Armija maršira ka Istanbulu

Predstavljamo reprezentaciju Rusije koja će se takmičiti u grupi D na predstojećem Eurobasketu.

Foto: GettyImages

ISTORIJA

Košarkaška reprezentacija Rusije kao samostalna država pod patronatom FIBA organizacije nastupa od 1992. godine. Ako bi istraživali malo dublje kroz istoriju, možemo naići na dosta različitih informacija vezanih za selekciju Rusije. Po nekim standardima, članovi su FIBA od 1947. godine, da bi se taj podatak provlačio i kao potpuno novi i ažuriran gdje možemo pročitati da su pristupili u FIBA dio tek 1992. godine. U svakom slučaju, Rusija se smatra naslednicom svih uspeha ostvarenih pod imenom Sovjetski savez, tako da nećete pogrešiti s kojim god od gore navedenih argumenata pristupite. Što se tiče rezultata, iznećemo ove najbitnije od te sada već davne 1992. godine. Na Svjetskim prvenstvima, nastupili su četiri puta osvojivši dve medalje, Olimpijske igre su igrali tek tri puta, gde su prije pet godina osvojili bronzu 2012. godine. Ono što nas najviše zanima pred ovaj Eurobasket jesu njihovi nastupi na takmičenjima najboljih ekipa Starog kontinenta.

Biće ovo trinaesto pojavljivanje nacionalne selekcije Rusije na Evropskim prvenstvima, gde su do sada osvajali sva tri odličja. Na debiju 1993. godine, u gostima kod ni manje ni više, domaćina prvenstva Nemačke osvojili su srebrnu medalju, porazom u finalu, upravo od „pancera“. Već nakon četiri godine, opet su u najbolje tri reprezentacije Evrope, osvajanjem trećeg mjesta i bronze u Španiji, 1997. godine. Najznačajniji rezultat ostvarili su deset godina poslije, 2007. godine, kada su domaćini opet bile dvorane širom Španije. Uz samo jedan poraz i to od domaćina, stigli su do četvrtfinala, a tamo su redom gazili Francusku, Litvaniju, da bi za nasjajniju zlatnu medalju savladali selekciju Španije rezultatom 60-59, kada ih je sreća pogledala i pri poslednjem šutu domaćina lopta nakon puno predomišljanja izašla iz obruča. Osvojili su još jednu bronzu 2011. godine u Kaunasu, ali od tada nemaju nekih naročitih uspeha na evropskim prvenstvima. To se vidi i iz rezultata, 2013. godina i tek 23. mesto, a poslednji Eurobasket tek 17. na konačnoj tabeli.

PUT DO EUROBASKETA

Kao što smo već mogli da pročitamo, u poslednjim redovima prethodnog pasusa, očajna igra reprezentacije Rusije na poslednje dve smotre nije im omogućila direktan plasman na ovogodišnje takmičenje. Za mesto među najboljih 24 tima Evrope, morali su da prođu kroz kvalifikacije, odmjerivši snage s ekipa Bosne i Hercegovine i Švedske. U grupi od ove tri ekipe, samo prvoplasirana imala je mesto u jednom od četiri grada domaćina Eurobasketa. Nisu su se Rusi nešto preterano namučili, odigrali su četiri meča, ostvarili isto toliko trijumfa, a samo jedan meč imao je rezultatsku klackalicu i to protiv BiH. Preostale duele, reklo bi se rutinski i do samoga kraja. Kvalifikacije su završene još prošle godine, igrači su odigrali svoje sezone u klubovima da bi se opet skupili ovo leto, odradili pripreme i neke prijateljske utakmice, kao i turnire državnih selekcija i na taj način se emotivno i fizički doveli do balansa uma i tela, da bi maksimalno spremni dočekali svoje mečeve grupne faze u istanbulskoj dvorani Ulker. Kroz pripremni period, osam prijateljskih utakmiča, izjednačen omjer pobeda i poraza, konkretan pokazatelj da moraju maksimalno da iskoriste ovih desetak dana sa svojim stručnim štabom elemente igre i formu tempiraju za otpor u mečevima koji im kroje sudbinu za eleminacionu fazu takmičenja.

Foto: FIBA

ROSTER

Povlačenjem iz nacionalnog dresa jednog od najboljih igrača u istoriji ruske košarke Andreja Kirilenka, kao i glavnog i odgovornog za poslednji veliki rezultat i bronzu 2011. godine u Kaunasu, državna selekcija kao da nema pravog vođu na parketu. Pokušali su kroz prethodna dva velika takmičenja mnogi, ali jednostavno vape za nekim ko će u odlučujućim momentima uzeti loptu i gdje bi jedan pogled prema saigračima bio dovoljan.

Ovako, breme lidera ove ekipe pada na jednog od najboljih poentera Evrope, beka Himkija, Alekseja Šveda. Igrač koji voli imati loptu u svojim rukama, može pokrivati pozicije beka i niskog krila, a ne predstavlja mu problem ni prenositi loptu na protivničku polovinu i kreirati napad svoje ekipe. Prehodnu sezonu imao je zaista impresivne brojke za evropske standarde, beležio je 23 poena, 5 asistencija i skoro 4 skoka po utakmici. To nas dovodi do činjenice da igrač takvog kalibra ima u svojim rukama 30-35 poena svoje ekipe, tako da će bas dosta da zavisi od njega.

Takođe, dosta toga ovoj ekipi može da donese trio moskovskog CSKA, iskusni Andrej Voroncevič, najstariji igrač ove ekipe Vitali Fridzon i neko ko zna kako dogurati daleko i osvajati trofeje Nikita Kurbanov. Već dugo igraju zajedno u evroligaškom klubu, sa veoma zapaženim ulogama iako nisu prve zvezde ekipe. Kao što znaju svoju rolu iza De Koloa, Teodosića i Hajnsa, mislim da im neće predstavljati problem ni nacionalna selekcija. Uvijek srčani, borbeni i dosta racionalni na obe strane terena, mogu doneti dosta toga.

Foto: FIBA

Nakon što smo naveli nekog ko bi trebao biti vođa ove selekcije i igrače koji su svojim stažom i kvalitetom odmah iza, mislim da je najveća zvezda ove ekipe, te neko od koga se zaista mnogo toga očekuje na centarskoj poziciji, od ovoga leta, član Bruklin Netsa, Timofej Mozgov. Bio je dio ekipa koje su osvojile nacionalnu bronzu na Evropskom prvenstvu 2011. godine i istu medalju na OI 2012. godine. Koliko god osporavali njegove statističke kolone, koje su ipak sasvim korektno popunjene, osam poena, pet skokova, skoro dve blokade po meču, itekako će da znače. Broj lopti koji će ići na Mozgova, biće zasigurno veći nego u NBA ligi, tako da možemo očekivati i više. Na drugoj strani parketa, defanzivno će itekako da doprinese, sa svojih 2,16 cm visine i 130 kilograma niko neće tek tako odlučiti da se zaleti na prodor kroz reket, gde je on prvi defanzivni stub svoje selekcije.

Zanimljivo će biti ako na konačnom spisku od 12 igrača vidimo braću Kulagin. Mikhail i Dmitri, nastupaju uz gore navedeni iskusni trojac takođe za CSKA, i itekako imaju šta da ponude. Stariji, Dmitri, pruža korektne partije s klupe za svoj klub, a za reprezentaciju mu nije strano igrati, jer je i sa mlađim selekcijama osvajao trofeje. Mikhail je neko za koga vrijeme radi, ima uz koga da kuje zanat, tako da ozbiljnije partije nisu za očekivati.

Vrijedni pomena, s mogućnosti da zabeleže nastup na Eurobasketu su krilni centar Himkija, Stanislav Ilnicki, još jedan krilni centar, ovog puta CSKA, Semen Antonov, zatim član Jeniseja. Vladislav Truškin, kao i bek Zenita, Zajcev.

Igrači koji ove godine neće nastupiti za nacionalni tim, silom neprilika ili povreda, su dva Sergeja, iskusni Sergej Monja i igrač pred kojim itekako ima vremena za napredak, Sergej Karašev.

Foto: YouTube

O SELEKTORU

Na mestu selektora, još jedan Sergej, šta bi sada, popularno ime u Rusiji. Radi se o iskusnom, ruskom, prekaljenom asu Sergeju Bazareviču. Rođen je 16-og marta, 1965. godine u Moskvi. Ruski je penzionisani profesionalni košarkaš, a kao neko ko gaji izuzetnu ljubav prema ovom sportu, ostalo je dosledan sebi i ostao u košarci, kao trener. Bio je konstantni član ruskog nacionalnog tima, te osvajač srebra na Evropskom prvenstvu 1993. godine i takođe srebra na smotri najboljih svjetskih reprezentacija 1994. godine. Na oba takmičenja bio je član idealne petorke, što dovoljno govori o njegovim igračkim sposobnostima. Izašao je na NBA draft 1987 godine, niko ga nije izabrao, ali uspio je da zabeleži i nastupe u najjačoj ligi sveta, u dresu Atlanta Hoksa. Svoju trenersku karijeru započeo je 2001. godine, u klubu Dinamo Moskva, s kojim je odigrao poslednje dve sezone košarkaške karijere.

Kao trener, najistaknutiji trofeji su mu kup Rusije, koji je osvajao dva puta, (2012, 2013), kao i  FIBA Eurochallenge osvojen 2013 godine, s ekipom Krasna Krila.

Foto: Eurohoops

PROGNOZA I OČEKIVANJA

Grupa D u kojoj su smešteni Rusi, itekako im otvara prostor za plasman u narednu fazu takmičenja. Na papiru, Belgijanci i reprezentacija Velike Britanije bi trebalo da pakuju kofere nakon prvih pet utakmica. Ne bi bilo sportski i korektno da ih odma sada eliminišemo, ali prosto istorija, sastavi i autoritet koji imaju u košarkaškom svijetu nije na njihovoj strani. Za što bolji plasman Rusi bi trebalo da se bore sa domaćinom Turskom i ekipom za koju se predviđa da će biti iznenađenje turnira Letonija. Srbija koliko god bila oslabljena neigranjem faktički komplet petorke, trebalo bi da zauzme prvo mesto grupe D, pred završnicu takmičenja. Ipak, na Rusima ostaje da se bore za svoju sudbinu, koliko mogu protiv itekako oslabljene Turske i Letonije predvodjene najvećim potencijalnom njihove košarke u istoriji Kristapsom Porzingisom, ostaje da vidimo. Moja lična prognoza jeste da Rusi prolaze grupnu fazu, a od njih zavisi s koje pozicije, jer lošiji plasman ne ostavlja baš puno prostora pri ukrštanju sa grupom u kojoj su Španija, Crna Gora i Hrvatska, jer su svi itekako kvalitetniji od Rusije.

Može li sastav selekcije Rusije ostaviti dublji trag i u neku ruku ostvariti podvig predvođen Švedom i Mozgovim, te da li će selektor Bazarevič uspeti da raširi „krasna krila“ ruskoj imperiji, kao u klubu s kojim je to uspio ostaje da se vidi.

Leave a Reply

Your email address will not be published.