Analiza: Srpski igrači u NBA

Nikola Jokić, Boban Marjanović i Nemanja Bjelica ove sezone predstavljaju srpsku košarku NBA ligi. Double-Double je analizirao njihove uspone, padove, uspehe i probleme sa kojima se suočavaju igrajući u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu.

Nikola Jokić je svojim partijama u Denveru oduševio košarkašku javnost u Srbiji i čini se da je  najuspešniji srpski igrač ove sezone u NBA ligi. Trener Nagetsa Maloun mu je dodelio ozbiljnu minutažu (20.9 po utakmici) i pružio prostor da na najbolji način pokaže sve što zna. Nikola beleži prosečno 10 poena po utakmici pogađajući 51,3% šuteva iz igre, 35,8% za tri i 80,6% sa slobodnih bacanja. Što se tiče skokova Jokić u defanzivi uhvati 4.4, a u ofanzivi 2.2 lopte. Beleži 2.3 asistencije, 0.6 blokada uz 1.4 izgubljenu i 1 ukradenu loptu po meču. Nikola racionalno bira kada će uputiti šut, gledajući pre toga da li je neko od saigrača u boljoj poziciji od njega. Primetan je pad procenata šuta iz igre i za tri poena kako sezona odmiče, ali je to u korelaciji sa većom slobodom da uputi više šuteva koju je Nikola dobio. U napadu je vrlo koristan u i izvan reketa, napada okrenut licem i leđima, sa niskog posta ili šutevima sa polu-distance. Kada  ostane sam ne libi se da uputi šut za tri poena, mada radije preciznim pasovima sa vrha reketa proigrava saigrače. Broj asistencija iz meseca u mesec raste, Jokić je u martu beležio 3.5 po meču. Njegova košarkaška inteligencija je postala njegov zaštitni znak, dobro razume kretnje svojih saigrača u akcijama, a i sam se dobro otvara, pa često dolazi u poziciju da postigne lake poene. Jokić se dobro pozionara u odbrani, pa ne čudi da je i broj njegovih defanzivnih skokova u konstantnom porastu i u martu iznosi 6.5 po meču. Ono na čemu bi Nikola trebao da radi su njegove atletske sposobnosti. Čim je došao u Denver određen mu je rigorozan tretman ishrane, kojim je uspeo da smanji broj kilograma i poveća mišićnu masu. Jokić je i sam priznao da je hrana jedan od njegovih najvećih poroka i da mu je trebalo vremena da se privikne na novi režim kojem je podvrgnut. On ipak uspeva da dobrim pozicioniranjem u napadu i odbrani nadoknadi nedostatak eksplozivnosti. Prednost za Jokića je što njegov tim ne obiluje velikim brojem superstarova, pa mu je pružena šansa pravilan razvoj. Ako nastavi da se usavršava i pruža dobre partije, sigurno je da će Srbija dobiti respektabilnog centra, tehnički i taktički obučenog. Ako se poklope želje svih aktera selektor Đorđević će na kvalifikacionom turniru za OI u Riju imati veliko pojačanje u odnosu na prethodno Evropsko prvenstvo.

Foto: GD's 14-15 Highlights

Foto:
GD’s 14-15 Highlights

Boban Marjanović je kao i svaki izarazito visoki košarkaš (221cm) vrlo brzo postao velika atrakcija u NBA. Navijači su zavoleli “dobroćudnog džina”, što zbog svoje neobične pojave, što zbog truda i ozbiljnosti koje ulaže u svaki meč. Jasno je bilo da će u ekipi Grega Popovića u kojoj obitavaju prekaljene i iskusne zvezde zajedno sa nekim od najvećih potencijala u NBA ligi, Bobi morati strpljivo da čeka šansu. Trener ga je dvaput slao u Razvojnu ligu, ali ne sa namerom da ubije njegovo samopouzdanje, već da dobije preko potrebne minute i pre se privikne na prekookeanski način igre. Marjanović se i u tim momentima, nije predavao, pružao je vrlo dobre partije i brzo se vraćao u prvi tim. Bobi prosečno beleži 5.1 poen za skromnih 8.1 minut koliko mu se pruža po meču. Pogađa 59,3 % šuteva iz igre i 75% sa slobodnih bacanja, očekivano nije se do sada usudio da uputi šut za tri poena. Marjanović beleži 3.3 skoka po utakmici, uz 0.3 asistencije, 0.5 izgubljenih i 0.3 ukradenih lopti i 0.4 blokade. Teško je reći samo na osnovu statistike da li je Bobi od početka napredovao, jer njegov učinak zavisi od volje Popovića da ga uključi u igru. Marjanović obično dobija šansu kada Sparsi već slome otpor rivala i uspeva da zabeleži veliki broj poena i skokova u odnosu na minutažu. Jasno je da su njegov najveći kvalitet fizikalije i strah koji unosi u protivničke igrače svojom pojavom. Bobi ima potpuno drugačije zadatke u odnosu na vreme provedeno u Crvenoj Zvezdi, kada je bio jedan od ključnih igrača. Najveći broj poena postiže pod samim košem, ali kada dobije veću minutažu ume da začini svoju igru pogodcima sa polu-distance i atraktivnim potezima koji se vrlo brzo nađu na video-klipovima širom interneta. Postavlja se pitanje da li bi za njegovu karijeru bilo bolje da se nalazi u NBA timu sa slabijom reputacijom ili da bude ključni igrač nekog evropskog tima. Pravilo je da igrač napreduje sa većom minutažom, a Marjanović se nalazi u zrelih 27 godina kada se više ne može govoriti o potencijalu, već o izgrađenom igraču. Ne treba zaboraviti da se on nalazi u jatu legendarnog stručnjaka kakav je Popović, te da pod njegovim tutorstvom može samo košarkaški napredovati. Čak i da ne uspe da preuzme nešto bitniju ulogu u svom timu nego što je sad ima, nadogradiće veliko iskustvo za nastavak karijere. Kao i u slučaju Jokića, ako se sve karte slože kako treba, Bobi bi predstavljao važno pojačanje u reprezentativnim akcijama u bliskoj budućnosti.

Foto : USA Today Sports

Foto : USA Today Sports

Sa ubedljivo najviše problema u prilagođavanju na NBA ligu suočava se Nemanja Bjelica. Kao i u slučaju Marjanovića, Bjelica se našao u klubu u kome su jasno predviđene uloge i zadaci za ključne igrače, sa bitnom razlikom što Minesota predstavlja tim koji se znatno više oslanja na individualni performans zvezda u odnosu na Sparse. Posle relativno uspešnih partija u novembru kada je postizao 7.8 poena uz 5.5 skokova i 2.2 asistencija Nemanjina forma je počela da pada. Nedavno se suočio sa dugoročnom povredom, a posle povratka na teren je pružio partije koje obećavaju da bi mogao da se vrati u pravi ritam. Njegov trener je u nekoliko navrata izjavljivao da on treba da pokaže više samopouzdanja i usudi se da češće testira svoj prepoznatljivo dobar šut. Čini se da priča o samopouzdanju pogađa u centar objašnjenja Nemanjinog košarkaškog razvoja. I u evropskoj klupskoj i reprezentativnoj karijeri Nemanjine partije su varirale od sjajnih kada bi imao vodeću ulogu, do trenutaka kada bi se potpuno izgubio i povukao iz igre. Od svog raskošnog potencijala tehnički i šuterski nadarene četvorke, koja može da preuzima sve poziciji u odbrani, Bjelica je na trenutke pokazivao zašto ga zovu “Profesor” šuteva sa velike udaljenosti. Trenutna statistika pokazuje da Nemanja postiže prosečno 4.4 poena za 17 minuta po meču, uz 42,8 % uspešnosti šuteva iz igre, 34% za tri poena i 67,5% sa sklobodnih bacanja. Nemanja beleži 3.1 skok, 1.3 asistencije, 0.7 izgubljenih i 0.4 ukradenih lopti po utakmici uz 0.3 blokade. Naravno ova statistika je merodavna za prvi, uspešniji deo sezone. Ako se ne vrati na staze stare slave Bjelica bi ozbiljno trebao da razmisli o promeni sredine. U hipotetičkom izboru novog kluba morao bi da bude veoma oprezan, da srpska reprezentacija i košarka ne izgubi još jednog od vodećih igrača, kao žrtve surovog i glamuroznog takmičenja, kakva je NBA liga.

Foto: www.nba.com

Foto: www.nba.com

Leave a Reply

Your email address will not be published.