Kad je Dalo bio MVP…

Pre nekoliko dana u medijima i košarkaškim krugovima je bila vest da Boris Dalo nije više košarkaš Partizana i da će svoj košarkaški put verovatno nastaviti u Francuskoj.

Toliko igrača je i dolazilo i odlazilo iz Crno – Belih kroz istoriju, tako da bi se reklo da ovo i nije neka posebna vest već svakodnevica normalnog poslovanja košarkaškog kluba.

I dok su mnogi igrači iz Partizana ispraćani uz ovacije “Grobara”, pompu i medijske članke, čini se da je ovaj protekao dosta mirno. Sa pravom.

Boris Dalo za dve cele sezone u dresu najtrofejnijeg srpskog kluba nije pokazao mnogo, a često je bio i predmet nezadovoljstva navijača.

mondo.rs

mondo.rs

Međutim, ovaj tekst nije zamišljen kao neka ocena doprinosa Borisa Daloa igri Partizana, već osvrt na dve tendencije koje se u modernoj košarci javljaju.

Prva se odnosi na globalnu košarkašku scenu, a druga na domaću situaciju igre pod obručima.

Naime, radi se o dve potpuno različite, ali na neki način i povezane stvari.

Prva je pitanje atleticizma u modernoj košarci.

Boris Dalo je momak koji pokriva poziciju plejmejkera, visok je odličnih 194-195 cm i veliki raspon ruku. Takođe je i pokretan, veoma mlad ( posebno kada je došao ), sa ogromnim fizičkim potencijalom ( i danas ).

Međutim, nakon ove neuspešne epizode mladog Daloa u Partizanu postavlja se osnovno pitanje – da li je atleticizam zaista najvažnija stvar u modernoj košarci, i da li je ipak došlo do zaboravljanja i zapostavljanja nekih klasičnih elemenata odličnog igrača: košarkaška inteligencija, igra na “vic”, dobar pregled i anticipacija, kao i tzv. “puter” ruka.

Gledajući Daloa ove dve sezone, osim ponekih bljeskova kao što sam naslov ovog teksta govori, nisam stekao ni profesionalni ni navijački utisak da Dalo ima bilo koji od datih elemenata koje sam pobrojao, izuzev anticipacije i to isključivu u odbrani.

Da se ne shvati pogrešno, sve ovo gore izrečeno, nema previše veze sa pogrešnom procenom Partizana po pitanju angažovanja Daloa, niti ima za cilj umanjivanje njegovog talenta. Može se prebaciti i na NBA nivo – recimo razgovorom o DeAndre Džordanu, Omeru Ašiku i još brojnim momcima u najjačoj ligi sveta kojima nedostaje bar jedan od elementarnih košarkaških elemenata.

U tom svetlu je i zanimljivo pomenuti momka iz Tanzanije Hašima Tabita koji je bio drugi pik na Draftu 2009. godine, uglavnom zbog svoje visine od 218 cm i obećavajućih atletskih potencijala. Danas igra , i to dobro, u razvojnoj ligi , u timu Grand Repids. Međutim, u NBA ne može da se probije…

Dakle, može se svakako izvesti jednostavan zaključak da su u modernoj košarci fizikalije postale jako bitne, možda i najbitnije. Može se zaključiti da se bez njih igrač teško može probiti na najjaču scenu i privući pažnju klubova, skauta i agenata.

Drugi aspekt – može se reći više lokalnog karaktera ( mada je u Evropi vrlo čest u svim ligama i na svim nivoima ) je neka vrsta nepostojanja podele rada unutar kluba kao organizacije i zanemarivanje širenja mreže klupskog poznavanja tržišta preko skauta ili preko prijatelja kluba.

U nedostatku istih klubovi pribegavaju poslovanju sa agentima, pa su ti agenti ujedno često i spona ka spoljnom svetu tržišta i ponude igrača. A logično je, odnosno predstavlja stvar najosnovnijeg rezonovanja, da će agent najpre ponuditi igrače koje on poseduje u agenciji, a da će tek kasnije, eventualno, klubu otvoriti još neki vidik. Na taj način klubovi ostaju limitirani u poznavanju tržišta igrača, i ograničavaju se na “ponuđene”, a ne na pronađene igrače.

Čini se da bi mreža prijatelja kluba, u srpskim uslovima bila dobro rešenje za većinu ekipa usled velikog broja legendi koje je košarka dala, i koji su često na stalnom ili privremenom boravku u inostranstvu i imaju dobru sliku o mogućnostima raznih košarkaša koje usputno pogledaju.

Kao i u ostalim segmentima života, pojam globalizacije je veoma prisutan i u košarci.

Za kraj, još jedna anegdota vezana za “slučaj” Borisa Daloa

Pre par meseci u Beogradu je boravio jedan skaut NBA tima, inače moj dobar prijatelj. U neobaveznom razgovoru na meču ABA lige u Pioniru skaut me je pitao šta se to dogodilo sa Borisom Daloom, uz opasku da je nekad bio veliki talenat…ja nisam znao šta da odgovorim, pa sam uzvratio kontra pitanjem: šta je tad Dalo imao od osobina…skaut je na to izvadio tablet, otvorio njegov fajl i pročitao: izuzetan raspon ruku, dobra visina za plejmejkera, vidi preko odbrane, ogroman prostor za napredak i pojačavanje skočnosti i eksplozivnosti. Kada je završio, pitao sam jednostavno, a šta se to pa promenilo onda???

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.