Iskreni Odgovor

Najveće srce u ligi, osoba kojoj u genima piše pobednik, ikona lige i čovek koji je promenio NBA iz korena i zbog toga je u jednom delu karijere bio odgurnut u stranu. Tetovaže nisu bile toliko prisutne u ligi do njegove popularnosti, popularni „rukavi“ koje je proslavio, dredovi, razne odevne kombinacije zbog kojih je Dejvid Stern uveo „dres kod“ 2005. godine, izbacivanje eksplicitnog hip hop albuma koji je direktno inspirisao Demiana Lilarda (Dame Dolla), dobio je nadimak košarkaški Tupak, čovek koji je početkom 2000ih godina bio najomraženiji i najomiljeniji igrač u ligi, koji je doneo toliko novih stvari u ligu i može se jasno videti njegov uticaj na mlade plejmejkere koji su mahom skoreri. Govorio je da može da pobedi Džordana, pa mu je prodao jedan od svojih čuvenih „krosovera“, njegov govor o treningu na konferenciji za medije će zauvek ostati zapamćen, na jednom gostovanju je posavetovao LeBrona Džejmsa na najbolji mogući način rekavši mu da će ga isprva svi voleti, a onda će „preko noći“ veliki broj ljudi početi da ga mrzi. Na svaku poteškoću u životu, on je imao ODGOVOR. Na svaki defanzivni sistem, on je imao ODGOVOR. Leri Braun ga je pomerio na „dvojku“ i tako naneo veliku štetu svim protivnicima, pa je tadašnji tim Filadelfije osvojio Istok i na kraju u finalu izgubio od Lejkersa, ali o tome ćemo nešto kasnije. Kada je dobio nagradu za najkorisnijeg igrača na „Ol Star“ utakmici, koja je po mišljenju mnogih jedna od najboljih ikada, poput deteta koje traži roditelja u supermarketu uzvikivao je: „Trener Braun, gde je moj trener Braun?!“ Na početku govora na prijemu u Kuću Slavnih, zahvalio je Džonu Tompsonu, treneru Džordžtauna što mu je spasio život i briznuo u plač. Odgovor na nemaštinu, odgovor na svaki problem u porodici i u kraju, meni lično jedan od omiljenih igrača, jedan jedini i neponovljivi – ALEN AJVERSON.

wineandbowties.com

Alen Ajverson se rodio 7.06.1975 u mestu Hempton, savezne države Virdžinija. Njegova majka je tada imala samo 15 godina, a njegov otac nikada nije bio tu. Medjutim, očinsku figuru je odigrao Majkl Frimen i imao veliki uticaj na razvoj ličnosti Alena Ajversona. Majkl i En su imali još dve ćerke, Aišu i Brendi, a Aiša se mučila sa epilepsijom. Na ulici poznat kao „Kućni Miš“, Majkl je desetogodišnjeg Ajversona vukao po terenima po kraju i igrao fizičku košarku protiv njega i svaki put kada bi mali Alen pao na beton, Majkl bi mu se rugao i svašta govorio u facu, što bi Alena dovodilo do ludila. To mu je mnogo pomoglo, kako u karijeri, tako i u životu, a to je nešto što je Ajverson objasnio u svojoj autobiografiji „Samo jaki opstaju“ (Only the strong survive). Alen nije mnogo mario za košarkom, bio je veliki fan bejzbola i američkog fudbala (omiljeni tim Dalas Kaubojs) i kada je trebao da ide na prvi košarkaški trening plakao je kao kiša. Medjutim, veoma brzo se zaljubio u košarku i možemo reći da se isto desilo kada su ga Bogovi Košarke pogledali. Radio je stvari koje desetogodišnjaci nisu mogli da rade, njegova zrelost u igri je bila na nivou nekih srednjoškolaca, a  veliku ulogu u tome odigrao je upravo Majkl Frimen. Kasnije je Ajverson često govorio o Majklu u najboljem svetlu, kako se stalno trudio da stavi hranu na sto i kako nije pobegao glavom bez obzira kao njegov otac.  Ništa od ovoga ne bi bilo „čudno“ da Majkl Frimen nije bio hapšen bezbroj puta zbog prodaje raznih narkotika. Ostao je bez posla negde u periodu kada je Alen završavao osnovnu školu i ta hapšenja su se dešavala u periodu od 1988 – 1991. godine.  Alena je stvarnost ošamarila više puta u dečačkom dobu i prosto je znao da će sport biti jedini izlaz iz nemaštine. Kada je došao u srednju školu, pokazao se kao neverovatan talenat i bio je proglašavan za igrača godine u američkom fudbalu i košarci. Koledži su mu konstantno slali pisma i molili se da će Alen izabrati upravo njih. Sa svojim imidžom sportske zvezde, bio je najpoznatiji lik u Betel srednjoj školi, a i ljudi su ga prilično voleli. Baš negde u tom periodu je njegov nadimak „Bubba Chuck“ koji je dobio od svog ujaka, postao neverovatno popularan, pa su neretko ljudi na tribinama uzvikivali upravo to. Džamil Blekmon je čovek koji je dosta pomogao Ajversonu i njegovoj porodici kada su stvari postajale preteške, čak toliko da jedno vreme nisu imali struju jer je En pare za taj račun dala za nove Alenove patike. Kasnije je Alen govorio da su ga takve situacije prilično deprimirale.  Ajverson je oduvek bio tip sa imidžom „lošeg momka“ i neretko se družio sa lokalnim dilerima i kriminalcima, a baš tada, sedam godina stariji momak, Toni Klark, držao je Alena na oku i konstantno ga „cinkario“ kod majke zbog takvog njegovog ponašanja. Alen je na Tonija gledao kao na starijeg brata kojeg nikada nije imao. En je u jednom intervjuu izjavila da je nemaština najviše pogodila kada je čula svog sina kako razgovara sa svojim najboljim prijateljem: „Čoveče, ja više ne mogu da budem siromašan. Jednostavno ne mogu“.
U istoj godini, srednja škola Betel je predvodjenja Alenom Ajversonom postala šampion države Virdžinija u američkom fudbalu i košarci, a Alen je proglašen za najboljeg igrača u zemlji. Jedini čovek ikada kojem je uspelo da bude najbolji regrut u oba sporta. Završio je treću godinu srednje škole, spremao se za četvrtu i čekala se odluka koji će sport Alen izabrati. Veliku ulogu su odigrali njegovi roditelji, tačnije majka i očuh, koji su veliki fanovi košarke i možemo da im se zahvalimo što su ga okrenuli na „pravu stranu“.  Zanimljivo da je Ajverson još tada imao averziju prema treninzima i da je pred utakmicu za titulu organizovao timsku šetnju.

si.com

Kada se činilo da je Alenov život napokon postao bolji, sudbina mu je priredila novi test.
Alen je otišao sa svojim društvom (dva crna momka i jedan belac) u lokalnu kuglanu, ali nakon nekog vremena došlo je do rasnog obračuna, prvo verbalnog, a onda i fizičkog. Samo treba napomenuti, da su Alen i drugovi bili u „trakama“ 8 i 9, a problemi su nastali na skroz drugom kraju kuglane, kod brojeva 32 i 33. Veoma brzo se jedan momak našao ispred Ajversona i počeo da mu se unosi u facu i bilo je pitanje vremena kada će se nešto krupnije desiti. U toj kuglani se nalazilo mnogo više tamnoputih nego belih ljudi, a tuča je toliko eskalirala da su korišćene stolice, stolovi, bokali, praktično svi predmeti koji su se mogli dohvatiti. Policija je poručila Alenu da se sam preda ili će ga uhapsiti u Koloseumu neposredno pred utakmicu. Alen je došao, pogledao neke slike momaka koji su imali preko 20 godina i bili su sigurno 5-10 godina stariji od njega. Tužilaštvo je sačekalo osam meseci, kako bi se Alenu sudilo kao odraslom čoveku. Na sudjenju, sve se okrenulo protiv njega. Detektiv je iskrivio iskaz, ispričao skroz drugačiju priču, dok su neki ljudi govorili kako ih je Ajverson tukao stolicom i lomio naočare, drugi je rekao da mu je slomio palac, treći je tvrdio da mu je Ajverson slomio ruku i tako dalje… U kuglani se te večeri nalazilo preko 70 ljudi, ali su samo Alen i njegov drugar završili na sudu! Kako je Alen tvrdio da je nevin, njegova porodica je nakon nekog vremena saznala da postoji video snimak iz kuglane i prilično su se obradovali, jer bi to bio dokaz da Alen nije uradio apsolutno ništa loše. Na tom snimku se jasno vidi da Alen napušta kuglanu, a posle nekog vremena je sam izjavio da se tada uplašio i da nije želeo da upadne u nevolju, pa je zbog toga otišao sa lica mesta.  Kako je tvrdio Alenov advokat, sve je to bilo uradjeno s namerom i Alen je trebao da posluži kao „žrtveni jarac“ i opomena ostalima. Ajverson je osudjen na 15 godina zatvora, ali da će odslužiti 5 i da će moći da izadje na slobodu. Svačega je bilo u toj sudnici: besa, straha, plača. Situacija koja je Alenovom advokatu nakon nekih desetak godina navela suze na oči. U zatvoru je stalno dobijao preteća pisma i razne lutke sa njegovim imenom koje su simbolizovale njegovu smrt. Advokati su mu svakog dana govorili da će sutra izaći iz zatvora, a onda mu je u posetu došao jedan od najboljih drugova i rekao mu: „Ne izlaziš odavde. Ne razmišljaj o tome, ne zamišljaj to, neće se dogoditi. Uradi to što moraš da što lakše prebrodiš ovo i da se vratiš živ i zdrav“. Sam Ajverson je rekao da mu je to mnogo pomoglo u nastavku služenja kazne. Tom Broko i NBC televizija su snimili dokumentarac o čitavom dogadjaju i prvi prikazali Ajversonovu stranu priče. Guverner Virdžinije, Dag Vajlder, oslobodio je Ajversona svih optužbi i nakon osam meseci, Alen je ponovo bio slobodan. Osam meseci mu je oduzeto od života, celu sledeću godinu nije mogao da se bavi sportom u školi, ali je barem bio kod kuće i mogao je da provodi vremena koliko hoće sa porodicom i prijateljima. Ali, ono što je bilo najvažnije, skinuo je ljagu sa svog imena, neko ko se zaista potrudio da ga osudi kao rasistu nije uspeo i Alen izlazi kao pobednik iz ove, do tada najvažnije borbe u njegovom životu.

newsday.com

 

Alen je uzeo tutora i maksimalno se posvetio završavanju srednje škole. Njegova majka nije gubila vreme, već je sama kontaktirala Džona Tompsona, veoma strogog trenera, koji je radio na univerzitetu Džordžtaun. Trener Džon je čuo za slučaj Alena Ajversona, ali nije mnogo znao o tome. En je bila vrlo uporna i glavni argument je bio da je Džon Tompson savršen trener za Alena Ajversona. Džon je zvao razne lokalne trenere kako bi se raspitivao o Ajversonu i dobio je prilično različite odgovore, ali  je na kraju prelomio i pozvao ga na razgovor. Alen je bio oduševljen. Tri godine su ga svi univerziteti zvali, molili, kumili, ugodjavali i hvalili, sve živo samo da pristane da bude njihov igrač, a od incidenta nije bilo apsolutno nikog. Sve do Džona Tompsona i Džordžtaun Hojasa. Prvo što je Džon primetio kod Ajversona je bilo to da je izuzetno inteligentan, ali ono što ga je najviše zaintrigiralo je bio taj odnos njegove majke, koja je molila i plakala i to je bilo nešto što ga je nateralo da ode i popriča sa Ajversonom. Kada je video gde živi, srce mu je stalo, bilo mu je jasno da je En molila za život svoje dece, a ne za karijeru Alena Ajversona. Nakon tog razgovora, Džon je odlučio da ponudi školarinu Alenu Ajversonu i kako se to popularno kaže, ostalo  je istorija. Četvrtog avgusta, igrala se Kener Letnja Liga, a Alen je tamo došao da navijačima Hojasa predstavi svoj talenat. Za tri dana je ubacio oko 100 poena protiv nekih od najvećih talenata u naciji, a nekoliko godina kasnije, Alen je igrao na čuvenom Raker Parku. Nije igrao organizovanu košarku oko dve godine, ali je svakako „oduvao“ Džona Tompsona i njegove pomoćnike.
Negde u ovom periodu, Džamil Blekmon daje Alenu nadimak „Odgovor“ implicirajući da je Ajverson odgovor na nemaštinu, sve probleme u kraju i odgovor na igru NBA super zvezda.
Na svom debiju, Ajverson postiže 36 poena, 5 asistencija, 3 ukradene za svega 23 minuta na parketu, a ova partija je dobila nacionalnu pažnju. Potom je Alen odigrao 67 utakmica za Džordžtaun, a startovao je na 66. Ono što je fascinantno, je odnos Džona Tompsona i Alena Ajversona. Taj odnos je izgledao poput klasičnog otac-sin odnosa. Alen je rekao za Džona da je to njegov heroj, očinska figura na fakultetu. Sklonio ga je od uticaja spoljnog sveta i dozvolio mu da bude student i košarkaš. Kako je Ajverson sam govorio, Džon nikada nije skakao na njega, pogotovo pred ljudima. Medjutim, kada je malo popustio sa ocenama, Džon ga je odvojio sa strane i krenuo da viče na njega:  „Je li to želiš od svog života?! Hoćeš da se vratiš u svoj kraj? Da gledaš majku koja skapava dok krpi kraj sa krajem, da tvoje dve male sestre žive u onoj kanalizaciji, u onom paklu? Je l to ono što želiš?!“

Photo by Focus

Alen kaže da se tada prodrmao i prisetio svakog lošeg momenta koji je proživeo u kraju i nakon dve sekunde bio potpuno spreman da radi sve što trener Tompson kaže. Alen ga je mnogo voleo.
Često je Ajverson hip hop pesmama podizao atmosferu u svlačionici (čuveni snimak iz dokumentarca kada pušta Raekwon – Ice Cream). Takodje je često slušao Bigija Smolsa (Hypnotize i Juicy), pa je njegov cimer lomio diskove, ali je Alen redovno kupovao nove.
Kasnije tokom sezone, predsednik Amerike Bil Klinton, došao je da gleda Džordžtaun, a Ajversonov performans od 26 poena nije bio zaboravljen, ubrzo je Sirakjuzu ubacio 21, 31 Majamiju i 27 Konektikatu. Tomas Bosvel, čuveni košarkaški novinar, izjavio je da je gledao mnoge igrače poput Lua Alsindora(Karim Abdul Džabar), Mozesa Melouna, Alonza Morninga, Ostina Kara,  Ralfa Sempsona i Patrika Juinga, ali je samo ovaj prvi ostavio toliko snažan utisak na njega koliko je to uradio Alen Ajverson.  Ajverson je odlučio da ostane još jednu sezonu pod Džonom Tompsonom i u toj drugoj je beležio oko 25 poena u proseku. Postojala su tri igrača koja su oduševljavala sve u BIG EAST konferenciji: Rej Alen, Keri Kitlz i Alen Ajverson. Upravo su njih trojica uz Tima Dankana izdominirali Univerzijadu u Japanu i osvojili zlatnu medalju. Na kraju sezone, bio je defanzivac godine,  član najbolje petorke NCAA lige i svoje konferencije (BIG EAST). Usledio je skok na veliku scenu. NBA liga. Džon Tompson je bio poznat po tome što nije voleo da njegovi igrači odlaze sa Džordžtauna bez diplome, ali je ovoga puta napravio izuzetak. Čak toliko da je on sam potencirao Alenov odlazak u najjaču ligu na svetu. Alen je bio spreman, znao je da je napokon došao taj momenat kada će pomoći svojoj porodici da izadje iz geta i da će njegova sestra napokon imati adekvatno lečenje, ali je poručio svim fanovima Džordžtauna da će zauvek biti deo Hojas porodice.

Zanimljivo je to, da Filadelfija sve do poslednjeg momenta nije znala koga će izabrati kao prvog pika. Imali su napravljena dva dresa sa brojem 3, Stefon Marburi i Alen Ajverson. Tako je ipak Alen Ajverson 26.juna 1996.godine, postao najniži igrač ikada koji je izabran sa prve pozicije. Pet Kroće, intrigantni vlasnik Filadelfije je insistirao na Ajversonu i od dana kada je Fila „osvojila“ lutriju, nije prestajao da priča o popularnom „Odgovoru“.  Nakon svega što je prošao, neprospavane noći zbog raznih racija i ratova bandi. Noći koje je provodio na košarkaškom terenu, bez prave očinske figure je proživljavao sve najteže trenutke pa i onaj kada je nepravedno osudjen i poslat na izdržavanje zatvorske kazne. Napokon je došao taj momenat o kojem svaki klinac sa košarkaškom loptom sanja. Da bude prvi pik na NBA draftu. Njegov život je mogao da počne.
Na debiju za „Sikserse“ Alen postiže 30 poena, 6 puta je asistirao, dva puta skočio i ukrao je jednu loptu u utakmici koju je Milvoki dobio rezultatom 111-103. Filadelfija je dobila samo 22 utakmice u sezoni i nakon njenog završetka, trener Džoni Dejvis je otpušten. Filadelfija je igrala u drugom najbržem ritmu te godine i to je pomoglo Alenu da sasvim zasluženo pokupi nagradu za „rukija godine“. Prosečno je imao 23.5 poena, 4.1 skok i čak 7.5 asistencija.  Tako je postao tek sedmi plejmejker koji je proglašen za rukija godine(prvi je bio Oskar Robertson). Ušao je u elitno društvo, kada je Klivlendu ubacio 50 poena, uz 6 asistencija i 5 skokova.  Zanimljivo, najviše poena je postizao izmedju 20 i 29.minuta utakmice, ali to je već jedna skroz druga tema. Alen je ispalio najviše šuteva u ligi (od svih rukija), preko 1500, pritom je bacio senku na sebe treš tokom i ovim čuvenim krosoverom kada je prevario jednog od najvećih sportista svih vremena. Njegovo leteće visočanstvo – Majkl Džordan. Jednom prilikom, kada se prisećao tog poteza je rekao da se mnogi igrači uplaše, da ih uhvati trema ili se jednostavno postide kada vide svog dečačkog idola i ne urade tako nešto. On je jednostavno bio takva osoba i iskoristio priliku da ponizi nedodirljivog. 

Alen Ajverson je imao jednu molbu za upravu Filadelfije. Neka novi trener bude Rik Pitino. Medjutim, Pet Kroće i ostatak upravnog odbora je imalo drugačije planove, pa su zaposlili Lerija Brauna. Dejvid Folk, tadašnji agent Alena Ajversona, prišao je treneru Braunu i dao mu savet kako da postupa sa Alenom. Iskreno, pravo u lice, baš onako kako je to radio popularni „Džej Ti“. Braun je to odbio da radi, što je moglo da mu se obije o glavu, jer je Alen baš znao to da iskoristi protiv njega. Sada, kada se obojica toga prisete bude jako smešno, ali postoji jedna šala da je Ajverson 1200 puta u sezoni opsovao Lerija Brauna (Fuck off you motherfucker). Alen je nakon  „ruki“ sezone izdržavao tri prijatelja uz čitavu svoju porodicu. Braunu se njegov stav nije dopao, ali mu se itekako dopao njegov talenat. Već tada prebacuje Alena na poziciju beka šutera i kritikama nije bilo kraja. On ne može da bude bek, previše je sitan, ubijaće ga u odbrani, medjutim, Braun je imao sopstveni odgovor na to: „Neka se oni spreme da odbrane Ajversona“. I bio je u pravu. Ajverson je postigao 1760 poena u narednoj sezoni, ali je to bila sezona kada je Fila zabeležila već 31 pobedu. Barem na jednoj utakmici je Alen znao da uradi nešto što bi gledaoce ostavilo bez daha, ali se i dalje mogao čuti deo naroda koji ga osudjuje zbog prošlosti i takve stvari porede sa košarkom. Alen je često mogao da bude vidjen u jednom lokalnom baru, gde je pio koronu i igrao monopol. Svako veče.  Neretko su nakon završetka radnog vremena zatvarali lokal, pa su je ista ekipa igrala monopol, na tabli sa grbom Dalas Kaubojsa, a bankar je bio upravo (često pijan) Alen Ajverson.
Naredna sezona, bila je njegova najbolja u dotadašnjem delu karijere. Kritičarima je odgovorio na najbolji mogući način – na parketu. U ovoj sezoni smo videli obrise Ajversonove veličine. Lejkersima je ubacio 41 poen i to je nešto što je Kobija naljutilo i prilično ga motivisalo, Sparsima je ubacio 46 (rekord sezone), sa prosekom 26.8 poena, uz to 6.2 asistencije i 3.7 skokova, Alen Ajverson je bio član prve NBA petorke, završio je četvrti u trci za MVP i poneo kući tek prvu u nizu titulu najboljeg skorera, a bio je i lider po broju minuta provedenih na parketu. Veoma je interesantan podatak da Alen Ajverson nije dobio poziv na „Ol Star“ meč. Već tada se potajno govorilo o Dejvidu Sternu koji ne može da podnese Ajversona. Pojavio se u ligi sa svojim stilom uličnog psa, sprovodio hip hop i košarku kao način života, nikome nije ćutao, nosio je tetovažu buldoga sa natpisom „THE Answer“, razni umetnici su govorili kako ih je upravo Alen inspirisao da se istetoviraju.  Još jedan razlog da javnost napadne Ajversona. Počele su priče da drži Filu kao taoca, da jednodimenzionalan igrač koji ne može da igra odbranu na elitnom nivou. U prvoj rundi doigravanja, sastali su se Orlando i Filadelfija, a Ajverson je u trećoj utakmici ukrao 10 lopti i tako Odgovorio svim kritičarima, zanimljivo, to je rekord plej ofa i dan danas. Fila je dobila tu seriju sa 3-1, ali ih je Indijana izbacila već u sledećoj rundi.

Ajverson je pred početak sezone 1999/2000 potpisao šestogodišnji ugovor vredan 70 miliona dolara. Alen je zaslužio svoj prvi nastup na „Ol Staru“ ove sezone, a podršku je dobio u Toniju Kukoču koji je zaista bio Alenu od velike pomoći, pa je Filadelfija predvodjena Lerijem Braunom zabeležila čak 49 pobeda u sezoni i sa pete pozicije se kvalifikovala u doigravanja.  Sa 28.4 poena, 4.7 asistencija i 3.8 skokova prosečno, Alen je uvršten u drugi NBA tim. Seriju su otvorili protiv Čikaga, a A.I u prvom meču postiže 40 poena i to je bila njegova najbolja plej of partija te sezone. U narednoj rundi su se sastali sa Indijanom, ali su pali nakon velike borbe i poraz je ponovo pekao. Kada je Alen Ajverson dobio ugovor od Riboka, rečeno mu je da ne nosi dredove. Sutradan se na treningu pojavio sa dredovima. To je jednostavno bio Alen Ajverson, jednom je Braun od njega tražio da kupi odelo. Alen je potrošio preko 3000$ na odelo, ali su ga prijatelji ismevali, pa ga je bacio na pod svlačionice. Počele su priče kako će Alen biti trejdovan, kako je njegov odnos sa Lerijem Braunom dotakao dno i da će dvojac koji je od Filadelfije koja se raspadala napravili plej of tim konačno razdvojiti. Deo javnosti je stao uz Ajversona, dok je drugi stao uz Brauna, a Alenov čuveni govor o treningu je postao „hit“ širom nacije. Detroit je bio sve glasnija destinacija za Ajversona, a on je čak i želeo da ode tamo ukoliko bi napuštao 76erse. Medjutim, kao i obično, Alen je imao drugačije planove od medijske slike. Želeo je da bude lider franšize koju je voleo kao dečak. Gledao je Mozesa Melouna, Džulijusa Irvinga, Lojda Frija i ostale kako se igraju košarke, nešto što je on oduvek želeo je bilo – prvi pik na draftu u Filadelfija Seventisiksersima. Jedan od retkih kojima se san doslovce ispunio. Sezona 2000/01 je najbolja u Ajversonovoj karijeri. U februaru mesecu, Dikembe Mutombo, iskusni „rim protektor“ se pridružio četi Lerija Brauna i ekipa Filadelfije je zabeležila čak 53 pobede. Pre samo tri sezone su imali 18. Ono što je ostalo upečatljivo je način na koji je Ajverson igrao ove sezone. Sećam se koliko smo svi bili oduševljeni njegovim nastupom, imitirali „up and under“, koji je na momente izgledao kao je neko pustio ubrzani snimak. Najbolji defanzivci sveta su ispadali smešni pred Ajversonom. Postoji čak jedna anegdota da je Alen došao kod trenera Brauna i rekao mu da želi da se promeni, da želi da tim pobedjuje, biće kapiten, biće lider, biće sve što treba samo da Filadelfija napreduje. Braun se osmehnuo i epilog je bio jasan. Prosek od 31.1 poen, 5.5 asistencija, 4.5 skokova, 2.8 ukradene lopte u proseku uz procenat šuta oko 42%. Najbolju partiju je odigrao protiv Klivlenda kada je ubacio 54 poena, 15 dana kasnije je Torontu bacio 51, zatim je drugog februara 47 poena ubacio Orlandu, pa je devet dana kasnije Milvokiju ubacio 49, pritom je ukrao šest lopti na ovoj utakmici, a tridesetog marta mu je nedostajao samo jedna asistencija da protiv Golden Stejta zabeleži tripl dabl, 35 poena, 11 skokova, 9 asistencija, 4 ukradene lopte i 2 blokade. U ovoj sezoni, Ajverson je dobio poziv na „Ol Star“ i pružio jedan od najboljih performansa ikada u jednoj od najkvalitetnijih „Ol Star“ utakmica ikada. Najviše glasova dobili su Vins Karter i Alen Ajverson, ali je upravo ovaj drugi odneo slavu nakon njenog završetka. Sa 25 poena, 5 asistencija i 5 ukradenih lopti, Alen Ajverson je postao MVP ove utakmice i kada je primio nagradu od Dejvida Sterna, oko sebe je gledao gde je Leri Braun.

Da baš onaj Leri Braun sa kojim je imao toliko verbalnih rasprava, postali su mnogo bliži nego što je iko očekivao. Alen je u ovoj sezoni, pored „Ol Star“ MVP priznanja, bio lider lige u ukradenim loptama, ponovo je bio najbolji skorer, član najbolje NBA petorke i kao šlag na tortu, NAJKORISNIJI IGRAČ, iliti jednostavno M V P. Tako je postao najmladji igrač ikada kojem je pošlo za rukom da dobije ovakvo priznanje, a zanimljivo da je poslednji igrač Filadelfije koji je postao MVP bio Mozes Meloun 1983.godine.

Na red je došlo ono što su svi čekali. Plej of. U prvoj rundi, Filadelfija je ukrstila koplja sa svojim starim dužnikom,ekipom koja ih je prethodne dve godine izbacivala – Indijana Pejsers. U četiri utakmice su ih eliminisali, a Odgovor je u utakmici broj dva ubacio 45 poena i taj meč su Siksersi dobili sa 18 poena razlike. Sledeća serija je bila još uzbudljivija. Duel Filadelfije i Toronta, sudar titana (Ajversona i Kartera), a serija od sedam utakmica nam je donela mnogo uzbudjenja. U prvom meču, Alen postiže 36 poena, 4 asistencije, 8 skokova i čak 7 ukradenih lopti! Filadelfija je izgubila, a mediji su osuli paljbu upravo po Ajversonu, koji je Odgovorio sa 54 poena i Siksersi su izjednačili seriju. Kada je bilo najpotrebnije, tada je Odogovor bio najbolji. Samo jaki opstaju, kako je govorio, pa je tako u utakmici broj 5 ubacio 52 poena uz 7 asistencija i 4 ukradene lopte, pa je u utakmici broj 7 (pobedi ili idi kući) Alen ubacio 21 poen, asistirao je 16 puta i Siksersi nakon velike borbe dolaze u finale Istoka, gde su ih čekali Milvoki Baksi.
Ispostavilo se da je ovo bila jedna od najludjih serija ikada, a Dikembe Mutombo je pokazao zbog čega je elitni bloker i igrač kojeg želite da imate u svojoj šampionskoj ekipi. Prve četiri utakmice su pripale domaćima, a Ajverson je treći meč propustio zbog povrede (Fila je naravno izgubila), a u šestoj  utakmici, Alen je pružio jednu od boljih „clutch“ partija sa 26 poena u poslednjoj deonici, ali je Milvoki svakako dobio tu utakmicu.


A.I je imao spreman Odogovor i u odlučujućem sedmom meču Baksima ubacio 44 poena uz 7 asistencija i 6 skokova, pa je Filadelfija kao šampion Istočne Konferencije otišla na megdan supertimu, Los Andjeles Lejkersima.

Već su počela prisećanja na njihov duel iz regularnog dela sezone, kada ih je Ajverson zapalio sa 41 poenom, pa je „trash talk“ duel na relaciji Brajant – Ajverson trajao čitavu seriju, a prvi meč je obeležio upravo ovaj legendarni potez Alena Ajversona:

Alen im je ubacio 48 poena, ukrao pet lopti, isto toliko puta skočio i zabeležio je 6 asistencija. Jedan od najboljih plej of performansa u finalima moderne košarke. Utakmica broj 2 je u potpunosti pripala Kobiju. Alen je dao 23 poena, a Kobi 31, uz 8 skokova i 7 asistencija, pritom su Lejkersi dobili susret rezultatom 98:89. Već u narednoj utakmici u „First Union“ Centru, Ajverson ubacuje 35 poena i skače 12 puta, ali su Lejkersi jednostavno bili prejaki. Sledeće dve utakmice su izgubili sa 14, odnosno 12 razlike, a Alen Ajverson je ubacio 35 odnosno 37 poena. Medjutim, to je bilo nedovoljno.
Jedan od Ajversonovih omiljenih repera, Bigi Smols, rekao je jednom prilikom da je najgore kada dodješ na vrh, jer od tada možeš samo dole. Alen se na leto oženio svojom dugogodišnjom devojkom, Tavanom Tarner, dogovorio je doživotni ugovor sa Ribokom (to se otkrilo tek nakon razvoda) u kom je Ribok stavio 32 miliona dolara sa strane i taj bi novac Ajverson dobio tek kada napuni 55 godina, odnosno 2030.godine. Alen je u tim momentima izdržavao nekoliko prijatelja, koji su pokušali da ga opljačkaju. Blekmon nije odustajao od svog dela „The Answer“ marketinga, pa su otišli i na sud, koji je presudio u korist Alena Ajversona. Rodjeni brat vlasnika Filadelfije, u svlačionici je ukrao novac i neke dragocenosti iz Ajversonove torbe, pa je nakon pregledanog snimka uhvaćen, otpušten i priveden.
U ovoj sezoni, Alen Ajverson je postao prvi i jedini igrač u istoriji lige, koji je bio najbolji u tri kategorije: postignutim poenima, ukradenim loptama i minutima provedenim na parketu i to je bilo dovoljno za drugi tim NBA lige. Prosečno je imao 31.4 poena, što je najviše u karijeri,  2.8 ukradenih i procenat šuta 43.7%. Alen je u toku ove sezone nestajao sa treninga na nekoliko sati i vraćao se u alkoholisanom stanju, što je Brauna dosta zabrinjavalo. Ono što svi znaju je taj problem sa alkoholom i onaj čuveni „trening“ govor na konferenciji za mediji, ali ono što malo ljudi zna je da je u ovom periodu Ajverson ostao bez jako dobrog prijatelja koji je ubijen u obračunu bandi. Kada je Rašan Lengford poginuo, tada je Alen počeo da tone. Više nikada nije bio isti. Jedno veče se posvadjao sa suprugom i izbacio je iz kuće, da bi sutradan sa svojim ujakom pošao da je traži. Pronašli su je u jednom hotelu, a kada se njen prijatelj uspaničio i pozvao policiju zbog Alenovog nasilničkog ponašanja prema njemu, policija mu je pronašla pištolj i momentalno ga privela. Na sudu se ispostavilo da nije u pitanju bio pištolj, već pejdžer, ali to je samo dodalo ulje na vatru Alenovom imidžu lokalnog siledžije.
U doigravanjima se nisu proslavili jer su ispali već u prvoj rundi od Bostona, a naredne sezone protiv Nju Orleansa, Ajverson postiže 55 poena i postavlja rekord franšize! Ponovo se našao u drugom timu NBA lige, sa 27.6 poena u proseku, ali gubitak Dikembea Mutomba u zamenu za Kita van Horna se nije pokazao kao dobar potez. Ovo je bila poslednja sezona Lerija Brauna na klupi Filadelfije, a ispao je u plej ofu od svog budućeg tima, Detroit Pistonsa u šest utakmica na kojima je Ajverson beležio oko 29 poena. Njegovih 225 ukradenih lopti u regularnom delu sezone su rekord franšize koji i dan danas stoji netaknut.

http://forums.nba-live.com

Alen je odigrao još tri sezone za Filadelfiju, na kojima je beležio 26.4, 30.7 i 33 poena po utakmici, a u plej ofu je bio samo još jednom, u sezoni 2004/05 i tada je prosečno imao 31 poen i 10 asistencija. Baš tada su počele još glasnije priče o navodnim neslaganjima Alena Ajversona i komesara lige, Dejvida Sterna. Stern je bio užasnut Alenovim ponašanjem, kako na terenu, tako i van njega, pa je 2005.godine uveo pravila oblačenja kako više igrači ne bi dolazili na utakmice kao uličari. Igrači su „terani“ da eksplicitne tetovaže prekrivaju rukavima, a Alen je u toj priči bio glavni krivac. Ne bi bilo problema da je Ajverson manje važan igrač, ali superstar, najveća zvezda još od Majkla Džordana koja dolazi sa imidžom odmetnika jednostavno je trn u oku. Baš u tim godinama, u medijima  nije bilo mnogo pozitivnih tekstova o Ajversonu i pored brutalnih statistika, nije bilo nikakvih priznanja za Alena, osim u sezoni 2004/05, kada je bio u prvom NBA timu i to je poslednje priznanje koje je Ajverson dobio. Čak ni 2008.godine, kada je igrao za Denver nije dobio nijedan „All NBA“ glas. Nije čak dobio ni poziv za reprezentaciju, pa je osvanuo tekst da je Alen najviše bio kriv sa potop u Atini i da zbog toga neće dobiti poziv za nacionalni tim. U jednom intervjuu nakon završene karijere, Ajverson je spomenuo da ga Stern uopšte nije voleo, najviše zbog toga što nije želeo da se ponaša onako kako su od njega zahtevali Stern i saradnici. 2001.godine su napravili ogroman pritisak na Ajversona, koji je odustao od objavljivanja svog muzičkog hip hop albuma, pod nazivom „Non Fiction“ a njegovo umetničko ime je bilo „Jewels“.
Nikada više nije bio isti igrač, iako je beležio odlične cifre. Nakon Filadelfije, igrao je jednu i po sezonu sa Karmelom Entonijem, Džej Ar Smitom, Čonsijem Bilapsom u Denveru gde su imali dobar izlet u doigravanja, pa su osvanule one čuvene slike kako na poluvremenu igraju bilijar.

(Photo by Doug Pensinger)

Nakon Denvera selio se u Detroit, Memfis, Bešiktaš i karijeru završava tamo gde je i počeo. U Filadelfiji. Alen ima status Boga u tom delu Pensilvanije, jer se 2005.godine pridružio Viltu Čemberlejnu u elitnom društvu ljudi koji su postigli po 60+ poena. 2012.godine, Ajverson je proglasio bankrot, što je bila vest broj jedan u medijima širom sveta. Kada je prodao kuću, novi vlasnik je pronašao 25.000$ u dušeku i nazvao je Ajversona da mu ih vrati, ali je ovaj odbio da ih uzme iz samo sebi poznatih razloga. Njegovi problemi sa alkoholom i kockom su bili sve veći i veći, a nakon uriniranja u sred kazina u Las Vegasu svima je bilo jasno da je Ajverson izgubio kompas. Sa 45 godina, Ajverson je od raznih ugovora imao prihod 14000$ mesečno, napokon se dozvao pameti i postao prisniji sa svojom decom. Čak postoji jedna anegdota da svoju prvu ćerku nije video dve nedelje nakon rodjenja, ali da je taj dogadjaj slavio više nego bilo koji drugi.
Alen je jednostavno radio sve što je mogao da pobedi na terenu. Imao je repove prošlosti koji su ga pratili, demoni mu nisu davali mira, a ni čelni ljudi lige mu nisu baš bili privrženi. Konstantno je bio na naslovnim stranama raznih časopisa zbog ovoga ili onoga, ali je svakako isplivao jači. Baš kao sedamnaestogodišnjak kada je nepravedno osudjen na petnaest godina zatvora. Alen Ajverson je od skoro član Kuće Slavnih, deo njegovog emotivnog govora sam spomenuo na početku, ali u prilogu ćemo vam prikazati sve što je imao da kaže tom prilikom.

Njega niko nije mogao da sačuva. On će svakako ubaciti svoj deo poena, na ovaj ili onaj način. Sve ono što je uradio će zauvek ostati zapamćeno. Čuveni krosoveri kojima je lomio zglobove, kukove i ostale ekstremitete svojim protivnicima što je publiku dovodilo do delirijuma. Ako mu date prostora za šut, on će šutnuti, nije bitno da li je minut prvi ili četrdeset osmi, da li je razlika plus dvadeset ili minus dva, on je tu da šutne, da pogodi, da njegov tim pobedi. Ono što je često znao da kaže je bilo ako ne možeš da daš koš, skači, asistiraj, kradi loptu, blokiraj, bacaj se na svaku ničiju loptu, budi aktivan na liniji dodavanja, sve radi samo da tvoj tim pobedi. Jednostavno nisam mogao da pronadjem rečenicu koja će bolje opisati Ajversona kao košarkaša od ove. Niko koga sam imao prilike da gledam nije igrao ovu igru sa tom količinom ljubavi kao Ajverson. Toliko je bio sitniji od ostalih, a opet je bio toliko dominantan, da kada ga pogledaš pomisliš da i za tebe postoji šansa tamo negde. Jedan od najboljih u napadu, ali je takodje bio i veoma dobar u odbrani, što će svakako statistika uvek moći da kaže. Alen je prilično sazreo nakon igračke karijere, bavio se mnogim humanitarnim aktivnostima, totalno se posvetio porodici, a jedan je od organizatora BIG3 lige(basket 3 na 3 u kom učestvuju NBA veterani), koja se trenutno održava.  Možda nikada nije osvojio šampionsku titulu, ali je ostavio neizbrisiv trag u ligi. Ajverson je jedan od momaka koji su pravi primer pobednika, igrača koji će uživati poštovanje čak iako nema taj prsten. Njegova Filadelfija je diskutabilno najslabija ekipa ikada koja je nastupila u NBA finalima. I nije bila počišćena.

Photo by Ezra Shaw

Prvi tim BIG EAST Konferencije i All American na Univerzitetu Džordžtaun. Broj 3 povučen iz upotrebe na Betel srednjoj školi i u Filadelfija Seventisiksersima. Sedam puta lider lige po broju minuta provedenih na parketu, tri puta lider lige po ukradenim loptama, četiri puta najbolji skorer, ruki godine, MVP ruki čelendž meča na „Ol Staru“, jednom član treće najbolje petorke, po tri puta član druge i prve najbolje petorke, jedanaest puta učesnik „Ol Star“ utakmice, jednom MVP iste i jednom MVP čitave lige. Ukupno je postigao 24.368 poena, 3.394 skoka, 5624 asistencije, dva zlata i jedna bronza sa nacionalnim timom SAD. Bio je u zatvoru, ali je skapirao grešku i postao bolji čovek.
Dovoljno ovde piše o njemu, a završićemo ovu nesvakidašnju priču citiranjem upravo Ajversona:
Moraš da prodješ kroz loša i dobra vremena da bi postigao ono što želiš.
Dame i gospodo, dragi čitaoci, ovo je bio Odgovor na košarku, jedan jedini i neponovljivi – ALEN AJVERSON.

Leave a Reply

Your email address will not be published.