Analiza: Partizanu potrebne promene i u odbrani i u napadu

Trener Nenad Čanak je uspešno započeo svoj mandat na klupi Partizana ubedljivom pobedom nad ekipom MZT iz Skoplja rezultatom 112-94. Ipak, Crno-Beli nisu zadržali isti nivo igre tokom čitavog meča, a pravili su i brojne propuste koji ih karakterišu od početka sezone.

mondo.rs

Igra u odbrani je najveći problem ovog sastava Partizana, a defanzivi propusti (neki i osnovni) čine Partizan jednom od najslabijih ekipa u ovom segmentu u Evrokupu i ABA ligi. Šta su osnovni propusti sastava Partizana u ovoj fazi igre?

1. Odbrana pik & rola

Ovaj sastav Partizana nema potrebne fizičke karakteristike, niti defanzivne instinkte da bi odbranu pik end rola doveo do savršenstva. Bekovi su inferiorni u jačem kontaktu, a imaju i “kraće ruke” da nivelišu svoja kašnjenja, dok je prvi centar Đoko Šalić igrač sa “sporijim nogama”. Ipak, ono što Partizan prikazuje u ovom segmentu igre je ispod nivoa prihvatljivosti, bez obzira na očevidna ograničenja, tako da trenera Nenada Čanka očekuje veliki posao u pripremanju taktike za odbranu pik end rola (bilo koju od tri osnovne vrste, kao i brojnih podvrsta). Postoji ona izreka da je “odbrana NBA tima onoliko dobra, koliko je dobra njegova odbrana od pik end rola”, a isto se može reći i za evropsku košarku danas. Mnogo je trenera na najvišem nivou koji “žive i umiru” sa pik end rolom, što svakako nije pohvalno za struku u Evropi, ali je činjenica protiv koje se ne može. Iz tih razloga je neophodno da Partizan učini odbranu od pika barem srednjom, da bi mogao da se adekvatno nosi sa najjačom konkurencijom u ABA ligi.

2. Odbrana pik & popa

Utakmice sa MZT, ona u Skoplju i sinoćna, pokazale su istu boljku Partizana, a to je odbrana od pik end popa. Snažni Trajkovski, igrač sa dobrim šutem, iskakao je nekoliko puta u 3/4 i sve kaznio pogocima za tri poena. Odbrana Partizana nije izlazila dovoljno, ili je kasnila, a sve vreme je bila prisutna dekoncentracija i nerazumevanje ko bi šta trebalo da radi. Isto je koštalo Partizan pobede i u prvom meču, kada je ponovo Trajkovski bio koban. Olakšavajuća okolnost po Crno-Bele je činjenica da su juče bili nekompletni, pa su igrači na visokim pozicijama igrali van svojih prirodnih uloga. Ipak, i ovom segmentu odbrane se mora pokloniti dodatna pažnja, jer je sve stvar već unapred uvežbanih kretnji.

3. Završavanje defanzivne kretnje

Od početka sezone prisutna je činjenica da igrači na bekovskim pozicijama ne isprate svog igrača kroz defanzivnu kretnju do kraja, odnosno odustaju na prvom ili drugom bloku ili bez vidljivog razloga. Neprihvatljivo je da igrač inicira “svič” bez opravdanog razloga i time istumba celu odbranu (koja u slučaju Partizana inače slabo reaguje) što rezultira sa dva “mis-meča” i ostatkom ekipe u pasivnom stanju. Da bi se ovo popravilo potreban je mnogo bolji voljni momenat, ali i apsolutno poznavanje svake od defanzivnih postavki koje su pripremljene. Od uticaja je i kvalitet igrača da čitaju napade protivnika, ali se sve može upristojiti čak i bez tog visokog defanzivnog instinkta.

4. Defanzivna polja

U odigranim mečevima je prisutna osobina da većina igrača ne poznaje (ne ispoštuje) pozicioniranje koje je potrebno za uspešnu odbranu u datom trenutku. Tako igrač sa strane pomoći prilazi suviše blizu koša i ostavlja protivnika potpuno samog na liniji za 3 poena, a slično nepoznavanje polja se vidi i kod rotacija, udvajanja ili trčanja nazad pri primarnom ili sekundarnom kontranapadu protivnika. Ovaj problem se može ispraviti treningom i učenjem, a za njegovo popravljanje nije od uticaja fizikalija igrača.

5. Preuzimanje/rotacija

Košarkaši Partizana ne preuzimaju dovoljno brzo, a što je još lošije po konačan skor prilikom ove radnje često dolazi do mis-komunikacije između igrača i protivnik završava sa lakim polaganjem na obruču. U vezi sa preuzimanjima je i pitanje opredeljenja ekipe oko pravljenja tzv. taktičkih faulova. Deluje da igrači Partizana ni tu nisu podeljeni u uloge, odnosno da nije jasno kad se to zasigurno čini, a kad izbegava. Ovaj problem se rešava određivanjem osnovnih postulata timske odbrane, i uvežbavanjem istih kroz trening i utakmice.

mondo.rs
Foto: Marko Metlas

U napadu je Partizan prikazao mnogo toga od početka sezone, ali deluje da ekipa previše zavisi od raspoloženja u šutu. Tako su MZT i Igokea potopljeni vrhunskim šuterskim predstavama, Mega odličnim trčanjem, Cibona miksom ta dva, ali odlično igranje tranzicije i šutersko rasoloženje u najvećem broju slučajeva ne znače i dobar procenat dobijenih mečeva. Ekipe koje “žive” od šuta po pravilu nisu one koje osvajaju trofeje, posebno ako imaju ovako veliki broj defanzivnih propusta kakve pokazuje ovaj roster Partizana.

Partizan poseduje ofanzivni talenat u ekipi, vrhunskog rukija Vilijams Gosa, snažnog Milera, kapitena Veličkovića, šutere Marinkovića i Andrića, ali deluje da ovaj roster može mnogo više i u tom aspektu (posebno protiv najjačih timova). Šta nedostaje ovom timu u napadu?

1. Pas u dubinu

Partizanu, pre svih, nedostaje izuzetno kvalitetan igrač na poziciji centra da bi se ovo ofanzivno oružje u potpunosti isplatilo. Šalić pokazuje određeni napredak, ali često ne realizuje najbolje ni igru na niskom postu, ni eventualno povratni pas, pa se suština ove igre ne može previše pronaći. Ipak, timovi koji poseduju dobar pas u dubinu u isto vreme izvlače benefite na dva mesta (i spolja, i iznutra) i svojoj igri dodaju enormno bitan kvalitet i raznolikost. Zanimljivo je primetiti da je ovaj kvalitet (u vezi sa igrom na niskom postu) gotovo iščezao iz evropske košarke, što zbog nedostatka kvalitetnih centara, što zbog neprilagođenosti većine trenera ovom stilu igre. Tako gledamo, na evroligaškom nivou, ekipe poput Barselone sa Serafanom ili Olimpije iz Milana sa Gudaitisom za koje je pas u dubinu misaona imenica, a oba igrača su izvanredno dominantna u odnosu na konkurenciju. Ukoliko bi se obezbedio dobar centar sa potrebnim karakteristikama, deluje da bi se kroz treniranje ovog elementa ova ekipa Partizana podigla za nivo ili čak dva više u odnosu na sadašnji momenat.

2. Kontinuacija

“Doktorsku tezu” o važnosti kontinuacije u modernoj košarci napisao je trener Vujošević u čuvenoj F4 sezoni 2010. godine. Partizan skromnog budžeta pobeđivao je najbolje ekipe u Evropi, došao na loptu/frljoku do finala Evrolige, a protagonistima te igre obezbedio džakove para u nastavku karijere. Ovaj Partizan od početka sezone ne pokazuje takve intencije. Ne postoje složenije akcije sa puno trčanja u pozicionom napadu, blokovi se loše postavljaju, a često se deo napadača nalazi u pasivnom položaju (čekajući da se poeni iskreiraju iz igre 2 na 2 ili 1 na 3). Time je napad značajno pojednostavljen, ubrzan, smanjena je mogućnost za izgubljenu loptu, ali je ofanzivnoj košarci oduzeta velika draž i vrlo opasno oružje.

3. Postavljanje i izlazak iz bloka

Klemen Prepelič je u skorašnjem intervjuu izjavio da je izlazak iz bloka usavršio u toku svog boravka u Limožu, Kerol je to učinio u Španiji, a Tripković u Partizanu. Ovaj element igre je od ogromne važnosti za igrače koji se kvalifikuju kao odlični šuteri (Marinković, Andrić, Stevanović, solidan i Gos), ali deluje da ni jedan u ovom sastavu Partizana nije tu kretnju doveo do savršenstva. Posledica toga su nešto lošije pozicije za šutera (odbrana reaguje), veći broj šuteva preko ruke (generalno težih šuteva), ali i beskrajno petljanje i postavljanje napada. Na drugoj strani iste medalje nalazi se i pitanje “screenovanja”, odnosno postavljanja kvalitetnih blokova od strane visokih igrača ili pozicionih igrača u slučaju drugog bloka. Visoki igrači Partizana za sada, u većini slučajeva, nisu pokazali kvalitet postavljanja blokova što se ispoljava i kroz niži kvalitet pik igre, većeg pritiska na plejmejkere (posebno Gosa koji to slabije trpi od snažnog Milera), ali i trapavijeg postavljanja pozicionog napada iz čega se gubi dragoceno vreme i napadač uslovljava da se zaleti i zaboravi na svoju inicijalnu ideju.

4. Skok igra

Ovaj roster nema ekskluzivni skakački kvalitet, činjenica, ali često deluje i da se ne zna tačno šta je čije zaduženje, pa dolazi do sudaranja igrača u skoku, ispadanja lopte ili skupljanja skoka protivnika zbog dekoncentracije i mis-komunikacije.

Skok u napadu je kocka, neki treneri vole da teraju svoje igrače na skok, drugi to izbegavaju zbog mogućeg ispadanja iz defanzivnog sistema. Ipak, Partizan ekstremno pati od skok igre u ovoj sezoni, a problem se ispoljava na oba kraja terena (posebno u odbrani). Lošiji skakački timovi problem rešavaju zagrađivanjem, gde brzi igrači skupljaju lopte i načelno su obučeniji za prvi pas od visokih igrača, čime se u teoriji dolazi do dvostrukog benefita. Partizan je dobro otvarao kontru, trčao u leđa, ali je i mnogo puta ispustio konce igre upravo preko skoka.

Skok u odbrani je, nakon promašenog šuta protivnika, početak napada i time ima ogromni značaj. Na jednoj strani dobar skok u odbrani znači minus na saldu protivnika, a na drugoj napad za potencijalni plus na računu tima koji ga je ostvario. U vezi sa skokom u napadu, pored gore pomenute dileme trenera, nalazi se i onaj faktor koji često ne može da se direktno izračuna – a to je psihološki faktor samopouzdanja koji šuteri stiču ukoliko ekipa zna da će često imati potencijalni drugi napad, pa i treći. Time se donekle uklanja strah od promašaja, bojazan od greške, a pri tom se i publika energetski preokreće na stranu tima i još glasnije ga podržava (borba, žar). Dodatno, posle skoka u napadu, odbrana protivnika je često nenameštena, i takve situacije se lako kažnjavaju trojkom, zicerom, otvorenom poludistancom…

U određenim momentima ekipa Partizana izgleda rastrčano i igra zanimljivu košarku, mada su rezultati pokazali da to nije dovoljno. Oblasti koje su gore navedene predstavljaju, po ličnom sudu, najbitnije pravce za unapređenje ukupnog izgleda sastava, najviše u pogledu timskih kvaliteta, ali i nekih individualnih. Potreba za dovođenjem još jednog visokog igrača (umesto Samardo Semjuelsa koji je otpušten) se nameće kao nužnost, dok je pojačanje poželjno i na vrlo osetljivoj poziciji 3/4, gde je potreban polivalentan i fizički nadaren igrač.

Leave a Reply

Your email address will not be published.