Da li je sramota izgubiti u sportu?

Povod za ovaj tekst su pojedini naslovi (i sadržaji) domaćih (netabloidnih) portala povodom novog poraza ekipe Fenerbahčea, ovoga puta u domaćem prvenstvu. Međutim, pitanje je daleko šire, odnosno pojava je učestala.

Novinari koji ocenjuju poraze kao “sramotu”, razočaranje, a učesnike sportskog događaja dele na “gubitnike” i “tragičare”, pokazuju osnovno nerazumevanje za osnovne postulate sporta, kao i filozofiju istog. Učesnici sportskog događaja na najvišem nivou su već u startu pobednici, jer su to te pozicije došli vrednim i poštenim radom, i velikom koncentracijom i naporima. Ono što jeste stvar kvaliteta i trenutne inspiracije jeste pobeda/poraz na datom susretu. Ono što je takođe važno napomenuti iz filozofskog aspekta su i stavovi da je sport društvena oblast u kojoj je predviđeno da pobeđuje pravda, odnosno da i “mali” mogu pobediti “velike”, siromašni bogate, ali i obratno.

“Fenerbahče se ponovo osramotio”, “Blamaža Zvezde u Pioniru”, “Sramota Partizana u Minhenu” su samo neki od naslova tekstova koji su izlazili na domaćim portalima kada neki od timova (koji po pravilu donosi “klikove”, ostrašćenost i slično) izgubi. Pođimo redom.

Fenerbahče je u okviru turske lige TBL izgubio od ekipe Konjaspora, tako što je Nikola Kalinić u poslednjih par sekundi meča faulirao beka gostiju Kleja Takera prilikom šuta, i time Konji “poklonio” pobedu (sa 73 – 72, na 74 – 73). To je izazvalo bujicu naslova gorepomenutog tipa. Razmotrimo sada da li je zaista sramota izgubiti utakmicu domaćeg šampionata, prve lige. Pa da se pobednik unapred zna, utakmica se ne bi ni igrala jer ona u tom slučaju predstavlja samo trošak. Dakle, poraz nije nikakva sramota već odraz dekoncentracije, nekvaliteta i slično. Potencira se u tekstovima da je razlika u budžetu ogromna, a koliko je to sportski irelevantno dokazuju činjenice da CSKA već godinama nije osvojio EL sa najvećim budžetom, da NBA ne osvajaju npr. Bruklin Netsi, a da je Partizan godinama pobeđivao timove sa ogromnim budžetom, a to je radila i Zvezda u prošloj sezoni. Svakako, sa pravom bi se moglo govoriti po pitanju pojačanja koja je doveo Fenerbahče, i kroz tu prizmu pokušati da se da odgovor da li je veliki budžet ispravno potrošen. “Tragičar” Kalinić je napravio prekršaj na Kleju Takeru. Klej Taker je američki bek, veoma iskusan, sa puno varijacija u igri, posebno u napadu. Dakle, hteli mi da priznamo ili ne, Taker je trenutno bolji napadač, nego što je Kalinić odbrambeni igrač, tako da tu nema mesta gubitnicima i tragičarima već samo slavljenju dobrog poteza, kao i školi za Kalinića da više ne naseda na takve finte i ne pravi takve prekršaje.

Ranije su u ovom kontekstu pominjani i Partizan i Zvezda. Zvezda jako skoro, nakon poraza u Pioniru od Olimpije, kada se poput Fenera osramotila. Niko tada u tekstovima nije naglasio, boldirao, fantastičnu postavku igre trenera Gašpera Potočnika, kao i dobru igru njeovih momaka koju su prikazali? A upravo je u tome i ležao razlog trijumfa Olimpije. Za Partizan su se slični tekstovi pomaljali sa vremena na vreme, a posebno je, meni, bio upečatljiv onaj kada je pomoćni trener Gašić izgubio u EL u Minhenu, od Bajerna. Poenta je bila da je Partizan prokockao neko vođstvo, pa se eto ekipa vratila “osramoćena”. Da u košarci ne postoje preokreti, pravilo bi glasilo ko prvi da koš, pobedio je.

Sramota na košarkaškom terenu može biti samo pljuvanje, namerno povređivanje protivnika, udaranje, organizovana tuča i slične pojave, a nikako pogreške igrača i porazi ekipa. Takvim etiketiranjem se stavlja znak jednakosti između rijaliti programa, koji su u svojoj biti sramota, gde su učesnici listom gubitnici, a pobednik u stvari najmanji gubitnik, i sporta gde je suprotna situacija. Dakle, novinari, ostavite te termine za “zabavni” deo sajta, a analize, mišljenja i kvalitetne rasprave rezervišite za naše košarkaške strane.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.