Direktno iz Komptona

Neki ljudi žele da ih razumeju, a ne da ih vole. Tako je bar govorio Džordž Orvel, ali citat itekako možemo povezati sa DeMarom DeRozanom. Čovek je jednostavno pronašao svoj dom u sasvim drugom kraju SAD, imao je svoj tim, tim koji je beležio po koji uspeh, ali preko LeBrona jednostavno nisu mogli da nastave. Odrastao je u Komptonu, bio blizak Kripsima, lojalnost mu je iznad svega i ovo je njegova priča.

Foto: SLAMOnline

Prvi januar, period godine kada nam je glava puna raznih ideja i uglavnom razmišljamo kako ćemo promeniti neke stavke svog života. E pa jednu znam da nikada neću menjati, a to je košarka. Baš tog prvog januara, onako ušuškan u toplom domu posmatrao sam Reptorse i Bakse. Duel Antetokumpa i DeRozana u “Air Canada” centru se pretvorio u DeRozanov šou koji je okončan gromoglasnim aplauzom i rekordom Reptorsa od 52 ubačena poena. Za igrača kome šut nije ni blizu jača strana, prava je umetnost postići toliki broj poena. Ubacio je pet trojki, a rekord karijere mu je šest, dok je u prvoj deonici ubacio skoro polovinu svojih poena, 21. Svaki bitan potez on bi proslavio uz znak Kripsa.

DeRozan se gotovo uvek mučio sa svojim šutem. Pogotovo na koledžu, gde mu apsolutno niko nije predviđao da će postati igrač kakvog danas poznajemo. Išao je na USC, Univerzitet u Los Anđelesu, jer je DeMar rođen i odrastao je u neposrednoj blizini, tačnije u Komptonu. Ljudi Kompton znaju po visokoj stopi kriminala, dobrim hip hop umetnicima, ali i sportistima. I naš današnji junak je jedan od njih. Njegov otac Frenk, ispričao je priču kada je jednogodišnjeg DeMara odveo na prvo šišanje I kako su svi komentarisali da će biti sportista zbog tih njegovih dugačkih ekstremiteta. Ime je dobio po svom ujaku, Lemaru, koji je ubijen sa samo 20 godina nakon rasprave oko jedne rep kasete. DeMarova majka je takođe rodom iz Komptona, dok je njegov otac poreklom iz Luizijane, a imao je i tu čast da se oproba u NFLu i to u dresu San Diego Čargersa. Međutim, taj san se brzo završio i onda je nastupila realnost, pa se Frenk zaposlio kao kamerman. Oba roditelja su živela pošteno, što se kaže sa 9-5 poslovima, ali na okolnosti nisu mogli da utiču, pa su konstantno upozoravali svoje dete na to šta ga može snaći. Naime, jedan ujak mu je ubijen dok se još nije ni rodio, dok je drugi usmrćen od strane Bladsa, na samo dve ulice dalje od DeRozanovih kada je DeMar imao samo četiri godine. Kaže da se svog ujaka jako slabo seća, ali da je siguran da je to jedan od najlojalnijih članova “Kripsa” ikada. Takođe, Kevinova sahrana je izgledala kao da je neka poznata ličnost preminula.  Još sa nepunih osam godina, DeMar je obećao svojoj porodici da će se brinuti o njima i da njegovi roditelji jednog dana neće morati toliko da rade.

abcnews.com

Frenk je imao sina iz prvog braka, Džermejna, a zbog zdravstvenih problema koje je Dajen imala, mislili su da neće moći da imaju decu, pa je DeMar bio pravi pravcati blagoslov. Tako je od svoje bake i dobio nadimak “Blagosloveni”. Nekadašnji lajnbeker je usmeravao svog sina na zdrav način života, što je ovaj rado prihvatio i ubrzo pokazao čitavom Komptonu koliko je talentovan. Frenk ga je vaspitavao da na terenu bude čvrst, blokirao mu je šuteve, svašta mu je govorio i zaista nije DeMarov talenat shvatio olako. Veoma je lep osećaj kada zbog svog talenta zaradite poštovanje starijih u kraju. Svi Vi koji ovo čitate to zapravo i znate. Jer, realno gledano, svi su u tom nekom periodu života šutirali na koš uz čuveno 5,4,3,2,1 I uz zvuk sirene cepali mrežicu. Pa onda oni malo bolji to urade i na basketu, pa se to nekome svidi, pa se to ponovi i naravno, vest se pročuje. Ne možemo baš da biramo gde ćemo se roditi, pa je DeMar igrom slučaja impresionirao članove čuvenih ozloglašenih “Kripsa”.
Naravno, srednje škole nisu sedele skrštenih ruku i Domingez srednja škola je zapravo bila favorit da ugrabi DeRozana, a već su u svom rosteru imali Brendana Dženingsa i Tajšona Prinsa. Međutim, srednja škola Kompton je bila praktično na minut od njegove kuće, a on je samouvereno ušao u školsku salu I rekao treneru: “Hajde da vratimo Kompton na košarkašku mapu”.  U to vreme, popularne su bile majice, jakne, kačketi, duksevi, praktično sve sa grbom Los Anđeles Rejdersa, koje su maltene proslavili hip hop umetnici NWA. Takođe, film “Friday” je bio veoma popularan, a glavnu ulogu je imao “Ice Cube” član upravo pomenute grupe, a njegovo ime u filmu je bilo “Debo”, nadimak koji je ubrzo nadenut DeMaru DeRozanu.  Prva sezona u srednjoj školi je bila maestralna i Kompton je zaista vraćen na košarkašku mapu, pošto su se našli u doigravanjima prvi put posle mnogo godina. Tako su se vraćali sa utakmice Frenk i DeMar i ubrzo su se ispred njih stvorili maskirani momci sa pištoljima, spremni da opljačkaju svakog na kog naiđu. Baš u tom momentu se jedan od njih prodrao: “Budalo! Šta to radiš?! To je Dibo i njegov otac, ne diraj ih!” Njegov talenat i mentalni sklop su ga toliko podigli u očima lokalaca, da se on više ne smatra običnim civilom i iz poštovanja, ne samo prema njemu i njegovom talentu, već i prema ostalima koji su uz njega, pošteđen je ovakvih neprijatnih situacija.
DeMar je uvek bio tih momak, fin, lepo vaspitan, ali je kao i ostali iz njegovog kraja svakog dana u školi nosio nešto plave boje.  Kako sam kaže, to je prva stvar u kojoj budeš prihvaćen. Nikako to nije kapirao kao dečak, ali kako je rastao postajalo mu je sve jasnije. Derik Martin, nekadašnji NBA as, rodom je takođe iz Komptona i sa roditeljima DeMarove majke je uvek imao izvandredan odnos. Često bi DeMara uhvatila trema kada bi video poznatog sportistu u praktično “svom domu” i reči bi mu izvlačili klještima.

fullctpress.com

Dok ga je slava čekala na praktično svakom ćošku, u domu DeRozanovih nisu baš cvetale ruže. Naime, njegovoj majci je dijagnostifikovan lupus, morala je da prestane da radi kako bi dobila potrebnu negu, što je značilo da će Frenk morati više da radi, snimao je sve i svašta, praktično nije nikada odbijao stranku. Jednu stvar je Frenk stavio do znanja svim regruterima: DeMar nije na prodaju!
Zaista nije bio, odabrao je USC Univerzitet(u igri je bio Arizona Stejt i Severna Karolina) kako bi se napokon malo odvojio od kuće, znajući da ga njegov san može odvesti u bilo koji kraj SAD. Prva sezona u NCAA košarci nije bila sjajna, nedostatak šuta se zaista primećivao, a fizikalije se nisu toliko isticale kao u srednjoj školi i za DeMarovim igrama su već počele da se podižu obrve. Mnogi su sumnjali u njega iako je tokom sezone beležio oko 14 poena i 6 skokova. Bilo je tu nekih monstruoznih zakucavanja, ali šut je i dalje nedostajao, što je samo teralo DeRozana da trenira još jače. Nije se odmah uklopio, kako sam kaže, viđao je ljude kako izlaze iz Mercedesa, Audija i ostalih skupocenih vozila sa sve laptopovima, iako su to bila deca Los Anđelesa, to nije bio njemu poznati Los Anđeles. Bilo mu je teško da komunicira sa ostalim studentima jer je razlika u klasi bila očigledna, nije navikao da živi bez policijskih sirena i ostalih “čari” Komptona. Međutim, baš u vreme novogodišnjih praznika DeMar je sedeo kod kuće i čekao svog najboljeg drugara, Devijana Čajldsa. Vreme je prolazilo i prolazilo, ali Devijan nije dolazio, što je bilo izuzetno čudno, jer nije ličilo na njegovog najboljeg drugara da toliko kasni i da se ne javi. Vrlo brzo je stigao telefonski poziv koji je DeMaru sledio krv u žilama. Njegov najbolji drugar je ubijen nakon žučne rasprave oko novca u igri s kockicama. I sam kaže da je dugo krivio samog sebe što nije seo u auto i otišao po njega, da je stigao ranije možda bi sprečio ubistvo…
Ko god je tragično izgubio nekog zna da su to uglavnom naše želje, ne i realan prikaz stvari. Jednostavno, taj bol, koji se rečima ne može opisati, ali svi znaju o čemu pričam je ono što ili čoveka slomi ili ga učini jačim. U DeMarovom slučaju, desilo se ono drugo. Ulične bande su mu oduzele mnoge bliske ljude, ulica ga je mučila, ali ga je mnogo i naučila. Zdravstveno stanje njegove majke nije delovalo bolje, lupus je ipak opaka i nepredvidiva bolest i zaista je potrena posebna nega kako se ne bi proširila i na kraju usmrtila obolelog. Znao je da mora uspe, maltene po svaku cenu. Tako je na konferencijskom turniru nadigrao jednog Džejmsa Hardena, uz prosek skoro 20 poena, pa uprkos porazu od Mičigen Stejt Spartansa, DeMar DeRozan je imenovan najkorisnijim igračem turnira i odlučio je da izađe na NBA draft.

 

Bio je vrlo uplašen pred početak drafta, jer se na velikoj sceni stvari menjaju iz minuta u minut i imao je samo jednu želju. Da ga neki tim izabere, kako bi mogao da izvuče roditelje iz Komptona i pruži svojoj majci potrebnu negu i tako joj spasi život. Jedna je majka ma šta neko pričao. Skauti su mu zamerali na lošem šutu i lošem izvođenju slobodnih bacanja, ali kako je Džonatan Dživoni rekao ,DeMar je igrač koji konstantno napreduje i izuzetno je efikasan. Masai Uđiri se danas smatra za jednog od najuspešnijih generalnih menadžera, a u to vreme bio je asistent generalnom menadžeru Brajanu Kolanđelu i upravo su oni doneli odluku da se četi Džeja Trijana doda talentovani bek sa USC Univerziteta, DeMar DeRozan sa devete pozicije na draftu 2009. godine.
Odmah po ulasku u svlačionicu video je da je njegovo mesto odmah pored Krisa Boša. Imao je velike snove, bio je izuzetno motivisan što će igrati sa jednom takvom zvezdom. Međutim, stvari nisu baš tako funkcionisale jer se Kris Boš priključio Dvejnu Vejdu i LeBronu Džejmsu u onom čuvenom timu Majamija, a DeRozan je ostao sa Barnjanijem, Kalderonom i ostalima. Dobro se sećam DeMarove ocene 68 na igrici, ali delovao je interesantno.


Pogodite ko je kasnije dobio ormarić koji je nekada pripadao Krisu Bošu. Ni manje ni više nego Kajl Lauri. Bila je to 2012. godina i njihova konverzacija se uglavnom svodila na osnovne reči, pa im nije bilo ni na kraj pameti da će se toliko zbližiti. Pogotovo jer je Lauri planirao da napusti Toronto prvom prilikom. Dvejn Kejsi je ipak imao drugačiju priču u svojoj glavi, angažovan je Nik Nurs kao Kejsijev asistent i velike stvari su bile na dohvat ruke Reptorsima. Upravo u ovom periodu kreće procvat karijere DeMara DeRozana. Najveći deo dana je provodio u sali, šutirajući do iznemoglosti. Polu-distanca, šut sa jedne noge, slobodna bacanja… Ekipa je svakim danom delovala sve bolje i bolje, tu je bio i prvi nastup na Ol Star utakmici, a i Kajl Lauri mu je bio sve bliži i bliži. Na pitanje novinara kako se oseća kada igra na svom vrhuncu, on je oštro odgovorio da niko njemu ne može da govori šta je njegov vrhunac. Stav Komptona nikada nije napuštao, redovno je podsećao ljude dolazi, često pokazujući znak “Kripsa” na svojim utakmicama, čak je na ruci istetovriao “Loyalty”. DeMar nikada nije tražio bolje saigrače, nije upravi postavljao nikakve uslove oko potpisivanja novog ugovora. Jednostavno je želeo da bude najbolji Reptor svih vremena. Jedina stvar koju je zahtevao od kluba bili su video snimci. I to ne bilo kakvi. Stručni štab Toronta je na kraju svake sezone donosio DeMaru snimke njegovih loših poteza. Netačnih dodavanja, loših driblinga, promašenih šuteva, slobodnih bacanja, grešaka u odbrani… Imao je tu neverovatnu želju za konstantnim napretkom, pa je tako jedne godine radio na hendlingu i dodavanjima, što se itekako osetilo u njegovoj statistici i na kraju, ono što je mene lično najviše obradovalo, bio je njegov napredak u šutu za tri poena. Od osobe kojoj su govorili da ne bi pogodio šut ni da mu život od toga zavisi postao je igrač koji je ubica sa polu distance, a koji takođe može da pogodi I po koju trojku. Rekord karijere je šest ubačenih inače. Tako smo 2016.godine bili svedoci najvećeg uspeha Reptorsa u njihovoj istoriji. Tandem Lauri-DeRozan je vodio Reptorse do finala Istoka, gde su odmerili snage sa kasnijim šampionima, Klivlend Kavalirsima. Uspeli su da odbrane domaći teren dva puta, a u trećoj utakmici, DeMar je odigrao najbolje. Ubacio je 32 poena uz 5 skokova i 4 asistencije i zaista bio najbolji. Neodgovorno bi bilo da se ne spomene Bizmak Bijombo, koji je odigrao fantastično ovu utakmicu, uhvativši čak 26 skokova uz 4 rampe! Bili su blizu da eliminišu Klivlend, ali opet, nedovoljno blizu. LeBron Džejms, Kajri Irving, Kevin Lav i ostali su bili pribrani u petom i šestom meču i sasvim zasluženo odneli pobedu.

cbssports.com

U naredne dve sezone, Reptorsi su dva puta igrali sa Klivlendom i od 8 odigranih utakmica izgubili su svih 8. Svi živi su osuli paljbu prema DeRozanu i Lauriju, nešto manje prema Valančiunasu i ostalima, jer su ipak njih dvojica bili glavni igrači Reptorsa. Međutim, ono što nisu znali, bilo je to da je i DeMarov otac bio u lošem zdravstvenom stanju. Imao je problema sa bubrezima, zbog čega je nekoliko meseci ove godine proveo u bolnici. DeMar je redovno leteo u Los Anđeles, posećivao svog bolesnog oca, bez da je propustio trening ili utakmicu! Čovek je ubacio rekordni broj poena u dresu Toronta dok možemo samo da zamislimo šta mu se motalo po glavi…
Na kraju ove sezone, Masai Uđiri odlučio je da otpusti glavnog trenera Dvejna Kejsija i postavi Nika Nursa na njegovo mesto. Takođe, uradio je nešto, što je prilično uznemirilo našeg današnjeg junaka.
Naime, jedan dan na njegovom instagram profilu objavio je da ne možeš da veruješ nikome, da mu je rečeno jedno, a da je urađeno nešto sasvim drugo. Deni Grin i Kavai Lenard su otišli u Toronto, a u San Antonio su stigli DeMar DeRozan i Džejkob Poltl. Bio je šokiran, osećao se povređen, izdan. Dao je Reptorsima sve što je imao, konstantno se trudio da napreduje, da pomogne timu da igra bolje, pitao je Masaija da li će biti trejdovan, a odgovor koji je dobio je bio negativan uz obećanje da će njegov agent i on biti blagovremeno obavešteni ako ikada dođe do toga. Dva dana pre trejda, DeMar je pozvao Masaija i pitao ga da li ima istine u tim glasinama oko trejda, na šta mu je Masai rekao da ne brine, već da se spremi za novu sezonu, a onda, kao grom iz vedra neba, desio se trejd.  Ovu situaciju bih uporedio sa otkazom koji je Žoze Murinjo dobio u Čelsiju, pa je potom preuzeo Inter iz Milana. Murinjov Inter je osvojio Ligu Šampiona te sezone…

raptorsrepublic.com

Ponovo će bol biti taj pokretač njegove karijere. Sve te tragedije koje su ga u adolescentskom periodu pogađale, stvorile su od njega velikog radnika i snažnog čoveka. Majčin lupus ga je “oterao” u NBA, očev problem s bubrezima dao nam je rekord karijere, ali i Toronta sa 52 poena. DeMar trenutno radi sa Reksom Kalamijanom na individualnom planu, trener koji je odrastao na svega pola sata od Komptona i odlično se kapira sa DeRozanom. Znamo dobro kakav je trener Greg Popović i kakve je sve igrače stvarao kroz karijeru, a DeMar se po profilu nekako savršeno uklapa u njegov system. Tih momak, fin, lepo vaspitan, ali u isto vreme drzak i izrazito čvrst. Ukoliko se sve kockice slože dobijamo MVP kandidata, a ako je neko zaslužio nakon svega što je u životu prošao onda je to sigurno DeMar DeRozan.
Uspeo je da smesti roditelje u siguran kraj, da im obezbedi medicinsku negu i sve drugo što im je nedostajalo, takođe finansira organizacije za podizanje svesti i borbu protiv lupusa u Americi i Kanadi, ali to nije nešto što smo imali prilike da čitamo. Jer ako se ne sazna kao i da niste pomogli, zar ne?

sportsnet.ca

Za kraj sam ostavio DeMarov najveći problem. Depresiju. Depresija je jedan od velikih problema o kojima se najmanje govori, kako u sportu tako i generalno u životu. Bez obzira koliko izgledali jaki, svi mi imamo osećanja, svi smo ljudi. Kako kaže stara izreka: “Tiha voda breg roni”. Nekoliko puta sam kroz tekst provukao njegovu introvertnost, kao i dobrotu. Nikada nije gledao ljude s visine, od malena je učen da se nikome ne smeje jer nikada ne znaš kroz šta neko prolazi. Možda je taj neko konstantno nasmejan kada vas pogleda u oči, a kada ostane sam uskoči u oktagon i bori se sa svojim demonima. Uvek ćemo navijati da ti demoni izgube, jer je život ipak nešto više od čiste borbe između dobra i zla.

Leave a Reply

Your email address will not be published.