Iskreni Ratnik

Za njega kažu da je jedan od najfinijih i najkulturnijih ljudi koje možete upoznati. Ali je takodje jedan od ljudi kojima ne želite da se zamerite na košarkaškom terenu. Svaki momenat na parketu igra podjednako čvrsto, prljavo, kao da mu je  poslednji. Nikada ne znaš, možda je nekom detetu to poslednji put kako uživo gleda svog idola, zbog toga je uvek bio na svom nivou. Igrao je sa podjednakim žarom na obe strane terena i zbog toga mnogi smatraju da je na vrhuncu karijere bio najbolji „two way“ igrač na planeti. Da nije bilo čuvenog incidenta u dvorani „Palace of  Auburn Hills“ ko zna kako bi se njegova karijera odvijala. On je Pandin Prijatelj, on je Meta Vorld Pis, on je: Ron Artest.  Zanimljivo, poznati reper Nas, u svojoj pesmi Nas is like, spominje Rona Artesta, a više puta mu je javno pružio podršku, najviše zbog toga što su odrastali u istom kraju.

Ronald Vilijam Artest se rodio 13. novembra 1979. godine u Njujorku. Odrastao je u Kvinsu(čuveni kraj Kvinsbridž, koji je poznat po hip hop umetnicima i dobrim košarkašima) sa još petoro braće i sestara u jednom od najstarijih naselja u gradu. Iako je i ovaj kraj bio „pogodjen“ kriminalom i talasom droge, bio je svakako bezbedniji od većine „projekata“. Njegov otac, Ron Artest senior, bio je amaterski šampion u boksu i veteran ratne mornarice. Logično da je bio veoma snažan, ali i kratkog fitilja, a tu „vrlinu“ je prepoznao u svom najmladjem sinu i forsirao ga da bude bokser, kako bi pravilno kanalisao svoju energiju. U tom dovosobnom stanu, živelo je desetoro ljudi. Sara i Ron stariji, šestoro dece i dva sestrića o kojima su se brinuli. Atmosfera u kući nije bila sjajna, bila je prava retkost kada bi neko imao malo privatnosti i ubrzo se to osetilo. Ron Sr. počeo je da pije i često tukao njihovu majku, što je ubrzo prouzrokovalo razvod braka i njegovo iseljenje iz stana. Naime, ostao je u istoj zgradi, samo sprat niže. Ron ovo nije primio najbolje. Iz dana u dan je bio sve više ljut i neposredno pred svoj osmi rodjendan posetio je psihologa. On je mladom Ronu preporučio košarku. Veliko hvala ovom gospodinu.
Od tog momenta, Ron je odlučio da se sa svojim problemima suočava isključivo na košarkaškom terenu i kroz hip hop muziku. Još u tom dobu pokazao je da neće ustuknuti ni pred kim. Konstantno se svadjao oko faulova, auta i slično, a nije izbegavao ni tuče, čak iako je protivnik bio stariji i veći od njega. Kao trinaestogodišnjak često je nakon problema u kući izlazio na ulicu kako bi tražio partnera za košarku i to bi iskoristio da svakodnevno napreduje u košarkaškom smislu. Igrao je za katoličku školu, Akademiju „LaSal“ , veoma uspešno i tada je zaradio nadimak „True Warrior“ (Pravi Ratnik).

nydailynews.com

To nije prošlo neopaženo kod mnogih velikih koledž trenera koji su želeli Rona Artesta u svojoj ekipi.  Medjutim, jedan čovek je medju prvima primetio Rona kao nesvakidašnjeg talenta i još dok je bio „freshman“ govorio je kako ga želi u St.John’s-u. Njegovo ime je Fran Frašilja. Na proleće 1997. godine, Fran je bio veoma srećan čovek, kada je Ron izjavio kako će koledž karijeru graditi samo sedam stanica dalje od svog stana. Na Univerzitetu St.John’s kod trenera Frana Frašilje, koji je tada izjavio da Ron poseduje : “Neverovatan strah od neuspeha”.  Ne treba trošiti reči i reći da je trener Fran bio oduševljen Artestovim izborom. Ono što je njegovoj četi najviše nedostajalo bio je timski duh i osoba koja će popuniti to prazno mesto u ulozi vodje. Ron je bio upravo takav igrač, kakvog je „Crvena Oluja“ čekala. Medjutim, nije sve baš išlo glatko. Njegova gruba igra, svo to „laktanje“ i snažno probijanje blokova plašilo je njegove saigrače isto koliko je plašilo i protivnike. Frašilju ovo nije zabrinulo. Čak ni najmanje. Poigravao se sa svojim „frešmenom“ , gradio mu je ličnost, konstantne salve uvreda i pohvala pljuštale su na račun mladog Artesta, a to je podizalo adrenalin kako njemu tako i ostatku ekipe. Ron Artest je u svojoj prvoj sezoni na St. John’s Univerzitetu odigrao 32 meča i prosečno je beležio 11.6 poena i 6.3 skoka po meču uz skoro dve asistencije. Na proleće, Fran Frašilja dobija otkaz, a na njegovo mesto dolazi Majk Džarvis. Džarvis je odmah po dolasku zatražio sastanak kako bi se u „četiri oka“ upoznao sa prvom zvezdom svoje ekipe. Na intervjuu je trener Majk ostao bez teksta. Bio je oduševljen kakvog prospekta ima u svojim redovima, a najupečatljiviji detalj je bio kada je Ron upitao Džarvisa da li veruje da njegovi momci mogu do završnog turnira. Džarvis je izbegao da da odgovor, a Artest je po izlasku iz kancelarije kratko odgovorio(parafraziram): „Ja imam svoje mišljenje i neću ga promeniti zbog vas“. Karakter kakav pokaže istinski vodja, koji će verovati u sebe i svoje drugove kada niko drugi neće verovati.  Uz pomoć Butsija Torntona, Lavora Postela i Erika Barklija, Crvena Oluja odlazi na „March madness“, a Ron Artest beleži oko 15 poena, 6 skokova i 4 asistencije u proseku.  Predvodio je svoju školu na putu uspeha kakvom nisu bili dobrih osam godina. Navijači su bili oduševljeni, kao i košarkaška javnost. Artest je izabran u najbolji tim Big East konferencije, a bio je i u najužem izboru za igrača godine (Vudenova nagrada ili engleski naziv Wooden Award).  Na kraju sezone, zahvalio se na podršci svima koje poznaje i saopštio je svoju odluku da će se naredne sezone okušati u najjačoj ligi na svetu. Ko je mogao da ga krivi? Bio je jedan od najboljih igrača u NCAA ligi, tako da je njegov naredni korak bio logičan. Svima.

si.com

Srednja škola, crveni dresovi. Koledž, crveni dresovi. NBA-pogadjajte: crveni dresovi. Stručnjaci su za draft 1999. godine predvidjali da će biti izabran u prvoj rundi. Prvog pika te godine, imali su Čikago Bulsi, a oni su ga iskoristili kako bi izabrali Eltona Brenda, Artestovog starog prijatelja. Drugi pik je bio Stiv Frensis, koji je otišao u Hjuston (čuveni trejd preko Vankuver Grizlisa), treći je bio Baron Dejvis, a njega su pokupili Šarlot Hornetsi. Lista ide dalje do petnaeste pozicije. Erni Grunfeld, generalni menadžer Njujork Niksa, imao je priliku da draftuje Rona Artesta. Momka koji je odrastao u Njujorku, tu je prošao kompletno školovanje i bila bi zaista retka situacija da momak ne napusti rodno mesto ni u jednom momentu. Artest, kao veliki navijač Niksa sigurno ne bi imao ništa protiv, čak bi bio presrećan da se to dogodilo. Medjutim, Dejvid Stern, izgovorio je drugo ime. Francuski košarkaš, Frederik Vajs, završio je u Niksima, a zanimljivo je to da nije odigrao ni jedan jedini meč u dresu ovog kluba. Proslavio se na Olimpijskim Igrama u Sidneju, kada je Vins Karter zakucao, pritom preskočivši francuskog centra.  Dolazimo do našeg današnjeg heroja. Nakon što je njegov omiljeni tim propustio da ga izabere radi igrača koji, ispostaviće se kasnije neće ni zaigrati, tim iz grada vetrova, popularni Čikago Bulsi izabrali su Rona Artesta. Bulsi su nakon ere Majkla Džordana i Skotija Pipena bili u, kako se to popularno kaže, fazi rebildinga.  Na ovom draftu dobili su dva sjajna igrača, Eltona Brenda i Rona Artesta. Prva sezona nije bila sjajna. Toni Kukoč je završio u Filadelfiji, a glavni igrači u ekipi su bila upravo ova dva „rukija“. Sezona je završena sa svega 17 pobeda. Trener Čikaga, Tim Flojd, na momente je morao dobro da se izviče na mladog Rona, koji je bio previše agresivan u nekim situacijama, a svakako je bio na dobrom putu da se dokaže kao elitni defanzivac. Naredna sezona nije bila ništa bolja. Bulsi su bili zakucani za dno. Ubedljivo najlošija ekipa lige. Ako je nešto ispalo dobro te godine, bio je to Ron Artest. Već bio poznat kao sjajan defanzivac, čovek koji je mogao svakoga da čuva, neretko je „stavljao u džep“ najbolje poentere protivničkih ekipa, a povrh svega toga uspevao je da ubaci svoj kontigent poena. Ron Artest je postao ljubimac publike, iako tri sezone u nizu Bulsi nisu mogli da pobede više od 20 utakmica. Publika je prepoznala njegovu želju, borbu, motivaciju, čak i sposobnost da motiviše ostale saigrače da daju 100% svojih mogućnosti. Narednog leta, Ron Artest je dobio tu čast da učestvuje u tajnim letnjim treninzima koje je držao Majkl Džordan lično.  U njihovom prvom „jedan na jedan duelu“  Artest je Džordanu polomio dva rebra.

http://asapsportsnews.sportsblog.com/

Na red je došla sezona 2002/03. Indijana Pejsersi su tražili Rona Artesta, a u zamenu je išao Džejlen Rouz, jedan od omiljenih ljudi u Čikagu. Bulsi su prihvatili ponudu i Artest se pridružio veteranu Redžiju Mileru, Džermejnu O’Nilu i Džamalu Tinzliju, ekipi koja se bori za najviše moguće ciljeve. To je bilo sve što je mogao da traži. Veoma brzo se afirmisao, a u svojoj prvoj sezoni je bio veoma blizu legendarnog „kvadripl dabla“. U susretu protiv Majamija, imao je 24 poena, 9 skokova, 9 asistencija i 8 ukradenih lopti. Sjajna sezona završena je nezaboravnim duelom protiv Nju Džerzi Netsa,u prvoj rundi plej ofa,  koji su Pejsersi na kraju izgubili u sedam mečeva.  Nakon završene sezone imao je operaciju srca, a kada je završena uspešno, Pejsersi su ga nagradili ugovorom u vrednosti od 42 miliona dolara. Ron se nije dovoljno ni oporavio kada je već krenuo sa treninzima. Čelni ljudi Indijane nisu mogli da veruju, terali su ga da ide da se odmara, ali Ron nije želeo ni da čuje. Sve dok mu istog dana srce nije počelo lupati kao ludo, pa je odlučio da ode kući. Vratio se sutradan. To dovoljno govori o kakvom se borcu radi.  Odigrao je sjajnu sezonu nakon ovog slučaja, beleživši tek nešto preko 15 poena i 8 skokova po meču, a u trci za najboljeg defanzivca lige završio je na drugom mestu. Odmah iza Bena Valasa i to je podiglo dosta tenzije u košarkaškom svetu.  Najsnažniji argument je bio taj, što je Ron propustio čak 12 utakmica u sezoni zbog tehničkih grešaka, a jedna je bila i na nacionalnoj televiziji, kada je Artest razbio jedan od televizora koji se nalaze blizu parketa i za to je bio kažnjen sa 150 000 dolara. Artest je odigrao fantastičnu seriju protiv Boston Seltiksa, imavši oko 19 poena u proseku. Iako su Seltiksi dobili seriju u 6 utakmica, Artestovo zaključavanje Pola Pirsa nije prošlo neopaženo, kao ni treća uzastopna sezona Pejsersa u kojoj ne mogu proći prvu rundu doigravanja.  Džermejn O’Nil i Ron Artest su se prilično zbližili. Sve stvari van terena radili su zajedno, a to je bio i glavni Džermejnov motiv da produži ugovor sa Indijanom. Njih dvojica su činili udarni tandem Pejsersa i to je bilo nešto što je radovalo njihove navijače, pogotovo nakon činjenice da se karijera Redžija Milera bliži kraju.  Rik Karlajl je zamenio Ajzeu Tomasa na mestu prvog čoveka stručnog štaba i promene su bile itekako vidljive. Znalo se u startu da će Ron čuvati najboljeg protivničkog igrača. Odlično se snašao u toj ulozi, a čak su se šalili u svlačionici pred novinarima, da ukoliko protvnički igrač postigne dvocifren broj poena na poluvremenu ta vest mora biti na naslovnoj strani. Toliko je bio dobar.  Pod trenerskom palicom Rika Karlajla, Indijana Pejsersi sezonu završavaju sa neverovatnim skorom od 61 pobede i samo 21 porazom. Upravo tada su Pejsersi bili na testu. U prve dve runde igrali su protiv Bostona i Majamija.  Ron Artest je bio maestralan u oba duela. Igrao je dobru, agresivnu odbranu i na perimetru i na niskom postu, a bio je i najbolji strelac svoje ekipe. Medjutim, u finalu konferencije, protiv Detroit Pistonsa, Ron Artest je svojim srljanjem koštao Pejserse prolaza dalje u veliko finale.  Ova sezona za Rona bila slična prethodnoj. Tačno je da su imali bolji skor i da su dalje dogurali u doigravanjima, ali nisu bili šampioni Istoka i to ga je progonilo. Nakon završetka sezone operisao je palac, ali je za razliku od prethodne sezone, dobio priznanje za najboljeg defanzivca lige i imao je ubedljivo najviše glasova u izboru defanzivne petorke lige. Iako je beležio ispod 10 poena po meču, bio je član treće najbolje petorke lige i učesnik Ol Star meča. Još jedna stvar, sa defanzivnim rejtingom 97.1, Ron Artest je najbolji defanzivac Pejsersa svih vremena, a jedan je od boljih i na večnoj listi.

nba.com

Sve do 19. novembra 2004. godine imali smo pred sobom najboljeg „two way“ igrača u ligi. Momak je mogao da ubaci 20 poena bez problema, a da pritom igrač kojeg čuva bude ispod 20 iako mu je prosek znatno veći. Ron Artest je na nagovor Rika Karlajla išao na terapije za kontrolu besa, a ono najgore po njega tek sledi. Baš te novembarske noći, desio se jedan incident. Incident koji je promenio, ne samo karijeru Rona Artesta, već i njegov život. „Frka u Palati“ (Malice in the Palace) je izbila, nakon što je Ron Artest bio fauliran od strane Bena Valasa, a sudija nije pokazao tako, pa je Ron odlučio da mu se osveti na drugoj strani, napravivši jedan nešto grublji faul.  To se temperamentnom Valasu nije nimalo dopalo, pa je snažno odgurnuo Artesta i stegavši pesnice krenuo ka njemu, želeći da se fizički obračuna sa Artestom. Artestova narav mu nije dozvolila da to prepusti slučaju, pa je i sam stao u gard, to je rezultiralo reagovanje ostalih igrača na parketu, koji su isprva pokušali da smire strasti, ali nisu uspeli. Ron se sklonio sa strane, legao je na zapisnički sto i čekao da se situacija reši, a za to vreme je Ben Valas prvo dobacivao sa strane, pa se na kraju i sam povukao. Kada se činilo da je sukob rešen, jedan od navijača je bacio čašu punu piva pravo na lice Rona Artesta. Veoma iznerviran uleteo je u tribine i počeo da udara, kasnije se ispostavilo, pogrešnog navijača, a u tome mu se pridružio i kolega „Kapetan Džek“, popularni Stiven Džekson. Tuča sa navijačima nikome nije išla u prilog, pogotovo pomenutoj dvojici.  Džermejn O’Nil je sačekao jednog navijača koji je sišao na parket kako bi se obračunao sa njima i zadao mu brutalan udarac u lice. Pejsersi su izviždani i gadjani svakakvim predmetima, napustili parket i otišli put svlačionice. Bili su izuzetno ljuti. Ron Artest je sutradan gostovao u radio emsiji, specijalnoj za navijače Indijane Pejsersa, ali tu nije uopšte govorio o incidentu iz prethodne noći, već je bio fokusiran na promociju njegovog hip hop albuma. To je samo podiglo tenziju još više.  Prvi čovek NBA lige, Dejvid Stern, doneo je veoma kontraverznu odluku. Suspendovao je Rona Artesta do kraja sezone!!! Pritom je bio prinudjen da plati preko 5 miliona dolara kazne. Dok je na drugoj strani, čovek koji je sve zakuvao, pa se posle toga povukao, Ben Valas, dobio svega šest utakmice suspenzije. Ovo je bila najduža suspenzija u istoriji lige, a navijač koji je bacio čašu na Rona Artesta je kažnjen sa 32 dana zatvora.

nba.com

Ako ste mislili da je ovo kraj sa kontraverznim pričama u vezi Artesta, zaista ste se prevarili. U narednoj sezoni je svoj broj 15 na dresu zamenio brojem 91, koji je proslavio Denis Rodman. Ali, to se nije desilo u Indijani, već je Ron Artest zatražio trejd. Sakramento Kingsi su se javili i u zamenu za Rona Artesta dali Predraga Stojakovića.  Rik Adelman je dobio sjajnog igrača koji je momentalno po svom dolasku promenio odnos Kingsa prema igri u odbrani. Možemo da kažemo da je ovo njegova specijalnost.  Beležio je preko 17 poena u proseku i oduševljavao sve navijače u „Arko Areni“ . Nakon što su svi pomislili da ćemo napokon videti Artesta u jednoj „normalnoj“ sezoni, Ron je laktom udario Manua Djinobilija i zaradio novu suspenziju.  U prestonici Kalifornije, Ron se zadržao dve sezone i prvi put posle pet godina, prisetio se kako je to kada tvoj tim ne izbori doigravanja.  Ponovo je mnogo doprineo u druženju sa navijačima, a takodje se odazvao na veliki broj humanitarnih akcija grada Sakramenta, što je nešto što je Ron radio tokom čitave karijere. Nekako je uspevao svojim incidentima da baci mrlju na sve dobre stvari koje je postigao. Ljudi su nastavili da sumnjaju u njega, u njegovu ličnost i uvek nekako bacali njegove košarkaške kvalitete u stranu. Rik Adelman je upravo zbog toga trejdovao Rona u Hjuston. Nije pomogla ni ponuda Artesta da Rik Adelman može dobiti njegovu godišnju platu samo da ga zadrži u Sakramentu. Ponuda je odbijena, a Artest je odigrao samo jednu sezonu u crvenom dresu i odmah nakon toga se uputio u grad andjela.

nbclosangeles.com

Ono što je bilo čudno je to što je Ron Artest bio glavna uloga u incidentima protiv Los Anđeles Lejkersa u drugoj rundi plej ofa. Ron je ponovo bio maestralan, beleživši 25 poena u proseku, ali poslednje dve utakmice nije završio na parketu. Mnogi su već pomislili da je njegov naredni potez bio samoubistvo.  Medjutim, Ron nije mislio tako. U Lejkersima su ga čekali Kobi Brajant, Pau Gasol, Endru Bajnam, Derek Fišer, Lamar Odom i ostatak ekipe. Gotovo svi su bili oduševljeni ovim potezom, a Artest je potpisao ugovor vredan 33 miliona dolara. Opravdao je visinu ugovora već u prvoj sezoni u kojoj je bio najbolji trojkaš svoje ekipe, sa 105 pogođenih šuteva van linije 6,75. Pored toga, beležio je izmedju 10 i 20 poena na svakom meču i nastavio da igra fantastičnu odbranu. Lejkersi su upravo zbog ovog podatka bili favoriti za krunu na Zapadu, a isto tako su bili prvi favorit za osvajanje šampionskog prstena, što bi značilo odbranu trona. Redom su rušili Oklahomu, Jutu i Finiks, pa su zakazali duele sa starim rivalima, Boston Seltiksima. Ronov prvi susret sa dečačkim snom. Finale NBA lige. Silno motivisan, postigao je 15 poena u prvom susretu, koji su Lejkersi dobili.  Kako je nastavio napadački da se muči, Lejkersi su gubili duele, ali je njegova odbrambena moć bila upravo ono što je Jezerašima nedostajalo.  Serija nije mogla biti bolja i ušli smo u poslednju utakmicu. Utakmicu broj sedam. Što naš narod kaže: „Pukovnik il’ pokojnik“.  To je bio način na koji je Ron Artest shvatio značenje ove utakmice. Kako nije bio konstantan ni u jednom segmentu u NBA finalu, odlučio je da ovo veče bude na nivou što se svega tiče. Je l treba ponoviti koliki je to pobednik? Meč je završio sa 20 poena, pritom je u najvažnijim momentima, praktično oteo loptu iz ruku Glena Dejvisa, a nekoliko poseda kasnije, svojom trojkom je praktično rešio pitanje pobednika. Ron Artest je ispunio svoj san. Bio je šampion NBA lige. U veoma emotivnom intervjuu se zahvalio svima koje poznaje, a najviše svom psihijatru.  Fil Džekson je izjavio kako je upravo Ron Artest bio najbolji igrač Lejkersa u ovom finalu. Svojim potezima je podizao publiku na noge, a svojim saigračima je konstantno ulivao nove doze samopouzdanja.

pinterest.com

Nakon šampionske sezone, Ron Artest je uradio nešto što iziskuje veliku pohvalu. Donirao je veliku sumu novca organizaciji koja se bori protiv duševnih bolesti, a tokom narednih nekoliko sezona donirao je u više navrata višemilionsku sumu novca organizaciji koja se bori protiv ovakvih slučajeva kod dece.  16. septembra 2011. godine, Ron Artest je prestao da postoji. Tada se rodio Meta Vorl Pis (Metta World Peace). Izjavio je da promenom svog imena želi da utiče na mladje generacije, da ih insipiriše i da zbliži mlade ljude širom planete. Ovo naravno nije značilo i prestanak njegovih problema. 26. Aprila 2012. Godine, Meta Vorld Pis je ponovo bio u centru pažnje. U susretu izmedju Lejkersa i Oklahoma Siti Tandera, snažno je udario Džejmsa Hardena laktom u glavu. Nakon četiri nezaboravne godine u Los Anđeles Lejkersima, Meta Vorl Pis je ispunio još jedan od svoji dečačkih snova. Zaigrao je u Medison Skver Gardenu za „svoje“ Njujork Nikse. Nakon epizode u Niksima, oprobao se u Kini. Odradio je polusezonu u Sečuanu, a naredne godine dolazi u Evropu. Obukao je dres italijanskog Palakanestro Kantua. Nakon završetka sezone u Italiji, vratio se u Sjedinjene Američke Države i to u ekipu sa kojom je zaradio šampionski prsten. Los Anđeles Lejkerse. I dan danas nastupa za njih iako nema značajniju minutažu. Ron Artest, Meta Vorld Pis ili Pandas Frend(ime koje mu je pisalo na dresu dok je nastupao u Kini, kao opomena da je ova vrsta ugrožena), možemo ga nazvati kako god hoćemo, ali ovaj momak je jedan od boljih defanzivaca lige svih vremena. Za razliku od većine njegovih kolega, on ne koristi drugu stranu terena kako bi se odmorio i „napunio baterije“, već sa podjednakim žarom kidiše na protivnika na obe strane parketa. Njegova najveća borba je uvek bila protiv samog sebe, u glavi. Dokazao je da može biti vodja ekipe, ali i da može da bude veoma dobar kada deluje iz senke. Neko koga morate poštovati zbog svega što je učinio u svojoj karijeri.

Leave a Reply

Your email address will not be published.