Bella Ciao: “Poslednji čas profesora Mesine”

Danas Vam predstavljamo takmičara grupe B, popularne Azure ili jednostavnije, reprezentaciju Italije.

http://www.eurohoops.net

ISTORIJA

Italija je svoj prvi susret odigrala u Milanu, daleke 1929. godine, kada su savladali Francusku, rezultatom 23:17, na Eurobasketu ’37 uzeli su srebro, kada su poraženi pola koša od strane Litvanije, pa su ’46 takodje bili drugi, s tim što ih je tada savladala Čehoslovačka. Italijani su se mučili u toj posleratnoj eri, sve do dolaska legendarnog Djankarla Prima i njegove čuvene „decenije“. Postao je trener 1969.godine, potpuno promenio sistem igre Azura i bacio totalni fokus na defanzivne zadatke. Pod njegovim vodjstvom, Italija uzima dve bronzane medalje, prvu u Nemačkoj ’71 i drugu u Beogradu četiri godine kasnije.  Njegov naslednik je bio Sandro Gamba, Gamba je član Nejsmitove Kuće Slavnih u Springfildu, a ostaće upamćen kao legenda Olimpije Milana, ali italijanske i evropske košarke.  Sa Azurima je ’83, u Nantu, postao šampion Evrope! Pa je u Štutgartu osvojio bronzanu medalju, dve godine kasnije. Generacija koju su predvodili, Antonelo Riva, Pjerluidji Marcorati, Dino Menegin…
Zamena za Gambu je bio Valerio Bjanćini, a njegov najveći uspeh je srebro u Rimu, što je javnost okarakterisala kao katastrofu.  Godinu dana nakon srebra, na klupu seda Etore Mesina i tu se zadržao sve do 1999. godine, kada ga je zamenio Bogdan Boša Tanjević.  Mesina je osvojio srebro ’97 u Barseloni, a njegov naslednik, Tanjević, otišao je korak napred. Baš te 1999. godine, Italijani postaju šampioni Evrope predvodjen pljevljanskim stručnjakom. U finalu je savladana Španija i Tanjević se pridružio Gambi i postao drugi trener koji je doneo Italiji evropsko zlato. Igrale su zvezde poput Karltona Majersa, Gregora Fućke, Andree Menegina, Djanluke Bazilea, Djakoma Galande, Denisa Markonata…
Od 2001. godine, kreće era Karla Rekalkatija, koji je osvojio samo jedno odličje – bronzu 2003.godine u  Stokholmu, a usledio je niz razočarenja, kada su Italijani propustili nekoliko bitnih takmičenja.  Simone Pjanidjani, nakon što je oduševio Evropu vodeći Sijenu preuzima nacionalni tim 2009.godine, ali nije ni on imao neke Bog zna kakve uspehe, da bi se u novembru 2015.godine, na mesto zločina vratio Etore Mesina, koji takodje radi kao asistent u San Antonio Sparsima.

http://pb63.it

Italija je na Eurobasketu 2015. godine završila kao šesta i samim tim se kvalifikovala na ovogodišnji turnir. Čisto da se podsetimo, u prvoj rundi Italija je eliminisala Gruziju u napetom meču, da bi u četvrtini finala bili poraženi od strane Litvanije, koja je u finalu bila poražena od Španije.

SASTAV

Italijansku reprezentaciju predvodi Danilo Galinari, ali popularni „Galo“ neće biti tu ove godine nakon onog incidenta od pre nekih mesec dana kada je polomio ruku u pripremnoj utakmici nakon one tuče.  Trenerski trio Mesina-Konsolini-Dalmonte, moći će da računa na Amedea Dela Valea, igrača koji kad se „zaleti“ postaje nezaustavljiv, zatim Danijela Heketa, igrača sa ogromnim iskustvom igranja u najjačim ligama Evrope, zatim Marka Belinelija sa zavidnim NBA iskustvom, Pietra Aradorija koji je novo pojačanje Virtusa iz Bolonje, zatim novo pojačanje Avelina iz redova TrentaAriel Filoj, Pol Biliga, Nikolo Meli koji će sa Željkom Obradovićem i Fenerbahčeom otvoriti novo pogljavlje u svojoj karijeri. Zatim, Davide Paskolo, Rikardo Ćervi, Andrea Ćinćarini, Avudu Abas, Filipo Baldi Rosi, Luidji Datome i Kristijan Burns. Nekoliko mladih i talentovanih igrača su pridodati iskusnijima, pa još jednom Italija ima zanimljiv sastav koji je potpuno nepredvidiv i svako od ovih momaka je na svoj način zaslužio poziv da nosi nacionalni dres i ponosno sluša „Fratelli D’Italia“ (Braća Italije, Pesma Italijana ili Mamelijeva himna su nazivi pod kojima je himna Italije poznata).

O SELEKTORU

Etore Mesina je poznat kao strog trener. Još jedan od učenika košarkaške legende i jednog od najboljih trenera svih vremena, Profesora Aleksandra Nikolića. Voli disciplinu u ekipi, zna tačno šta želi od svojih igrača, a dodatno je ispekao zanat saradjujući sa Gregom Popovićem. Mesina je uvršten medju 50 ljudi koji su najviše doprineli razvoju Evrolige, a takodje je član italijanske Kuće Slavnih. Etore je karijeru počeo u Virtus Bolonji, gde je proveo četiri godine i osvojio titulu šampiona Italije, Kup Italije i Kup Pobednika Kupova, pa je već tada bilo jasno da od njega možemo da očekujemo velike stvari. Kao što sam gore napomenuo, vodio je reprezentaciju Italije u periodu od ’93 do ’97 i uzeo srebro na Eurobasketu u Španiji. Zatim je usledio povratak u Virtus i još pet prelepih godina u gigantu iz Bolonje. Dva puta je osvojio Evroligu, još dva puta titulu, još tri titule u nacionalnom Kupu i dva puta su ga proglasili za trenera godine. 2002.godine, Majk D’Antoni je napustio klubu Benetona, a čelnici kluba iz Treviza imali su jednu želju – Etorea Mesinu. Sa Benetonom, osvojio je titlu šampiona 2003.godine, a tokom sve tri sezone u klubu podizao je trofej u Kupu Italije. Tokom njegovog boravka u domovini, trenirao je brojne evropske zvezde, poput Šugar Reja Ričardsona, koga je molio da igra „pripit“ kako bi bio na prepoznatljivom nivou, zatim Roberto Brunamonti, Davide Bonora, Vitorio Galinari, Predrag Danilović, Marko Jarić, Žarko Paspalj, Manu Djinobili, Ugo Skonoćini, Antoan Rigodo, Rašar Grifit, Marselo Nikola, Denis Markonato, Masimo Buleri i mnogi drugi. Njegovi uspesi su postali čuveni, pa je Mesina sezonu 2005/06 počeo u redovima moskovskog CSKA. Odmah po dolasku, doveo je jednog od svojih „šampiona“ iz redova Benetona, Trejdžana Lengdona, koji mu je pomogao da već u prvoj sezoni osvoji triplu krunu. Sa ruskim gigantom je Evropu pokorio još jednom, titulu je uzeo sva četiri puta, a Kup Rusije dva puta. Kada je došlo do zasićenja, uputio se u Španiju, tačnije u Real Madrid, gde je izmedju ostalog saradjivao sa Novicom Veličkovićem i Anteom Tomićem, ali je nakon slabih rezultata dao otkaz i priključio se struci Los Andjeles Lejkersa. Nakon te jedne sezone u Americi, vraća se u Rusiju i CSKA postaje šampion još dva puta, pa i tu daje otkaz i odlazi u San Antonio Sparse, pa se čak pojavio na „Ol Star“ utakmici 2016. godine kao asistent. Evroliga ga je u dva navrata imenovala za trenera godine, a kao što je već rečeno, član je italijanske Kuće Slavnih, kao i medju  50 ljudi koji su najviše doprineli Evroligi, a sam kaže kako je najviše naučio od Profesora Nikolića, pa sebe smatra učenikom jugoslovenske škole košarke.

SomosBasket

OČEKIVANJA

Azuri će svoje mečeve igrati u čuvenoj Menori, u Tel-Avivu, a smešteni su u grupu B, zajedno sa domaćinom Izraelom, Ukrajinom, Litvanijom, Gruzijom i Nemačkom. U prvoj utakmici igraju protiv domaće reprezentacije, a zatvoriće grupnu fazu duelom sa Gruzijom i očekuje se da Mesinini puleni već tada obezbede plasman u narednu fazu. Nakon nekog vremena, Italijani imaju kvalitet da se umešaju u borbu za neko odličje. Do povrede Galinarija šanse su im bile veće, ali ruku na srce, ni sada njihov sastav ne izgleda naivno. Etore Mesina je najavio da će napustiti kormilo nacionalnog tima nakon šampionata Evrope, ostaje nam da vidimo u kakvom će svetlu završiti svoju, verovatno poslednju, selektorsku kampanju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.