Bogdanović i Šarić skidaju atinsko prokletstvo

Predstavljamo reprezentaciju Hrvatske, jednog od kandidata za medalju na predstojećem EuroBasketu.

Foto: IndyCornrows

ISTORIJA

Košarkaška reprezentacija Hrvatske kao samostalna nastupa od 1992. godine kada su zvanično pristupili FIBA organizaciji. Svoj debi i ujedno najveći uspeh u istoriji su ostvarili upravo te 1992. godine na Olimpijskim igrama u Barseloni. Ekipa u sastavu: Dražen Petrović, Velimir Perasović, Danko Cvjetičanin, Toni Kukoč, Vladan Alanović, Franjo Arapović, Žan, Tabak, Stojko Vranković, Alan Gregov, Arijan Komazec, Dino Rađa i Aramis Naglić je odigrala turnir iz snova, sa klupe predvođena velikim znalcem, Petrom Skansijem. U grupnoj fazi su bili ubedljivi protiv Brazila, Nemačke, Španije i Angole, međutim najbolji tim koji je SAD ikad sastavio, predvođen Majkl Džordanom, Leri Birdom, Čarls Barklijem i mnogim drugim je bio prevelik zalogaj. U četvrtfinalu je bez većih problema savladana Australija, a onda i Rusija u triler završnici u polufinalnom susretu, pa je zakazan novi okršaj protiv drim-tima. Međutim Sjedinjene Američke Države su opet pokazale silu i slavile rezultatom 117:85.

Hrvatska je 1993. godine odigrala svoj prvi EuroBasket, predvođena Mirkom Novoselom sa klupe. Turnir su igrali za Dražena Petrovića, najvećeg hrvatskog, ali i jednog od najboljih evropskih košarkaša svih vremena koji je tragično preminuo samo 20 dana pre početka evropskog prvenstva. U grupnoj fazi su bili surovi protiv Bugarske i Turske, međutim sa Francuzima su morali igrati produžetak, koji su na kraju i dobili i tako bez poraza prošli u narednu rundu takmičenja. Tamo su ostvarili još tri sigurne pobede i to redom protiv Belgije, Nemačke i Estonije. U četvrtfinalu je deklasirana Bosna i Hercegovina, ali u polufinalu su se isprečili Sergej Bazarevič i Sergej Babkov. Rusija je slavila protiv “Kockastih” rezultatom 84:76. Ipak, u borbi za bronzano odličje, Grčka nije bila dostojan rival, Heleni su pregaženi sa čak 40 poena razlike, bilo je 99:59. Sledeće godine se igralo Svetsko prvenstvo u Kanadi, a epilog je bio isti. Opet je Rusija bila bolja od Hrvatske u polufinalu, a onda u borbi za treće mesto, stradala je opet Grčka, ovaj put je rezultat bio 78:60.

1995. godine je upravo Grčka bila organizator, sada već čuvenog EuroBasketa. Hrvatsku je sa klupe predvodio Aleksandar Petrović, čovek koji i danas vodi sa klupe “Kockaste”. U grupnoj fazi su bili surovi, ostvarili su šest pobeda iz isto toliko odigranih utakmica i tako sa dosta samopouzdanja ušli u nokaut fazu. U četvrtfinalu ih je čekala Italija, ali Azuri nisu imali rešenje za raspoloženog Tonija Kukoča. I kada su svi očekivali da vide sudar Jugoslavije i Hrvatske u finalu, isprečila se Litvanija i njena velika četvorka: Arvidas Sabonis, Rimas Kurtinaitis, Šarunas Marčiulionis i Arturas Karnišovas. Ipak, u borbi za treće mesto opet stari znalac Grčka i opet isti epilog. Hrvatska je svoju treću bronzanu medalju na velikim takmičenjima osvojila treći put nakon pobede protiv Grka. Na dodeli odličja, usledio je skandal. Po političkoj direktivi, košarkaši i stručni stab Hrvatske je odlučio da siđe sa pobedničkog postolja zbog intoniranja himne “Hej Sloveni”. To je ujedno bio i poslednji put da su se “Kockati” popeli na pobedničko postolje. Neko će reći da postoji prokletstvo, ipak realnost je da od tada, više nisu imali šampionsku generaciju.

Od tog trenutka, pa do današnjeg dana, Hrvatska je četiri puta ispadala u četvrtfinalu na evropskim šampionatima. 2001. godine je generacija predvođena Gordanom Giričekom i Damirom Mulaomerovićem izgubila od domaćina Turske nakon produžetka. Četiri godine kasnije su u Beogradskoj areni poraženi od Španije, nakon monstruozne partije Huana Karlosa Navara. Opet se igrao produžetak u kojem je Furija pregazila Kockaste. 2007. godine, EuroBasket je bio održan u Španiji. Hrvatska je u grupnoj fazi pobedila domaćina, apetiti su bili veliki, ali u četvrtfinalu je bolja bila Litvanija. Poljske Katovice su bile domaćin završnice 2009. godine, a u ExYu okršaju, Slovenija je izašla kao pobednik. Prepreku zvanu četvrtfinale, hrvatski košarkaši su prebrodili pre četiri godine kada je selektor bio Jasmin Repeša. Nakon odlične uvodne dve faze i sedam ostvarenih pobeda iz osam odigranih mečeva, činilo se da bi Hrvatska konačno mogla osvojiti medalju. Relativno lako su pobedili Ukrajinu u četvrtfinalu, međutim opet se Litvanija isprečila na poslednjoj stepenici ka finalu. U borbi za bronzano odličje, Španija je bila surova i slavila sa 92:66.

ROSTER

Prvo ime ove generacija hrvatskih košarkaša je svakako Bojan Bogdanović. Košarkaš Indiana Pejsersa u poslednje dve godine igra najbolju košarku u životu i pre samo nekoliko sedmica je izjavio da će nositi nacionalni dres sve dok ne osvoji medalju. Bogdanović je prethodne sezone u dresu Bruklina beležio 14,2 poena u proseku, dok je u finišu sezone trejdovan u Vašington Vizardse gde je imao sličnu statistiku ali i veliki doprinos sa klupe u doigravanju. Hrvatskoj je godinama nedostajao još jedan veliki igrač da bude ispomoć Bogdanoviću, a tog igrača su dobili u vidu Darija Šarića. Mnogi su bili skeptični pre njegovog odlaska u NBA, ali se ispostavilo da je to bio pun pogodak. U dresu Filadelfija Seventisiksersa, Šarić je imao učinak od 12,8 poena i 6,3 skoka za nešto više od 26 minuta po meču. Na kraju je bio i u konkurenciji za najboljeg rukija godine, ali ta nagrada je otišla u ruke Malkolma Brogdona.

Foto: BleacherReport

Kapiten reprezentacije je Roko Leni Ukić. O njegovim košarkaškim kvalitetima se može dosta polemisati, neko će reći da nije dovoljno dobar da predvodi ovu selekciju, ali jedno se Roku mora priznati, a to je da ima liderske sposobnosti, da ga mlađi igrači poštuju, da se odazvao svaki put i da ostavlja svaki atom snage na parketu. A to je mnogo vrednije od svega što bi doneo naturalizovani Amerikanac. Krunoslav Simon iza sebe ima nešto slabiju sezonu u Milanu i ostaje da se vidi koliki će biti njegov doprinos ovoga leta. Napadački kvalitet nikad nije bio upitan, kao i dobar šut, ali činjenica je da u odbrani često bude najslabija karika. Dobra stvar za ovaj tim je povratak Marka Tomasa i Marka Popovića. Dva iskusna igrača koja znaju kako se nositi sa pritiskom velikih utakmica.

Centarsku liniju će predvoditi Darko Planinić. Iako Hrvatska ima mnogo talentovanih i dobrih košarkaša na toj poziciji, dosta njih je odlučilo da preskoči EuroBasket. Ipak, Planinić je bio otkrovenje prethodnog leta, odigrao je možda i najbolje utakmice u životu i sigurno je da Petrović zna šta od njega dobija na parketu. Luka Žorić se nakon solidne polusezone u Ciboni vraća u reprezentaciju, a ostaje da se vidi koliko može pomoći mladi Dragan Bender, krilni centar Finiks Sansa.

Foto: BasketRI

O SELEKTORU

Aleksandar Petrović je rođen u Šibeniku 1959. godine. Najveći deo karijere je proveo u Ciboni gde je i dobio nadimak “Aco trica” zbog njegovog ubitačnog šuta van linije za tri poena. Jako mlad se počeo baviti trenerskim poslom. Od 1991. godine do 1995. godine je predvodio upravo Cibonu, a onda i selekciju Hrvatske na poslednjem EuroBasketu gde je osvojeno odličje. Ostaje da se vidi može li on da bude taj koji će doneti medalju ovoj državi opet. Najveći uspeh u klupskoj trenerskoj karijeri je ostvario sa Cedevitom 2011. godine kada je ovaj klub vodio do trećeg mesta u Evrokupu, a pripala mu je i nagrada za najboljeg trenera u tom takmičenju tada. Trenirao je i Bosnu i Hercegovinu sa kojom je učestvovao na EuroBasketu 2013. godine koje će ostati upamćeno po onoj monstruoznoj partiji Mirze Teletovića protiv Litvanije. BiH je tada i pored 3 pobede ostala kratka za plasman u drugu fazu takmičenja.

Selekciju Hrvatske je treći put preuzeo prošle godine, neposredno pred početak kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre, koji se održao u Italiji. Iako im niko nije davao velike šanse, oni su i pored silnih otkaza najboljih igrača uspeli da savladaju, prvo Grčku, a onda i domaćina Italiju i tako izbore vizu za Brazil. Tamo su pokazali odlične partije, pobedivši Španiju, Brazil i Litvaniju u grupnoj fazi, što je bilo dovoljno za prvu poziciju na tabeli. Međutim, u četvrtfinalu se isprečila Srbija.

OČEKIVANJA

Iako nisu svrstani u prvi red favorita za medalju, Hrvatska će itekako biti u užem krugu kandidata za jedno od tri odličja. Kada u ekipi imate majstore kao što su Bojan Bogdanović i Dario Šarić, imate čemu da se nadate. Činjenica je da su o ovome veku imali još nekoliko dobrih generacija, ali utisak je da nikada nije postojala hemija u ekipi kao što je to slučaj sada. Petrović je uspeo da uklopi ovaj tim na najbolji način, da pronađe ulogu svakome u timu i to je donelo rezultat prethodnog leta, pa nema razloga da tako ne bude i sada. U prvoj fazi će se boriti za što bolju poziciju sa Španijom i Crnom Gorom, a onda u nokaut fazi, sve je moguće. Naravno, dosta će zavisiti i od sreće sa dobijanjem protivnika u osmini finala, kao i u četvrtfinalu.

Foto: NoviList

2 comments

  • Ispravka autora. Kockasti (Vatreni) je nadimak za nogometaše te kauboji za rukometaše.Vaterpolisti su barakude,a košarkaši nemaju nadimak…

    • Hvala na ispravci. Na wikipediji je stajalo Kockasti, a i često portali u Hrvatskoj puste “Kockasti” u naslov.

Leave a Reply

Your email address will not be published.