Coach Brad

Al Horford je poentirao već u izjavi datoj za ESPN na terenu, nakon pobede Bostona posle produžetka: “Čoveče, Bred je genije! Neverovatno!”. U pohvalama je nastavio i Džejlen Braun: “Nacrtao nam je dva polaganja u ključnim momentima. Skidam kapu Bredu”. Rezultat ovih fantastičnih akcija posle tajmauta bila je velika pobeda Bostona 101-98 (3-0 u seriji), kao i skupljanje “konfeta” koje su već slavile pobedu 76ersa.

Foto: Jeremy Brevard

Bred Stivens je košarku zavoleo u Indijani, gde je i rođen. Otac ga je zarazio igrom pod obručima na utakmicama “Hoosiers-a”, a prvi koš u dvorištu je dobio sa osam godina. Ljubav prema košarci je samo rasla, a sve je bilo zacementirano kada je jedan od njegovih dobrih prijatelja iz komšiluka dobio kompletan košarkaški teren. To je postalo mesto okupljanja za Breda i prijatelje iz Zionsvila, a mladi Stivens je provodio dane na tom čarobnom mestu.

Stivens je tokom srednjoškolskih dana bio zanimljiv i kvalitetan košarkaš za taj nivo takmičenja, a u istoriju lokalne srednje škole upisao se zlatnim slovima. U tim danima je u Indijani heroj bio samo jedan-jedini Redži Miler, pa je i Stivens nosio broj 31. Ipak, košarkaški mozak kakav je bio Bred se nije mogao zaneti ni prevariti ni u svom ličnom slučaju. Brzo je shvatio da od košarke koju on prikazuje na terenu se ne može živeti, tako da se opredelio za studije ekonomije i koledž DePauw, koji je više poznat po akademskim uspesima, nego li sportskim. I na koledžu je Stivens nastupao pod obručima, sa solidnim uspehom, ali onaj najveći je bila diploma ekonomiste u džepu.

Stivens se ubrzo nakon koledža zapošljava u farmaceutskoj firmi Lilly i nova karijera se smešila čoveku koji je najviše voleo košarku. Bred bi, poput svog oca, decu vodio na lokalne utakmice, u firmi bi napredovao i sve bi ličilo na život koji ostvaruju uspešni korporativni ljudi u Americi. Ipak, sudbina je htela drugačije. Bredova devojka Trejsi i on su napravili drugačiji plan. Ona je upisala pravni fakultet, da bi kasnije izdržavala muža ako propadne u košarci, dok je on dao otkaz u firmi i prijavio se da bude volonter u košarkaškom programu na univerzitetu Batler. Prijava je prihvaćena, a Bred se u isto vreme prijavio i na konkurs za posao u radnji brze hrane. Te 1999/2000. godine, započeo je put ka uspehu jednog od najboljih mladih trenera današnjice.

Već u sledećoj sezoni na koledžu Bred je postao pomoćni trener sa punim radnim vremenom i platom od mizernih 18.000 dolara godišnje. Mladi Stivens se nije pokolebao, niti je počeo da preispituje svoju odluku o napuštanju kompanije. Nastavio je svojim putem, ugrađivao se u uspehe Batlera sve dok i sam nije postao prvi trener ekipe – 2007. godine nakon odlaska dotadašnjeg trenera Toda Liklitera. Na tu poziciju je odabran nakon što su igrači sa koledža želeli da ih preuzme neki od trojice asistenata, a Stivens je brzo odabran na “internom” konkursu. U prvoj sezoni na klupi Batlera, kao glavnokomandujući stručnog štaba, Stivens ostvaruje skor 30-4. Sezonu je započeo sa neverovatnih 12-1, a Set Grinberg i legendarni Bob Najt bili su puni pohvala za ono što je Batler u pobedama protiv njih prikazao.

ClutchPoints

Veliki uspesi za trenera Stivensa dolaze nešto kasnije. U trećoj godini na klupi Batlera dolazi do F4 martovskog ludila, prvi put u istoriji koledža. Finale je bilo tvrdo i nezaboravno, ali je Stivens poražen od Djuka 61-59, kada Gordon Hejvard nije uspeo da pogodi za pobedu. Sledeće godine Bred dobija komparaciju u američkim medijima, sa ni manje ni više, Džonom Vudenom! Čarobnjak iz Vestvuda i klinac koji upisuje tek svoju četvrtu sezonu na klupi nisu pravo poređenje, ali je američka košarkaška javnost videla mnogo dalje od tog momenta. Stivens ponovo vodi Batler do finala, gde je poražen od Konektikata.

Velike odluke zahtevaju velike ljude. Bred Stivens je dobio ponudu da se okuša u NBA ligi, ni manje ni više u organizaciji Boston Seltiksa. Pre toga, Stivens je redom odbijao ponude bogatijih koledža, a vrhunac je predstavljala multimilionska (oko 3 miliona usd/godišnje) ponuda UCLA. Ipak, protiv želje za najvećom scenom nije mogao. 2013. godine, 3. jula, Stivens potpisuje ugovor sa Seltiksima na 6 godina, vredan 22 miliona dolara.

Prva godina je bila posebno izazovna i teška. Seltiksi su bili u kompletnom osvežavanju tima, bez ikakvih ambicija na parketu. Ipak, Stivens je postavio određeni sistem i defanzivnih postulata se strogo držao. Nedostatak želje i talenta se u napadu nije mogao nadomestiti, ali je i ova sezona pokazala da se pravi temelj za nešto veliko. Prvi nastup u plej ofu za Breda Stivensa dogodio se već 2015. godine. Boston je kroz “rebuild” prošao daleko nežnije i brže nego neke druge franšize, najviše zahvaljujući Stivensu. Uspon Seltiksa je dalje bio očekivan i nezaustavljiv.

Američki mediji potenciraju neverovatne rezultate ovog trenera i u individualnom radu sa igračima, kao i pronalasku prave uloge za svakoga od njih. Tako se Stivensovoj genijalnosti pripisuje i veliki deo uspeha Ajzee Tomasa, kao i Terija Rozira. Stivens važi za velikog trenera-radnika, a pripremi utakmice posvećuje ogromnu pažnju. Izvori iz Bostona navode da Bred pregledava video materijal do najsitnijih detalja, a da često ne spava dovoljno zbog analize statističkih podataka. Jednostavno, čovek pridaje važnost svakom elementu igre, svakom detalju, a na igračima ostaje samo da pažljivo slušaju svog trenera i ponove naučeno na parketu.

Konačno, Bred Stivens je na velikom putu svog daljeg usavršavanja i novih uspeha. Čovek koji je do sada ostvario sve u svom napretku, a deluje da velike stvari tek dolaze. Već sledeću priliku, za majstora tajmauta, pružiće četvrta utakmica sa Filadelfijom i novi okršaj sa još jednim vrsnim taktičarem Bretom Braunom.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.