da za njega ima dve vesti, dobra je ta da ga on časti večerom, a loša je ta da pilot i taksista čekaju da im se plati.
Marvin se uspavao i zakasnio na timski let, a pošto nije bilo vremena da vozi iznajmio je avion. U to vreme to niko nije radio.
Ovo nije bio prvi put da Marvin to uradi, iako isprva nije želeo da uđe u avion jer je čuo da će poleteti u osam, a u drugu državu stići u sedam. Govoreći kako ne veruje vremeplovu, odlučio je da sopstvenim automobilom krene na put.
Tako je jednom prilikom “zaglavio” u Njujorku i kada se probudio shvatio je da mora podhitno da sedne na avion ne bi li propustio utakmicu. Unajmio je privatni avion i šou je mogao da počne. Stigao je na vreme na utakmicu, ali je u svoj toj ludnici zaboravio da plati pilota. Uveo ga je u halu, smestio ga na tribune iza klupe i rekao mu da čeka do poluvremena. Kada su se vratili iz svlačionice, Marvin mu je doneo ček na pun iznos i poželeo mu da uživa u košarkaškoj predstavi.

http://panachereport.com

Kada je došlo do spajanja ABA i NBA, Spiritsi su “izvisili”, mnogi kažu zbog tog negativnog publiciteta koje su doneli Barns i drugovi. To je značilo da će Marvin promeniti tim i zaigrao je za Detroit Pistonse. Ta odiseja nije dugo potrajala, jer je Barns uhapšen u oktobru na aerodromu u Detroitu, zbog posedovanja vatrenog oružja (pronađen mu je pištolj u putnoj torbi) i zbog prekršene uslovne kazne, Marvin je morao da ode u zatvor na godinu dana. Advokati koji su ga zastupali su koštali oko pola miliona dolara, a njihov zahtev o kućnom pritvoru i dobrotvornom radu u državi Mičigen nije prošao. “Bad News” je izjavio kako je očekivao da će sudija pristati na alternativnu kaznu, ali da ga ne krivi što nije pristao. Nakon izlaska iz zatvora, Detroit ga je poslao u Bafalo, gde je sa Brejvsima proveo samo jednu sezonu, pa je stigao u Boston. U Seltiksima postoji čuvena anegdota da se navijači nikome nisu obradovali kao Marvinu kada je stigao u Boston. Nisu zaboravili njegove partije iz Spiritsa, kao ni sa Providensa. Međutim, Dejv Kauens nije bilo ni izbliza toliko oduševljen, već je konstantno ponavljao kako ne želi Loše Vesti u svom timu. Marvin je već duboko zagazio u probleme i sam je govorio da je krio kokain ispod peškira na klupi i da ga je uzimao na sred utakmice. Kaže da su to videli Nejt Arčibald i Don Čejni i da su se odmakli od njega što su dalje mogli. Na sledećoj utakmici se Marvin nije pojavio i Seltiksi su ga se odrekli. Dobio je kasnije još jednu priliku sa Klipersima, ali je ugovor raskinut nakon svega 20 utakmica. Zaradio je preko 4 miliona dolara u svojoj košarkaškoj karijeri i sve je to potrošio. Bio je beskućnik, narkotički zavisnik i kosntantno je tavorio na relaciji zatvor – ulica. Da nije bilo ABA lige i čuvenog Dolgofovog plana, ko zna da li bi imao i za osnovne stvari. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da ponovo zaigra košarku, javio se u rehabilitacioni centar koji je vodio Džon Lukas.

www.bostonglobe.com

Nakon izlaska, ponovo je završio u zatvoru jer je uhvaćen kako prevozi velike količine narkotika, ali je zbog dobrog vladanja kazna prepolovljena. Kaže da je tu odlučio da više nikada neće otići u zatvor i da će ostaviti loše navike. Stražari su dozvoljavali zatvorenicima borbe do smrti, a kada se i sam zadesio u jednoj, smilovao se i jadnog mladića ostavio u životu. Kaže da je u životu radio svašta, ali nikada nije bio životinja.
Marvin se vratio na Providens kako bi završio studije i podigao diplomu, kasnije mu je zajedno sa Ernijem DiGregoriom dres povučen iz upotrebe. Skućio se u Roud Ajlendu, našao stalan posao i ponovo imao normalan život. Sve do tog devetog septembra kada je Marvin izgubio život pod nerazjašnjenim okolnostima. Mnogi su odmah rekli da je razlog smrti prevelika doza narkotika, ali nikada ta informacija nije potvrđena, pa je uzmite sa rezervom.


Malo ko je uspeo da mi privuče pažnju kao što je to Marvin Barns uspeo. Zbog njega sam i počeo da se interesujem za istorijat ABA lige ili kako Teri Pluto kaže, njenog kratkog i divljeg života. Samo zamislite da Vaše ime bude sinonim za lošu vest. Njegov nadimak te navuče da malo zagrebeš ispod površine i da saznaš gde je igrao i kako je živeo. Vrlo dobro se sećam tog septembra 2014. godine,  tog Kauboj Bara u Džekson Holu, gde sam saznao da Marvin više nije na ovom svetu. Od pedesetak ljudi u baru samo barmen i ja smo znali o kome se radi i jasno se videlo da nam je bilo krivo. Velika je šteta što za njega jako malo ljudi zna, imao je talenat da raširi priču o sebi, ali se poput anegdote o čuvenom Bentliju i njegovo ime negde zagubilo u istoriji košarke.  Za to je i sam delimično kriv, ali mislim da on ne bi menjao jedan dan svog života za malo više posthumne popularnosti. Verovatno je zbog toga ova priča toliko i posebna.
U to vreme, ljudi se nisu zgražavali što koristiš kokain, više su ti se divili jer si to mogao da priuštiš. Mislili su da si mnogo bogat. – Marvin “Bad News” Barnes.

Leave a Reply

Your email address will not be published.