Analiza situacije u Crvenoj Zvezdi: krilni centar ili centar pitanje je sad?

Prema izvorima sajta Double-Double, uskoro bi trebalo da se završi potraga za odgovarajućim pojačanjem u centarskoj liniji Crvene Zvezde. Bez želje da nagađemo imena, iako smo potpuno informisani oko igrača u užem izboru, odlučili smo se za jednu teoretsku analizu na kojoj poziciji pod košem bi pojačanje ovom timu Crvene Zvezde bilo najpotrebnije.

Pre iskazivanja stava, potrebno je razmotriti određene parametre u igri tima trenera Dejana Radonjića u oba takmičenja – ABA ligi i Evroligi.

Sastav Crvene Zvezde predvodi sve timove ABA lige kako na tabeli (skor 7-0, CZ prva zahvaljujući koš količniku), tako i u dva ekstremno važna statistička parametra: broju asistencija i poenima koji se dozvoljavaju protivniku. I jedno i drugo polazi iz kvalitetne defanzive, koja otvara dobru tranziciju i puno prostora za kvalitetna dodavanja, dok u pozicionim napadima sigurnost u odbrani ujedno znači i rasterećenost u napadu. To se najviše vidi kod šuta, ali nije zanemariv faktor ni u protoku lopte, gde igrači u tim situacijama imaju strpljenja za pronalaženje najboljih opcija i uglova za pravilna dodavanja, koja kasnije rezultiraju poenima.

Crvena zvezda u ABA ligi dopušta protivnicima da se “razmašu” samo do 65.1 poena po utakmici, što je impozantna brojka u modernoj košarci koja sve više teži kraćim napadima, small-ball varijantama i generalnom ubrzanju igre. U isto vreme, napad CZ doprinosi sa 83.4 poena po utakmici, što nas dovodi do zaključka da je Crvena Zvezda u većini mečeva imala komotnu situaciju i igrala bez pritiska. Svi ostali statistički parametri sastava trenera Radonjića, u jadranskom takmičenju, izgledaju vrlo korektno, a ako bi se i tražila neka zamerka odnosila bi se na skok igru. Crveno-Beli ne briljiraju ni na skoku u napadu, ali što je još ozbiljnije, ni defanzivni skok nije posve siguran, pa ovaj sastav zauzima tek 12. mesto u celoj ligi po tom parametru.

cdm.me

cdm.me

Upravo zbog skoka, ali i odbrane u reketu, varijacija na odbrani pika, strane pomoći, zaštite obruča, i širine rostera pojačanje u unutrašnjoj liniji je ovom timu neophodno, posebno ukoliko se imaju neke veće ambicije u Evroligi. Lično ne vidim razlog za negativan odgovor na ovo pitanje, jer je ovaj tim dugo i studiozno građen, a dodatno i pojačavan kvalitetnim sastojcima da bi se tek tako predao u novom formatu Evrolige. Istina, očekivanja pred ovu sezonu su bila smanjena jer se smatralo da ligaško takmičenje ozbiljno smanjuje šanse svakom timu koji ne pripada samom kvalitativnom i finansijskom kremu u Evroligi, a početak sezone je na to odgovorio sa samo dva ili tri takva sastava: CSKA, Fenerbahčeom i Real Madridom. Sa ostalima se sme i može igrati.

Dakle, ukoliko se prihvati činjenica da ovom timu jedino nedostaje jedan visoki igrač za ravnopravnu borbu za TOP 8 Evrolige i najviši plasman u ABA ligi, ostaje pokušaj da se vidi na kojoj poziciji je igrač najpotrebniji. Tu su mišljenja podeljena, kako u navijačkoj, tako i u stručnoj javnosti.

Trenutno unutrašnja linija Zvezde izgleda ovako:

Krilni centri: Luka Mitrović, Boriša Simanić, Marko Simonović (3/4)

Centri: Ognjen Kuzmić, Milko Bjelica (4/5)

Ognjen Kuzmić je već čvrsto zauzeo dominantnu poziciju u reketu, Simonović je spasio meč u Istanbulu, Bjelica je doprineo nekoliko puta, Mitrović bio odličan u pripremnom delu, dok Simanić još uvek nije dobio pravu šansu. Upravo deluje da je Simanić u ovakvom rosteru na “ledu”, a da situacija može postati još klizavija po njega ma ko da se potpiše. Ukoliko dođe igrač na poziciji 4, Bjelica ostaje na 5, a Simanić gubi mesto u rotaciji (ako ga je i imao?). Ukoliko se potpiše centar, Bjelica sigurno nije doveden i plaćen da bude treći centar, već se on rotira na 4ku, a Simanić ponovo otpada iz rotacije. To nikako nije dobro po veliki potencijal Crvene Zvezde, ali deluje da je Evroliga previše zahtevno takmičenje u ovom trenutku.

Foto: KK Crvena zvezda

Foto: KK Crvena zvezda

Nevezano za status Simanića, Crvena Zvezda dobija posve različite dodatke u igri ukoliko se odluči za krilnog centra, u odnosu na odluku za čistu peticu. Prednosti sa adekvatnim krilnim centrom su dodatne opcije kreacije u napadu, mogućnost rešavanja 1 na 1, dodatno širenje igre, i potencijalno bolja defanzivna regulacija svih propusta uz dobro rotiranje, zatvaranje prostora ili čak odbranu niskog posta. Sa kvalitetnim centrom, na prvu loptu, Crvena Zvezda dobija snagu i size, još jednu metu za low post igru koju Radonjić ume da forsira, kao i pik & rol igru sa rolanjem visokog ka obruču, čiji su “doktori” Nejt Volters i pre svih Stefan Jović. U odbrani se na taj način dobija verovatno bolji zaštitinik obruča, sigurniji skok, i meso za obračun sa snažnim protivnicima. Dodatne prednosti u prilog krilnog centra mogu biti i kvalitetniji izbor na tržišu (uz manje para) i veća varijabilnost izbora za trenera Radonjića da kaže šta želi, dok bi neka prednost u prilog centru bila da je malo ekipa u celoj Evropi (u ABA samo Cedevita) koje poseduju čak dva gorostasa.

Istina, small ball trend koji je zavladao može ovu prednost potpuno izokrenuti u manu, ali to ponajviše zavisi od trenera Radonjića. Ukoliko je spreman da nametne igru gde se protivnici prilagođavaju njegovoj taktici, onda na dva centra mogu odgovoriti samo Fenerbahče, Makabi i Olimpijakos, dok ukoliko nije svi brzi i pokretni na pozicijama 5 mogu “rasturiti” njegove tornjeve.

Dodatno pitanje, koje je suštinski i jedno od osnovnih u građenju ekipe, je šta je ono gde se već postojeći igrači najbolje snalaze. U konkretnom slučaju ovde se otvara upitnik kod uloge Marka Simonovića (na 3 ili na 4) i Milka Bjelice (na 4 ili na 5). Simonović ofanzivno obavlja korektan posao na obe pozicije, ali deluje da se defanzivno ozbiljno “pati” kada naleti na snažniju i tehnički potkovanu četvorku. Istina, ukoliko ima match-up sa protivničkim krilnim centrom mnogo lakše dolazi do pozicije za šut za 3 poena, ali u tom segmentu gubi na usecanjima koja onda nemaju svrhe, a upravo po tome je postao prepoznatljiv kod selektora Đorđevića u reprezentaciji Srbije. Sa druge strane, slučaj Milka Bjelice je još kompleksniji. Milko je snažan, iskusan, “namazan” visoki igrač, ali kao takav može da izađe na kraj samo sa centrima koji nisu previše dominantni. Već će potencijalni duel sa Patrikom Jangom ili Ekpe Judom pokazati sve nedostatke Bjelice na poziciji 5. Međutim, ni na poziciji krilnog centra nije sve idealno. Jeste to prirodna pozicija Milka Bjelice, ali je on igrač koji je već izgubio na eksplozivnosti, a i košarka se modifikovala, pa bi on mogao imati velikih problema sa brzim, atletski moćnim, četvorkama, ali i sa onim streč gde ne bi stigao da maksimalno pokrije šut. Naravno, Milko ima i brojne kvalitete u igri, ali u ovom konkretnom slučaju se može tražiti samo manje “zlo” – da pati skok i odbrana posta na 5, ili da pati timska odbrana (zbog pokrivanja) na 4.

Na osnovu svega iznetog, a posebno rariteta ozbiljnih centara u evropskoj košarci, radije bih se odlučio za igru sa Bjelicom na 5, a dovođenjem krilnog centra koji ima napred izložene kvalitete, nego što bih rizikovao sa finansijski dostupnom peticom (u slučaju CZ to ipak nisu one najbolje) koja bi mi maksimalno doprinela u skoku i odbrani niskog posta. Finalni argument za takvu tvrdnju bila bi činjenica da gotovo izumiru treneri koji umeju napasti kvalitetno preko niskog posta, a i broj igrača koji to znaju se iz godine u godinu rapidno smanjuje.

Naravno, sada su trener Radonjić u uprava Crvene Zvezde na finalnom potezu…

6 comments

  • Definitivno 4ka…nema se para za centra, a da valja…samo ono drvo Stivenson

  • Možda je ipak bolje centar, Radonjić je na to navikao…

  • Nama netreba ni centar(5) niti krilni centar(sa 4 na 5) nama treba cista 4,igrac kao sto je bio Kvinsi Miler,jer imas Kuzmica koji je prva 5 i nece niko platiti Amera da bi igrao 10 minuta po mecu vec ce to da odradjuje kao i do sada Bjelica,dok se Mitrovic blago receno raspada u EL,trazi se po meni cista 4 koja ce da igra 20 minuta u ABA ligi a u jacim i bitnijim utakmicama u EL i sezoni po 25min. a Mitrovic ostatak(znaci 20min. u ABA i 15 do 20 u EL)…Pozzzz

  • Potencijalne 5-e koje nisu prosle poslednji filter u NBA ligi su Stivenson,Sakre i Sims dok je izbor na 4-i mnogo veci samim tim i finansijski dostupniji,pominjalo se ime Rajana Kelija al mislim da od toga nema nista jer je igrac pod ugovorom s jednim timom u Nba ligi ali negdje sam nacuo da se u uzem krugu nalaze Okaro Vajt,tip igraca slicne gradje i tehnike kao Kvinsi Miler i Mic Mekgeri momak mnogo jace konstitucije koji moze pokriti poziciju 5 kao i Milko Bjelica.eto sad ostaje samo da me redakcija double-double-a demantuje ili makar da neki signal da sam u pravu sto se tice glasina o pomenutim igracima

  • Nema potrebe za ovakvim dilemama, treba dovesti i cetvorku i peticu i problem je resen, nemoj da su stipse, nek plate, sport vam je isto kao i svaki drugu biznis – sto vise ulozis vece su ti sanse
    da ces vise i da dobijes.

Leave a Reply

Your email address will not be published.