EuroBasket: Najava velikog finala

A u finalu, oni najsrčaniji…

Nedelja, dan, sam po sebi specifičan i ipak malo drugačiji od ostatka sedmice. Kao takav, idealan je za poslednji obračun modernih gladijatora košarkaške igre pod obručima. Gladijatori su se borili u Koloseumu, u gradu Rimu, epicentru Zapadnog rimskog carstva. Danas, grad svih košarkaških zbivanja biće nekadašnji Konstantinopolj, sjedište Istočnog rimskog carstva, a zamenski Koloseum u ovom slučaju dvorana „Sinan Erdem“. Uloge gladijatora podeljene su u timove, a oni najuporniji, najizdržljiviji i najsrčaniji nastupiće u velikom finalu. Po dvanaest odabranih, iz nacionalnih selekcija Srbije i Slovenije, boriće se za trofej koji je namenjen najboljoj ekipi Starog kontinenta. Trofej je bio gost svih zemalja učesnika, njih dvadesetčetiri. Prva „stanica“ bila je Letonija, a poslednja grad Istanbul, domaćin završnice takmičenja. Trofej i medalje sigurno idu na Balkan, a njihov sjaj zavisiće od onoga što nam u nedelju naveče, od 20:30h po našem vremenu pokažu na jednoj strani „zemlja narodnog kola, rakije i slave od tri dana“, protiv „zemlje banjskog turizma, vrhunskog vina čemu u prilog ide i najstarija vinova loza na svetu“.

Foto: FIBA

Nećemo u ovoj najavi previše pažnje da posvetimo statistici, jer smatramo da za time nema preterane potrebe. Odgovor leži u čuvenoj rečenici Zvonka Mihajlovskog, „Statistika je kao bikini, otkriva sve, ali ne pokazuje ništa“. Kroz takmičenje smo imali priliku itekeko da se upoznamo sa informacijama kao što su, ko koliko poena prosečno daje, ko su igrači koji se vode onim „koš usrećuje jednog igrača, a asistencija dvojicu“, a i one kojima je Denis Rodman košarkaški uzor u vidu borbe za loptu nakon promašaja, bilo njegove ili protivničke ekipe.

Još nešto o čemu ne želimo da pišemo, a košarkaška publika da čita u ovom trenutku jesu izostanci. Daleko od toga da sve reprezentacije nisu igrale u improvizovanim sastavima, da je preko 40 vrhunskih košarkaša otkazalo učešće bilo zbog povreda ili iz nekih drugih privatnih razloga. Treba biti objektivan pa reći i da su finalisti bili itekako oslabljeni neigranjem bitnih delova u slagalici stručnjaka Đorđevića i Kokoškova, ali time bismo na neki način ipak umanjili ogroman uspeh, a i omalovažavali znoj, krv i borbu do poslednjeg daha koju su pružili košarkaši Srbije i Slovenije od početka priprema pa da ovog finala.

Foto: FIBA

Kakvi su košarkaški magovi predvodnici reprezentacija finalista, iznećemo samo par bitnih činjenica, a pokoju rečenicu o Aleksandru Đorđeviću i Igoru Kokoškovu. Popularni „Sale Nacionale“ postao je prvi čovek u istoriji ovog divnog sporta, koji je i kao igrač i kao trener  nastupio u finalima Svetskog prvenstva i Evropskog prvenstva, kao i u finalu Olimpijskih igara. Šta da radimo, čovek je rođeni šampion. Za njega je, kako on kaže, ovo neizmerna radost, ni sam nije zamišljao da će sve ovo ostvariti u trenerskim vodama već nakon četiri godine. Igračima daje neverovatnu dozu samopouzdanja, tačno zna kakvu interpretaciju u kojem trenutku treba da prikaže, jer je „košarkaški mangup“ bio kao igrač, a tu dozu poseduje itekako i kao trener.

Igor Kokoškov je čovek koji je pokazao da je trener za najveća dela, najveću scenu. Na terenu je glasan, jedan od onih koji su aktivni uz aut liniju od prve do poslednje sekunde meča. Pušta svoje igrače da budu zvezde i nije neko ko se nameće u prvi plan. Takođe nije jedan od onih koji je preterano aktivan sa izlaganjima u medijima. Erl Bojkins je izjavio da je on trener koji je u stanju izvlačiti ono najbolje iz plejmejkera u kontinuitetu. Možda baš u tome leži činjenica da je vlasnik ključeva ove ekipe Goran Dragić. Popularni „Dragon“ ga izuzetno ceni i poštuje, jer je upravo Kokoškov neko ko se zalagao za njega na početku NBA karijere, a ovaj mu itekako vraća. Ostaje upravo Dragićeva izjava itekako bitna za reprezentaciju Slovenije, koji je rekao da se planira povući iz nacionalnog tima po završetku ovog takmičenja, ali u slučaju da se Kokoškov zadrži u stručnom štabu, ogromna je mogućnost da odloži reprezentativnu penziju. Kokoškov radi i pobeđuje, a rezultati su itekako vidljivi.

Foto: FIBA

NAPAD PRODAJE KARTE, A ODBRANA DONOSI TROFEJE

Ovu krilaticu možemo da iskoristimo za sve sportove, ali posebno je dobilo na značaju kada vidimo učesnike finala Evropskog prvenstva. Reprezentacija Srbije od početka turnira svoju igru temelji na dobroj odbrani. Da ne grešimo duše, do četvrtfinalnog duela protiv Italije odbrana “Orlova” bila je na nivou samo na trenutke. Otvaranje šampionata protiv Porzingisove družine i rafalne paljbe braće Bertans, kao i poraz od Švedove bande u utakmici grupne faze živi su dokaz toj činjenici. Izabranici Đorđevića su dizali nivo odbrane iz meča u meč, u bukvalnom smislu te izlizane fraze, ali zaista je tako bilo. I tako treba da bude na turniru ovakvog formata. Italijani su prve žrtve neke ozbiljnije defanzive, kada su u stručnom štabu Srbije ipak uspeli da do tada ranjivu odbranu od „pik-en-rola“ dovedu na potreban nivo. Ipak, vrhunac defanzivnih zadataka, pre svih Dragana Milosavljevića i Vladimira Lučića, a onda i ostatka ekipe, kada su „ušli u dres“ ruskim MIG-ovima u polufinalnom duelu, nešto je čemu Saletovi momci trebaju težiti, po mogućnosti i nadmašiti sami sebe u finalu. Fizički mogu da pariraju svakome, a kada bi bili u deficitu po tom parametru, dobra komunikacija, timsko zalaganje i pravovremena rotiranja mogu naterati svakog vrhunskog ofanzivca da na pet sekundi do isteka napada stoji nemoćno pokriven na deset metara od koša.

Takođe, što se tiče timske odbrane, bitan šraf je itekako srčani dečko, Stefan Jović. Nezgodna povreda skočnog zloba udaljila ga je iz završnice polufinalnog meča, ali on nije neko ko će tek tako dignuti ruke. Po samom izlasku sa terena, kada ga je iznosio već povređeni Branko Lazić, Jović je dobacio Birčeviću Ne spavaj u korneru!“ , a selektoru odmah rekao da će igrati u finalu. Ohrabruje izjava, na neki poseban način duše ove ekipe Vladimira Štimca : „Dobar je Jovke, igraće on sigurno, nismo hteli da ga rizikujemo.“ Još bitnija rečenica centra Srbije jeste : „Neki su rekli da smo došli sa C timom, ali ovaj C tim će osvojiti zlato!“. Centri Srbije predvođeni Bobanom Marjanovićem i novim članom madridskog Reala Ognjenom Kuzmićem, ako odigraju približno dobar duel kao protiv Rusije, za reket reprezentacije Srbije nema zime. Ponosni kapiten ove ekipe, Milan Mačvan je jedan izuzetan čovek koji je na pravi način ujedinio ovu ekipu sjajnih momaka pre svega, pa tek onda košarkaša. Na terenu prava radilica, bez viška reči, ali kada je potrebno i da se zagalami, svestan svih svojih prednosti, ali i mana. Neko ko će zagraditi skok, povući kontru, pogoditi trojku, odigrati leđima ka košu, baciti „ekstra pas“ saigraču u ćošku, ali i prodati neku basketašku foru. I na to sve, kapiten, eto to je Milan Mačvan, koji će ovu saradnju zajedno sa Lučićem, Jovićem i selektorom Đorđevićem nastaviti u Bavarskoj.

Foto: FIBA

Za kraj smo ostavili nekoga ko je cele dve godine bio dvanaesti igrač na klupi, sa prosečnom minutažom od tri minute. Sa 20 godina, silom (ne)prilika nadogradio je svoje plejmejkerske sposobnosti (koje su od itekakve koristi na ovom šampionatu, bile su u Fenerbačeu, a nadamo se biće i u najjačoj ligi sveta), izvadio svoju „dozvolu za oružje“ i u grotlu Pionira „sasuo“ 27 poena moskovskom CSKA. Ova utakmica je itekako vredna pomena iz tog razloga što je Bogdan Bogdanović tada promašio šut za pobedu. Ne radi se o bilo kakvom šutu, naime i tada je saigračima pokazao da mu otvore prostor, nadriblao do vrha „kapice“ reketa, naskočio i ipak promašio.

Polufinale protiv Rusa, identična situacija, u momentima kada je napad stao, a Šved se razgalio na drugoj strani terena, Bogdan je uzeo stvar u svoje ruke. Izolacija, izlazak u blok Bobija, dribling do vrha reketa, korak unazad. Koš. Nakon dva napada, lopta opet u njegovim rukama, još jedan iskorišten blok, sasvim dovoljno prostora za novi šut, ovaj put, trojka! A onda, poslednji minut, preslikana situacija od možda tri poseda ranije, igra jedan na jedan, identičan dribling kao protiv CSKA onomad, blagi kontakt ramenom poput Pola Pirsa u najboljim danima, korak unazad i opet dno mrežice. Izrastao je u velikog igrača, rođeni je šampion, a ima tu odliku selektora da je istinski „košarkaški mangup“. Nisu procenti šuta za tri poena bajni, ali ono što je najbitnije, kada god je trebalo, pogodio je.

Foto: Eurobasket

Sve što ste imali priliku pročitati u prethodnom pasusu, itekako će biti značajno u postavci protiv ekipe predvođene košarkaškom zvezdom i čovekom koji je glavni igrač NBA ekipe sa Floride, Goranom Dragićem. Sav svoj napadačaki repertoar pokazao nam je od prve utakmice. Liderske sposobnosti mu ne manjkaju, košarkaško znanje takođe, lakoća sa kojom postiže poene, pozitivna energija i samopouzdanje koje je uspeo da prenese celoj ekipi, sve je ono za šta je zadužen popularni „Dragon“. Opet tako tih, skroman i neko ko će profesionalno odraditi nešto što mu je posao, a zatim otići kući i nakon porodičnog ručka, ponosno se izvaliti na kauč, sa sve čačkalicom u ustima.

Itekakvu napadačku podršku ima u vidu Evroligine „Zvezde u usponu“, najboljeg mladog igrača Evrope, sa kojim čini najbolji bekovski par na prvenstvu, Luke Dončića. Nestvarno je kakve partije pruža ovaj tinejdžer, kako njegov učitelj Goran kaže, koji u slobodno vreme gleda crtane filmove i seriju „Prijatelji“. Sa 18 godina ima košarkaški kvalitet i srce šampiona, a njegov ofanzivni repertoar na svojoj koži su osetili Španci, do duela sa Slovenijom, čak sa malo previše „hajpa“ smatrani apsolutnim favoritom takmičenja. Luka ima podršku celog stručnog štaba da šutne, pa čak i nerezonsku trojku, ponekad i zasrlja, baci loptu u prazno, jer prosto sve ono što radi na terenu i koliko doprinosi u svakom segmentu igre, daje mu dovoljno kredita da se „dečački“ zaigra, jer ipak to je sve proces njegovog odrastanja i košarkaškog sazrevanja.

Foto: FIBA

Najveću opasnost po koš Srbije, osim pomenutog dvojca, predstavljaće njihov naturalizovani igrač, Entoni Rendolf.  Neugodni krilni centar Real Madrida, sa svojih 211 cm, izuzetnim atletskim sposobnostima i nestvarno dobrom kontrolom lopte, a solidnim šutevima izvan linije za tri poena može naneti ozbiljnu štetu svakome, pa tako i Srbiji. Od njega su se manje-više i očekivale takve partije. Neko ko je itekako pozitivno iznenadio jesu Klemen Prepelič i Gašper Vidmar. Za Prepeliča smo svi znali da poseduje izuzetan šut za tri poena i da zna biti itekako opasan kada je „u zoni“, što bi rekli s one strane okeana. Špancima je itekako pokazao kakav kvalitet poseduje i mislimo da će skauting Saletovog štaba morati obaviti ozbiljan posao kada je Klemen u pitanju. I njemu su očigledno trebalo dva dobra saigrača koja će predvoditi napad, a njemu omogućiti da iskoristi višak, istrči iz bloka i bez mnogo pritiska šutira.

Ono što su svi znali jeste pritisak koji će biti na Gašperu Vidmaru pred početak ovog takmičenja. Kao jedini „kršteni“ centar ovog tima, nije se moglo predvideti ovako dobro snalaženje Vidmara protiv, makar na papiru boljih centara od sebe. Uspeo je da zaključa reket, igra školsku košarku, bez mnogo komplikovanja i izmišljanja tople vode. Jedan je od živih primera gore navedene teze za statistiku, kada se to pogleda, svako bi rekao „ništa posebno“, ali značaj koji ima Vidmar u ovoj selekciji je vidljiv onima koji kada gledaju košarkašku utakmicu ne prate samo deo terena na kojem je lopta.

Njegove izmene Saša Zagorac i Žiga Dimec su igrači sličnoga kova, što je sasvim dovoljno timu Slovenije da imaju ustaljen sistem u kojem se ne menja mnogo toga. Jedina značajna promena jesu momenti „small ball“ petorke, kada Rendolf može da posluži na poziciji pet. Brzina i eksplozivnost Slovenije itekako je na visokom nivou zbog bivših pulena „večitih“. Naime, Edo Murić i Jaka Blažič nikada nisu bili neko od koga se očekuje da spakuju 20 i kusur poena. Oba igrača krasi izuzetna borba, fizička igra u odbrani, unošenje nervoze u protivnički tabor, ali nisu neko ko ne ume da pogodi šut za tri poena, ili iskoriste rupu u odbrani za pokušaj laganih poena postignutih ulazom ili zakucavanjem.

Foto: FIBA

Što se tiče hemije, zajedništva, nesebičnosti, „košarkaški IQ“ koji nesumnjivo poseduju obe ekipe, svaka od navedenih stavki daje nam garanciju da ćemo gledati izuzetno finale i sportsku borbu za najsjajniju medalju, kao i najviši stepenik postolja. Slovenija je u polufinalu uspela da neutrališe sav napadački repertoar „Crvene furije“, a uspela je da ih uništi i bombarduje šutevima sa svih pozicija, a na kraju do vrha napuni njihovu mrežicu i plasira se u finale. Igraju identičnu igru od samog početka, bez poraza su došli tu gde jesu i pružiće sve što imaju za zlato. Reprezentacija Srbije oduvek je na košarkaškim takmičenjima važila za jednog od favorita i nekoga ko će izginuti, pa šta bude. Kroz svoju istoriju stekli su kao nacija pridev košarkaška“, a pravdaju ga na svakom koraku i u klupskoj i reprezentativnoj košarci. Da li je to hrabrost košarkaških predaka koji su se iz bitaka uvek vraćali sa štitom, a nikada na njemu, da li je to neopisiva želja za pobedom koja vuče čitavu ekipu, a možda je ipak najveći „motor“ ljubav i to ona prema košarkaškoj igri pod obručima, koja krasi Srbiju od njenih početaka.

Još nešto o čemu nema potrebe voditi diskusiju jesu dueli koje će voditi Jović i Dragić, Dončić i Bogdanović, Lučić i Rendolf, Bobi i Vidmar. Finale mora da bude timska borba, ono što će biti presudni faktor jesu ofanzivni skok, te prisiliti protivnika da što više radi u igri „pet na pet“, kao i neutralizacija izgubljenih lopti i lakih poena iz kontre. Klupa može da bude od krucijalnog značaja dok kolovođe obe ekipe odmaraju. Sve je to u teoriji lako navesti, a šta će se desiti u nedelju, niko ne zna.

Sačekaćemo reči Slobodana Šarenca: „Sportski pozdrav igrača oba tima, sudija je spreman za podbacivanje, skakaće za loptu Kuzmić i Vidmar!

Magija može da počne.

Leave a Reply

Your email address will not be published.