Analiza: 10 faktora koji mogu odlučiti finale

Srbija je ubedljivom pobedom nad Australijom obezbedila prvo finale na OI posle 1996. u Atlanti kada je protivnik bio isti- Sjedinjene Američke Države. Borba za zlato odigraće se u nedelju u 20.45h po našem vremenu.

  1. Motivacija. Posle prolaska u polufinale selektor Đorđević će prvo morati da poradi na onome u čemu je verovatno najbolji-psihološkoj pripremi tima. Deo javnosti verovatno smatra da smo ispunili očekivanja, drugi deo da smo ih premašili, sigurno je da se niko ne usuđuje da olako okači breme osvajanja zlata na leđa naših reprezentativaca. Selektor će upravo morati da podesi tu finu granicu između “nema pritiska”, koja bi nas naterala da se prerano predamo kao u finalu Svetskog prvenstva i “idemo na zlato”, koja nas može zavarati u pogledu potencijala američke reprezentacije.
  2. (Ne)Pobedivost SAD. Amerikanci su bili blizu poraza u tri utakmice u grupi, jedna je bila baš protv nas, ali su se izdigli i kasnije došli do finala bez mnogo mučenja. Jasno je da ovo nije prva petorka NBA lige, da imaju mana, da često ne funkcionišu kao tim, ali maksimalnim učinkom na ovom turniru i strašnim individualnim potencijalom zavređuju ogroman respekt. Američka ležernost i superiornost (“neamerička košarka je amaterska košarka”) uvek je mač sa dve oštrice koji Srbija može iskoristiti. Oni su uvek hladne glave, uvereni u pobedu, što ih često vodi ka ispunjavanju cilja, ali umeju biti i strašno neozbiljni i “uspavani” kada nastupe odlučujući momenti.
  3. Odbrana spoljne linije. Postala je već dosadna priča da Srbija mora protiv svakog tima odigrati vrhunsku odbranu, ali je meč sa Australijom (dotaćićemo ga se više puta) pokazao koliko je važan ovaj segment igre. Amerikanci su slični našem rivalu iz polufinalu iz razloga što u spoljnoj liniji poseduju igrače sa sjajnim šutem za tri poena, odličan pas i protok lopte i sposobnost da se brzo prebace iz odbrane u napad. Amerikanci imaju i dodatni plus što im se veliki broj igrača može menjati od pozicije 2 do pozicije 4 usled širine košarkaškog talenta i fizičkih predispozicija. Biće veliki problem sačuvati Irvinga, koji je prvi asistent američkog tima, a jednako je dobar u prodoru koliko u šutu spolja, iz razloga što bi previše specijalaca za odbranu u petorci našeg tima moglo da naruši balans u ofanzivnom učinku.
  4. Teo i Bogdan. Kada jednom od njih ne ide Srbija se muči, kada obojici ne ide Srbija gubi, kada obojica imaju veče Srbija pobeđuje. Možda prethodna rečenica nema stoprocentnu tačnost, ali je dovoljno precizna da opiše koliko Srbija zavisi od ovog tandema. Amerikanci su u prvom delu prethodnog međusobnog duela uspeli da potpunu neutrališu obojicu sjajnom odbranom, naročito na Teodosiću, koji je često udvajan i ostavljan bez opcije za pas. Tada je i razlika rasla u korist Amerikanaca, kada je ovom tandemu ostvaljeno više prostora pokazali su svoj pun potencijal. Ako se uđe u egal završnicu teret odlučivanja utakmice će najverovatnije pasti na pleća sjajnog srpskog tandema. Oni između sebe i zajedno sa Đorđevićem moraju izabrati ko će biti taj koji će preuzeti odgovornost, na osnovu učinka, samopouzdanja i osećaja da imaju taj X faktor koji je krasio  našeg selektora u igračkim danima.
  5. Tompson vs Marković. Tompson na ovom turniru oscilira iz utakmice u utakmicu, uglavnom ga šut za tri poena nije služio, ali je imao mečeva sa Francuskom i Španijom kada je bio nezaustavljiv. Nikad se ne zna kada će uhvatiti zalet i početi da  bombarduje koš rivala, zato je potrebna puna koncetracija u odbrani u svih 20-ak minutak, koliko sjajni šuter prosečno provodi na terenu. Marković svakako neće sam čuvati Tompsona celu utakmicu, kao što mu to neće biti ni jedini zadatak u odbrani. S druge strane on je pokazao da može uspešno odraditi svaki specijalni zadatak koji mu trener poveri i zaustaviti ključne igrače rivala sa izrazitim skorerskim potencijalom. I pored toga što mu je često glavna uloga biti verna senka vrhunskim protivnicima, veoma zanmljiv bi mogao biti njegov učinak u napadu. Ovo će naročito biti važno ako Amerikanci zaustave udarne igle naše spoljne linije. Iako je njegova ofanzivna moć često osporavana, Marković je na meču protiv Australije pokazao šta može učiniti ako ga krene (stoprocentan učinak u svim šuterskim kategorijama). Ako ga ne krene siguran sam da se niko neće usuditi da mu to zameri.

    Foto: Tom Pennington/Getty Images

    Foto: Tom Pennington/Getty Images

  6. Djurent. Prva zvezda američkog tima ima jednu veliku razliku u odnosu na ostatak svog tima. Većina njegovih saigrača burno proslavi svaki svoj dobar potez ili pogođeni šut, Djurent u igru ulazi tiho i pušta da učinak na terenu priča u njegovo ime. Igra sa nepodnošljivom lakoćom i šutira magičnih 62.5% za tri poena na ovom turniru. Sposobnost da igra na više pozicija vodi do toga da ga u jednom trenutku čuva Bogdanović, a u narednom Mačvan. Đorđević mora praviti konstatnu rotaciju njegovih čuvara, jer Djurent na terenu prosečno provodi nešto manje od 30 minuta. Druga, rizičnija, opcija bi bila da se zaustave njegovi saigrači, da se pokuša presći linija dodavanja prema njemu i ostavi mu se veća sloboda u igri. Ova taktička varijanta će se verovano upotebiti samo u slučaju nužde, ako Amerikanci budu imali previše raspoloženih igrača.
  7. Pik end rol Srbije. Centralni pik end rol se pokazao kao efikasno oruđe naše reprezentacije. Mogu ga jednako dobro odigrati Teodosić i Raduljica ili Bogdanović i Jokić ili obrnuto. Kreativna moć naše spoljne linije, dobro kretanje visokih igrača u reketu i presecanje reketa utrčavanjem igrača sa krilnih pozicija, često ostavlja protivnike sa loptom iza leđa kada je prekasno da reaguju i odbrane se. Biće važno naći pravu meru i ne forsirati uporno igru iz pika, kada Amerikanci pronađu pravi način (a u nekim preiodima meča će sigurno pronaći) da je zaustave, već se usmeriti na alternativne opcije u napadu.
  8. Tranzicija i izgubljene lopte. Ovaj duel će biti sudar dve ekipe koje igraju odlično u tranziciji iz odbrane u napad. Amerikanci se u ovom segmentu igre oslanjanju na svoj atletski potencijal i sposobnost da šalju brze, a precizne pasove. Srbija najviše poena iz kontri postiže kada izvrši snažan defanzivni pritisak na igrače koji organizuju napad u njegovoj ranoj fazi. Naši reprezentativci relativno dobro stoje sa brojem izgubljenih lopti po utakmici, Amerikanci su još bolji. U meču sa Australijom Srbija je verovatno jedino zakazala baš u ovoj statističkoj kategoriji. Jasno je da će protiv Amerikanaca grešaka biti, bitno je da se one početničke, koje narušavju samopouzdanje pojedinaca i tima svedu na najmanju moguću meru.
  9. Skokovi, skokovi i samo skokovi.  Srbija prosečno beleži 36.4 skoka po utakmici, u meču sa Australijom imali smo ih 43, što je bilo sjajno, Amerikanci s druge strane u proseku beleže 44.3. U meču koji je odigran u grupi uspeli smo da pariramo Amerikancima u ovom segmentu igre. U finalu će pritisak biti na visokim igračima, svaka pomoć od nižih će, kao i do sada, biti neizmerno velika. Obe ekipe imaju dobre procente šuta iz igre, ako budu pogađale iznad proseka, broj skokova će biti nešto manje važan, ali u odlučujućoj utakmici svaka prilika za organizaciju dva ili tri napada u jednom naletu može biti presudna.
  10. Obračun pod obručima. Američki centri su se u mnogo mečeva pokazali kao najslabija karika. Džordan je igrač izuzetne skočnosti sposoban da Špance zaustavi sa 4 blokade, ali je njegov ofanzivni učinak limitiran na poene posle otvaranja iz pik end rola i zakucavanja preko inferiornijih rivala posle ali-upa. Njegova velika slabost su učinak sa slobodnih bacanja, nervoza i sklonost greškama. Kazins je znatno bolji sa loptom, opasniji na niskom postu, sposoban da ugrozi protivničku odbranu i kroz šut i kroz prodor. Na ovom turniru nije bio dovoljno konstantan da bi preuzeo jednu od ključnih uloga u timu. Mana, koju su Raduljica i Jokić uspeli da iskoriste u prethodnom meču i zajedno postignu 43 poena, je slabija odbrana američkih centara. Naročito su “slepi”i dekoncetrisani u situacijama kada im se protivnik nađe iza leđa. Bilo bi nerealno očekivati da ponove ovakav učinak, ali vera kako u dobru igru njih dvojice, tako i konačnu pobedu našeg tima je imperativ celokupne košarkaške javnosti u Srbiji.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.